мини|лево|Штефан Цвајг, портрет Емила Верхарена Емил Верхарен (Сен-Аман, 21. мај 1855 — Руан, 27. новембар 1916) био је белгијски песник француског израза и један од највећих белгијских песника.
Био је ученик исусовачког колеџа у Ганду, студент у Лувену и адвокатски приправник у Бриселу. Један је од оснивача часописа -{Jeune Belgique}-.
Већ у првим, натуралистички обојеним песмама, открива темперамент жестине и дивљу снагу израза.
Од 1887. до 1891. пролазио је кроз тешку душевну кризу, а збирке из тог раздобља („Вечери“, „Параз“, „Црне буктиње“) преплављене су самоубилачким очајем и називане су “трилогијом неурастеније”. Од својих унутрашњих тегоба покушао је да побегне путујући Шпанијом и Енглеском. Сусрет с Мартом Масин помогао му је да поново заволи живот и постане бард енергије, рада и радног човечанства. Инспирисао се панорамама великих индустријских градова од гвожђа и челика, славио научни прогрес и човека будућности. Светлим расположењем прожета је и његова љубавна трилогија посвећена Марти. У рату је објавио патриотска дела „Окрвављена Белгија“ и „Рањени градови Белгије“. Уз лирику, писао је и драме, приповетке и књигу уметничких критика и утисака.Jacques Marx, Verhaeren. Biographie d’une œuvre, Bruxelles, Académie royale de langue et de littérature françaises, 1996. pp. 501–509
Погинуо је несрећним случајем под точковима воза.
Дела Вечери Параз Црне буктиње Окрвављена Белгија Рањени градови Белгије Ликови живота Многоструки сјај Олујне снаге Праскозорја Филип II -{Impessions}-
Референце
Спољашње везе
Дела Емила Верхарена на Пројекту Гутенберг Одабране Верхаренове песме Les campagnes hallucinées, 1893
Категорија:Рођени 1885. Категорија:Умрли 1916. Категорија:Белгијски књижевници Категорија:Белгијски анархисти