400px|мини|Гобекли Тепе Гобекли Тепе () је археолошки локалитет неолитског светилишта на брду у југоисточној Анадолији, Турска, 95 км од реке Еуфрат.
Познат је као најстарији пример монументалне архитектуре, настао око 9600. п. н. е – 8200. п. н. е. (Седам миленијума пре Кеопсове пирамиде у Гизи)ГХФ - Гобекли Тепе, која је уједно и најстарија верска грађевина на светуGHF - Gobekli Tepe, izvješće na globalheritagefund.org. мини|Монолит са гуштером у изразито високом рељефу Највероватније су га подигли ловци-сакупљачи као једно од првих трајних светилишта на свету, а заједно са оближњим, нешто млађим, светиштем Невали Чори, трајно је променио разумевање евроазијског неолита. Наиме, од 1994. године га систематски истражују турски и немачки археолози који су утврдили да је религија, а не искључиво пољопривреда и сточарство како се до тада мислило, била предуслов прелаза из мезолита у неолит.Charles C. Mann, Rođenje religije, National Geographic broj 6., lipanj 2011., pp. 24.–49.; The Birth of Religion: The World's First Temple
Археолози са Универзитета Чикаго су 1960-их открили ово подручје, али су га држали за војну предстражу из византијског доба. 1994. године истраживач Немачког археолошког института (ДАИ), Клаус Шмит, је открио велики број комадића кварца и закључио како је на овом месту у прошлим вековима радиле стотине људи, а да велелепне плоче нису византијски гробови него много старије творевине. Следеће године је са својим тимом системским истраживањем открио неколико прстенова камења, а геомагнетским снимањем утврђено је како их има најмање 20, нагомиланих без реда.
Сви кругови су истог облика и начињени од кречњачких стубова у облику џиновских клинова или великих слова Т. Монолити од којих се састоје су изразито велики, а највиши је био висок 5,4 метра и тежио је 16 тона. Њихова површина је украшена разноврсним рељефима животиња (шкорпије, вепрови, лавови, лисице, змије и стилизовани делови људи тако да цео стуб изгледа попут човека с појасом), неки грубо уклесани, а други симболични и прецизно изведени. Монолити су били повезани ниским каменим зидовима, а у средини сваког прстена налазе се два виша ступа чији су тањи крајеви постављени у жлебове усечене у тлу. мини|Гобекли тепе - пејзаж Прстенови су сваких неколико деценија били закопавани и на њима су подизани други, мањи и мање софистицирани. Тако је локалитет вековима грађен, затрпаван и поново грађен, да би га на око 8200. п. н. е. становништво потпуно напустило.
Око локалитета нису пронађене насеобине и све упућује да је овај комплекс дело радника које су с дивљачи (чије су бројне кости пронађене) хранили ловци-сакупљачи из удаљених колиба. Према Шмиту, доказ да је група сакупљача хране изградила велики храм је да је организована религија могла настати пре пољопривреде и других видова цивилизације.K. Schmidt, Zuerst kam der Tempel, dann die Stadt, Vorläufiger Bericht zu den Grabungen am Göbekli Tepe und am Gürcütepe 1995.–1999., Istanbuler Mitteilungen 50., 2000., pp. 5.–41..
Налазиште је УНЕСКО прогласио за део светске културне баштине.
Референце
Спољашње везе Deutsches Archäologisches Institut Which came first, monumental building projects or farming? Archaeo News 14. prosinca 2008. video
Категорија:Археолошка налазишта у Азији Категорија:Мегалитски споменици Категорија:Неолит Категорија:Светска баштина у Турској