Друга пољска република (1918—1939) је у то време била друга словенска држава по величини; заузимала простор од 388.000 km² и бројала преко 32 милиона становника. Дужина граница Пољске износила је 5.534 km, од којих једва 140 km. је припадало морској обали (Балтичко море).
Пољска се граничила са истока са Совјетским Савезом, са запада са Немачком, на југу са Чехословачком и Румунијом, a на северу са Летонијом и Литванијом. Пољске земље заузимају западни део Сармачке низије у сливу Висле, Њемена и притока Дњепра. Само на југу диже се шумски ланац Карпата, који у западном делу — Татрама има карактер чисто алпински.
Становништво Пољске чинило је 69% Пољака, 13% Украјинаца, 8% Јевреја, 5% Немаца, и 5% Белоруса.
Од становништва Пољске бави се пољопривредом 72,3%, рударством и индустријом 10% a трговином 3,7%. То све говори од колико је великог значаја пољопривреда у Пољској. Истовремено Пољска има јако развијену индустрију: Пољска је према томе пољопривредно-индустријска земља, са претежно земљорадничким елементом.
Престоница пољске државе била је Варшава (пољски: Warszawa), која има 1.178.000 становника, иза ње највећи град је индустријски центар Лођ (пољски: Łódź) са 605.000 становника. Изнад 100.000 становника имају Лавов (пољски: Lwów) — 316.000, Познањ (пољски:Poznań) — 247.000, Краков (пољски:Kraków) — 221.000, Вилњус (литвански: Wilno) — 196.000, Катовице (литвански:Katowice) — 127.000, Ченстохова (пољски:Częstochow) и Бидгошч (пољски:Bydgoszcz) по 118.000, Лублин — 113.000, Сосновјец — 109.000 становника.
Прираст становништва u Пољској је био један од највећих у Европи, и износио је око 1,8% годишње: број становника Пољске расте годишње око 500.000 становника.
Пољска је лежала на граници између Истока и Запада и представљала је типично транзитну земљу: као таква, Пољска нема природних граница. То је имало утицаја на историјски развитак пољске државе.
Настанак државе Године 1918. Пољска је, уз помоћ Енглеза и Француза, ослобођена. За добијање независне државе пољски народ има да захвали пре свега мучном и напорном животним раду највећег Пољака тог времена, Јозефу Пилсудском (пољски: Józef Piłsudski). У данима најтежег ропства он је организовао пољске војне одреде, који су у тренутку, кад је букнуо рат, активно ступили у борбу за независност као Пољски легиони. Легиони у почетку малобројни, постали су зачетак пољске армије, која је постепено расла бројно и у снази и постала је главна гаранција за безбедност Републике. Пилсудског је цео народ сматрао за народног јунака и признавао га свуда као вођу пољског народа.
Унутрашње уређење Пољска је била демократска република.
Пољски устав је почињао речима:
Сејм тј. посланичку кућу чине посланици, изабраних на 5 година после општег избора, тајних, непосредних, једнаких према принципима пропорционалне репрезентације. Активно и пасивно изборно право има сваки пољски држављанин, без разлике на пол, који има сва грађанска права, ако је навршио 25 година живота. Сејм броји 444 посланика.
Сваки законодавни нацрт, који Сејм одобри прегледа Сенат. Ако се Сенат у року од 30 дана не успротиви решењу Сејма, он постаје закон, који проглашава Председник Републике. Ако се Сенат успротиви, посланичка кућа мора још једанпут узети ствар у претрес, а поновна одлука Сејма је већ дефинитивна.
Сенат се састојао од чланова, који су се бирали из појединих округа (пољски: województwo) путем потсвојствених избора, при чему сваки административни округ чини један изборни округ. Укупан број чланова сената треба да је ¼ чланова Сејма. Активно изборно право за Сенат припадало је сваком пољском Држављанину, који има сва грађанска права, ако је навршио 30 година, пасивно право, ако је навршио 40 година живота.
Председника републике бирају на 7 година обе куће заједно, ако народна скупштина, апсолутном већином гласова.
