Руси у Србији су грађани Србије руског порекла. Према попису становништва из 2022. у Србији живи 10.486 Руса.
Због последица рата у Украјини, децембра 2023. у Србији је пословало скоро 10.000 руских предузећа.
Пописи Србије 1937: (Београд) 16.500"Време", 5. апр. 1939, стр. 1. -{digitalna.nb.rs}- 1948: 13.329 1953: 7829 1961: 6984 1971: 4746 1981: 2761 1991: 2473 2002: 2588 2011: 3247http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf 2022: 10.486
Имиграција после 2022. године Након избијања рата у Украјини, значајан број Руса емигрирао је у Србију. Према подацима Београдског центра за безбедносну политику, у Србији је 2025. године боравило 110.000 Руса, од којих је 67.000 имало сталне дозволе боравка. Осамдесет осам процената је имало високо образовање, а скоро половина је била запослена у сектору информационих технологијаTHE FIFTH WAVE OF RUSSIAN EXODUS: LIFE BETWEEN PUTIN’S AUTOCRACY AND THE EUROPEAN BUREAUCRACY.
Познате личности Средњи век Ростислав Михаиловић Бела од Мачве
Бели емигранти мини|десно|200п|Руски Некропољ у Београду мини|десно|200п|Руска црква Свете Тројице на Ташмајдану мини|десно|200п|Иверска капела на Новом гробљу у Београду мини|десно|200п|Споменик Николају Краcнову у Београду, постављен преко пута зграде Архива Србије
Константин Смирнов, генерал Антоније Храповицки, владика и првојерјарх Руске Заграничне Цркве Георгије Пио-Улски, професор механике Београдског универзитета Николај Краснов, архитекта Владимир Ласкарев, геолог и минералог, професор Београдског универзитета, члан САНУ Григорије Демченко, историчар права Константин Серебрјаков, професор механике Београдског универзитета Борис Нилович Литвинов, генерал Анастасије Грибановски, владика и првојерјарх Руске Заграничне Цркве Никола Салтиков, доктор математике, професор универзитета (Харков и Београд), члан САНУ Степан Кулбакин, филолог, слависта и палеограф, професор Београдског универзитета, члан САНУ Василиј Николајевич Штрандман, дипломата Виктор Артамонов, генерал-мајор Никола Пушин, хемичар, професор Београдског универзитета, дописни члан САНУ Теодор Тарановски, правник и историчар, члан САНУ Евгеније Спекторски, правник, доктор права, професор Београдског универзитета, дописни члан САНУ Василиј Шуљгин, политичар, бели емигрант до 1944. Сергеј Тројицки, богослов-канонист и црквени историчар, професор Београдског универзитета Петар Врангел, генерал Антон Билимович, математичар, професор универзитета (Кијев, Одеса, Београд), члан САНУ Владимир Фармаковски, инжењер, члан САНУ Фјодор Махин, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-лајтнант Југословенске армије Валериј Сташевски, архитекта Виктор Лукомски, архитекта Вјачеслав Ткачев, први руски генерал авијације (у царској армији) Александр Погодин, историчар и филолог, професор Београдског универзитета Борис Александрович Штајфон, генерал-потпуковник Јаков Хлитчијев, инжењер, члан САНУ Михаил Федорович Скородумов, генерал Олга Јанчевецка, певачица Александар Соловјев, слависта, истраживач богумила, хералдике, нумизматике, археологије, преводилац са руског и француског језика, професор историје словенског и византијског права на Правном факултету у Београду и у Сарајеву Евгениј Меснер, официр и војни теоретичар Алексеј Јелачић, историчар Виктор Никитин, пилот Анатолиј Рогожин, козачки пуковник Николај Афанасјев, православни теолог Михаило Јарошенко, пилот Леонид Бајдак, пилот Владимир Мошин, историчар и свештеник Владимир Стрижевски, пилот Константин Кузњецов, српски цртач стрипова руског порекла Вјачеслав Жардецки, математичар Федор Федорович Балабанов, богослов, педагог и журналист Марина Олењина, балерина Нина Кирсанова, балерина Кипријан Керн, православни теолог Владимир Смирнов, инжењер, генерал-потпуковник ЈНА Георгије Острогорски, византолог, члан САНУ Константин Вороњец, професор, члан САНУ Георгиј Грабе, свештено лице Руске Заграничне Цркве Всеволод Гуљевич, српски сликар и цртач стрипова руског порекла Григорије Самојлов, архитекта и сликар Кирил Тарановски, филолог Игор Јушкевич, балетан Степан Колесников, сликар Василије Пејхељ, методичар наставе
Руског порекла мини|десно|200п|Руски културни центар - Руски дом
Ђорђе Лобачев, аутор српског и југословенског стрипа Оља Ивањицки, сликарка Леонид Шејка, архитекта и сликар Ирина Чолушкина, шахисткиња Светлана Прудњикова, шахисткиња Марија Манакова, шахисткиња Др Алексеј Тимофејев, историчар Аркадиј Вјатчањин, некадашњи руски, а од 2015. године српски пливач Виктор Троицки, професионални српски тенисер Саша Миливојев, писац, песник, новинар-колумниста и политички аналитичар Владимир Волков, фудбалер Дмитриј Герасименко, џудиста Михајло Михајлов, академик
Види још Односи Србије и Русије Срби у Русији Бела емиграција Храм Свете Тројице у Београду Иверска капела на Новом гробљу у Београду Руски дом у Београду Руски заштитни корпус Руси у Републици Српској Руска емиграција у Београду
Референце
Спољашње везе Руси међу Ерама , Политика Саша Недељковић: Савез руског соколства у Југославији Алексеј Ј. Тимофејев: РУСИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ: Утицај СССР-a и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941–1945. О Руском Некропољу у Београду , Амбасада Руске Федерације у Републици Србији Споменик руске славе од Солуна до Београда („Политика”, 21. новембар 2016) Руси који су мењали Србију („Вечерње новости”, фељтон, новембар 2017) Љаљина школа сачувала драгоцене податке („Политика”, 14. јануар 2018) Руси и Срби између Кладова и Сибира Како су Руси освојили Београд ("Политика", 2. дец. 1934)
Русија, Србија и историја: Црни барон, Бела армија - живот руских емиграната у Београду између два светска рата (Б92, 23. октобар 2022)
* Србија