мини|Сваки облик неадекватно пружена лекарска помоћ из нехата или умишљаја након које могу проистећи јатрогене последице медицинско право мора прецизно да измери и процени. Јатрогенија (од грчке речи iatros – лекар и genesis – поступак) је негативан ефект одређених активности лекара – његових речи или терапијских захвата. Јатрогенија може настати не само указивањем или чињењем лекара или другог медицинског особља, већ и тиме што лекар није изрекао или учинио, а био је дужан да то уради, односно каже пацијенту. Јатрогенија је историјска чињеница, реалност стара колико и медицина, и истовремено филозофско питање дијалектике добра и зла, етичко питање, које често залази у медицинско право, политику и друштво у целини.
Оног момента када лекар наруши највиши професионални и етички кодекс Primum non nocere, који има вредност забране и налога – обједињујућу нормирану друштвену одговорност лекара и утврђујући да само он, само тако, или на тај начин јер је то његова дужност, његов дуг према човеку, да се тако професионално понаша, настаје јатрогенија
Паралелно са развојем медицине, односно науке, а посебно са развојем друштва у ширем смислу, јављају се и нови облици штетног деловања на болесника и уопште на човека, које поједини аутори називају психолошким социјалним и културним јатрогенијама. Међу њима је посебно значајан термин јатрогеније која у техничком смислу означава јатропсихогено обољењe или погоршање обољења под утицајем речи и активности лекара, који имају негативно дејство на психу болесника, а преко ње и на организам. За разлику од психојатрогеније и ...
Поред соматске штетности изазване фармаколошким, оперативним и другим терапијским средствима и методама које примењују лекари и остало медицинско особље (клиничка јатрогенија), јатрогени утицај може да изазове и изазива се и институционализовањем медицине (фабрике лекова, штампа, телевизија, педагошко-просветне делатности, рекламни и други пропагандни материјали...), али и променама у традиционалним вредностима и етичком односу према животу у целини (доживљавања патње, бола, задовољства и смрти).
Идеју да лекари заиста проузрокују јатрогенију први су у својим делима драматизовали Молијер и Бернард Шо, а данас неумољиви статистички докази и узнемирујуће чињенице које говоре о порасту јатрогених болести, о чему говоре све чешћи судских процеси у свету а однедавно и у Србији.
Јатрогенију не треба мешати са несавесним лечењем, које је последица грубе непажње, а таквих ситуација је мало, и оне без сумње, проузрокује озбиљно погоршање здравственог стања пацијената. Зато би несавеснo лечење, требало да буде предмет кривичне или етичке одговорности. Међутим, у контексту многобројних системских, друштвених и социјалних фактора, њихова евалуација је често врло незахвална.Danica Stepić, viši sudijski saradnik Drugi opštinski sud Beograd Krivična odgovornost lekara za nesavesno pružanje lekarske pomoći
Етимологија Етимолошки термин јатрогенија потиче од (грчких речи iatros – лекар и genesis – поступак). Јатрогене болести, јатрогено погоршања болесниковог стања, као и јатрогене повреде, последица су дејства медицинске интервенције, дејства лека или дејства здравствене установе, али све наведено увек је уско повезано за неки медицински поступак и рад лекара.
Често се у медицинској пракси користе и други изрази за наведене јатрогене ситуације, као што је нпр. laesio arteficialis, laesio accidentalis i и слично.
Историјат развоја мини|250п|Део Хамурабијевог законика 250п|мини|Guy de Chauliac (1300-1370), међу првима је уочио, да је знање један од услова да лекар током лечења болесника, елиминише утицај јатрогеније Прва сазнања о јатрогенији датирају још из времена Старог вавилонског царства, које свој пуни развој достиже у време Хамурабија (1792. п. н. е.—1750. п. н. е.), када је донет први писани закон робовласничког друштва – „Хамурабијев закон“, у коме су између осталог у параграфу 218 до 220, били регулисани хонарари хирурга за лечење, али и тешке казне за неуспехCódigo de Hammurabi , Horacio N. Castro Dassen - Carlos A. González Sánchez. Cooperadora de Derecho y Ciencias Sociales. Buenos Aires, 1966..