Значајан је био за Пољску члан устава који одређује ово:
Егзекутивна власт је била у рукама Председника Републике, који именује владу у потпуном саставу, као и више чиновнике; он заступа државу споља, склапа међународне уговоре (уговоре финансијске, те оне које говоре о променама граница, морају бити ратификовани од стране Сејма, припада му право помиловања, а није одговоран за дела, која изврши за време вршења своје дужности. Председник Републике је врховни вођа оружане силе, али за време рата не може вршити дужност врховног команданта. Без дозволе Скупштине не може Председник Републике објављивати рат или склапати мир.
Пољска је имала 12 министарства: иностраних послова, војно, финансија, унутрашњих дела, рада и социјалне политике, пољопривреде, грађевина, саобраћаја, пошта и телеграфа, просвете те трговине и индустрије.
Посебан положај у организацији државних власти имала је Главна државна контрола, која је непосредно подређена Председнику Републике, као и Генерално Одветништво Републике, које има право да штити и заступа јавне и приватноправне интересе државе, те да даје правне савете државним властима и институцијама.
Основна управна јединица у пољској је био срез (пољски: starostwo) на челу којега стоји срески начелник (пољски: starosta), наименован од стране Министра унутрашњих дела; он је представник државне власти у срезу, а управу врши уз помоћ чиновника које именује министар, односно војвода (пољски: Wojewoda). У надлежности среског начелника спадају сви послови државне администрације осим војних, финансијских, саобраћајних и поштанско-телеграфских. Ове струке подређене су непосредно својим министарствима.
Пољска је била подељена на 16 административних округа (пољски: Województwa), — осим тога престоница Варшава (пољски: Warszawa) представља самосталну административну јединицу. На челу округа стоји војвода (пољски: Wojewoda), којега именује Председник Републике. У надлежности војводе, као и среског начелника, спадају сви административни послови, осим оних, који се тичу војне, судске, финансијске, школске, саобраћајне и поштанско-телеграфске струке. Струке поверене војводи подељене су на отсеке и ови одговарају појединим министарствима. Војвода врши у струкама, њему повереним, врховни надзор и посредује између административних органа прве институције и централних власти. Војводу помаже окружно веће (пољски: Rada Województwa).
Правац пољске политике у унутрашњости државе је позитиван рад за опште добро и подређивање интереса извесних група или појединаца животним интересима целе државе. Сем тога политика пољске државе тежила је да подмири, уколико може, потребе сваког грађанина и да подигне благостање свих становника. Најтешња сарадња државних власти са целокупним народом је темељ пољске државне идеје; најбољи пример те сарадње је недавни унутрашњи зајам, када су грађани Пољске, и поред огромне кризе, позвани од стране владе да упишу зајам за покриће дефицита у буџету у висини од 120 милиона злота, у току од неколико дана дали држави до диспозиције 350 милиона злота, омогућавајући на тај начин нормалну финансијску управу.
Пољски устав гарантује свим поданицима, без обзира на народност и веру, једнака права. Он каже: »Сваки држављанин има право да сачува своју народност, да негује свој језик и своје народне особине. Пољски држављани, који припадају националним, верским или језичким мањинама имају иста права као и остали држављани, да о свом трошку оснивају и надзиру добротворне, конфесионалне и социјалне заводе, да се у њима слободно служе језиком и да врше своје верске обреде.«
Како се види, либерални принципи, садржани у пољском Уставу, дају народним мањинама у Пољској Републици могућност, да се слободно развијају и да негују своје културно-националне особине.
Стабилизација унутрашњих прилика и стабилизација спољне и привредне политике — то је најважнији императив, који Пољска испуњава у својим радовима.
Пољска стоји на становишту, да је фундамент опстанка државе рационална међународна кооперација на политичком и привредном пољу. Пољска не признаје поделу народа на категорије великих и малих. Она тражи да сви народи, као једнаки са једнакима, сарађују са истим правима и да самостално одређују своја сопствена права.
Политика Пољске на међународном терену заснована је на жељи за миром и сарадњом са свима, али под условом, да питање граница Пољске не може никада бити питање погађања. Нема у Пољској ниједног човека, без обзира на његово политичко убеђење, који би допустио ма и дискусију по предмету уступања и најмањег комада пољске територије било коме. Рука која сегне за пољску земљу срешће се код Пољака са врло категоричким отпором, а свака дискусија по томе предмету са одговором: »дођи и пробај узети.«
Привреда У Пољској се налазило земље за обрађивање 37.860,000 хектара; тај простор је подељен на 3.262,000 газдинстава, а од тога је од 2-20 хектара — 3,156.000 газдинстава. То значи на је Пољска земља ситне пољопривредне сопствености. На основи закона о аграрној реформи постало је у послератном времену 605.000 нових насеља, осим тога наступила је комасација многих ситних пољопривредних газдинстава и мелиоризација пољопривредних газдинстава средње величине, поглавито у источним крајевима.
Продукција најважнијих пољопривредних артикала износила је (1931): пшенице — 22,6 милиона q, ражи 57 мил. q, јечма 14,8 мил. q, овса 23,1 мил. q, кромпира 310 мил. q, шећерне репе 28 мил. q.
Пољска је била један од најважнијих експортера цереалија.
Што се тиче одгоја стоке Пољска је заузимала иста тако важно место меду произвођачким и експортним државама. Са 6.018,098 комада свиња, чији је Пољска један од најглавнијих експортера, она заузима четврто место у свету; Пољска има даље 9.388,898 комада рогате марве (7 место у свету), 2,489.947 ком. оваца и 4.095,150 ком. коња. Најзад, већ неколико година, заузима Пољска Република прво или друго место у међународној трговини са јајима (експорт је износио 55.000 тона у 1930 години).
Важно је поменути још и прерађивачку индустрију пољопривредних продуката. У овој области прво место заузима шећерна индустрија, чија је продукција око 830.000 тона шећера годишње. Најзад долазе фабрике шпиритуса, млинови и пиваре. Поменимо на крају и индустрију за прераду меса и, нарочито фабрикацију бекона.
Према богатству у шумама Пољска заузима 6 место меду европским државама. Годишња продукција дрвета износи 21,5 мил. кубних метара, што Пољској допушта не само да лако задовољава своје потребе, него истовремено, да буде један од најважнијих експортера дрвета у свету. У ствари Пољска заузима у експорту дрвета међу европским земљама четврто место (после Русије, Финске и Шведске).
Важну улогу у организацији пољопривредног газдинства одигравају у Пољској пољопривредне задруге; број тих задруга износи 17.594.
Као што се види пољопривреда игра у економском животу пољске државе врло важну улогу. Та улога наилази на пуно разумевање у свим друштвеним слојевима, јер они знају, да благостање пољопривредника представља у исто време благостање свих других привредних грана.
Пољске земље поседују велика рудна богатства. Прво место заузима камени угаљ, чије су наслаге прорачунате на 62 милијарда тона. Просечна годишња продукција угљена износи око 40 милиона тона, од којих се 60% троши у земљи, а 40% извози у иностранство.
На подножју Карпата налазе се богата поља нафте; у експлоатацији има 2800 окана, која дају око 700.000 тона нафте годишње.
Од осталих рудних блага, која се налазе у Пољској, треба пре свега навести: гвоздене руде (око 650.000 тона годишње), цинкову руду (око 400.000 тона годишње), даље оловну руду, калијеве соли (годишња продукција око 300.000 тона), каинит, силвинит итд. Продукција камене соли износи преко пола милиона тона годишње.
Пољска индустрија, базирана на властитом, аграрном и рударском богатству, са изузетком текстилне индустрије, троши домаћу сировину, што јој у великој мери омогућава повољан развој, независан од страних сировина.
Фабричка индустрија у ослобођеној Пољској, и поред великих потешкоћа послератног доба, врло се повољно развијала, обухватајући све гране продукције: више скоро не постоји индустријски производ који се у Пољској не би могао израдити.