Вавилонци су како би побољшали квалитет лечења, али и смањили број грешака, увели и неке основне принципе медицине као што су дијагноза, прогноза, физикални преглед, рецепти. Осим тога, Дијагностички приручник из тог доба увео је методе терапије и етиологије и коришћење емпиризма, логике и рационалности у дијагнози, прогнози и терапији.
Сазнања о јатрогенији постојала су и у време Хипократа, када су људи препознавали потенцијалне штетне ефекте деловања лекара и могућа нежељена дејства лечења. У једанаестом делу пете књиге о епидемијама,Volumen V: Epidemias. коју је поред Хипократ заправо написало неколико људи са различитим ставовима, стоји; „помоћи али без повреда“ (или у оригиналу на - ). Овај израз, по неким историчарима медицине, инспирисао је Галена да изрекне познату латинску изреку - ).Glesinger, L.: Medicina kroz vjekove, Zora, Zagreb, 1954.
Guy de Chauliac (1300—1368), dans Histoire des Sciences médicales, tome 44, n°1, 2010 — француски хирург, међу првима је уочио, да су знање из научне медицине један од услова да лекар током третмана и терапије болесника, смањи или елиминише утицај јатрогеније. У том смислу он је дао писмени пропис за хирурге:
Овом пропису, кроз више векова, све до данашњих дана, ништа није одузето, нити треба одузети.
У 19. веку у породилиштима широм Европе владала је једна од јатрогених катастрофа тога времена, породиљска грозница.De la etiología, el concepto y la profilaxis de la fiebre puerperal. (Die Ätiologie, der Begriff und die Prophylaxis des Kindbettfiebers. Escrita en 1860, publicada en 1861) Пренос патогених бактерија из обдукционих сала у болничка породилишта изазивала је висок морталитет трудница породиљском сепсом (или породиљском грозницом). Ову јатрогену болест и њеног узрочника идентификовао је Игнасио Фелипе Семелвајс, који је и увео у медицинску праксу једноставан метод дезинфекције, прање руку дезинфицијентним средством., и тиме спасао безброј живота породиља.
У књизи „Медицинска немезис“,Ivan Ilič, Medicinska Nemazis, Vuk Karadžić, Beograd 1975, biblioteka Zodijak , br. 34. 204 strane. указује се да је савремена медицина отишла предалеко претварајући пацијенте у конзументе или објекте третмана и тиме уништавају њихов капацитет за здравље тј. способност да се људска бића боре са реалношћу смрти, бола и болести. Такође све више је уочљива реткост у извештавању о медицинским грешкама што је у супротности са драматичним показатељима могућег дејства овог феномена. Истовремено се у овој књизи указује и на: парадоксалну чињеницу да „непогрешиви медицински модел“ води ка интелектуалном непоштењу (заташкавању, непријављивању јатрогених ефеката).
Са развојем медицине расла је и потрошња лекова, коју су, поред њихове ефикасности пратиле и све чешће информације о нежељеним дејствима, на чијој је основи настала такозвана патологија јатрогено изазваних болести. Сазнање о штетним ефектима често није пратило њихово повлачење из употребе. У почетку су информације о нежељеним дејствима прикриване, због чега су неки лекови годинама коришћени без озбиљних анализа о штетама које су изазвали. Тако се и данас на тржишту још увек налазе лекови који могу да изазову оштећење јетре, бубрега, костне сржи, улцерације на слузокожама желуца и црева и тако даље.. Такође статистички су документоване бројне последице постоперативних споредних ефеката и лековима изазваних поремећаја.
Разлог за оваквог стања је према »Америчкој студији из 2000« (), што више од половине ангажованих стручњака да саветује владу САД, о безбедности и ефикасности лека имају финансијске односе са фармацеутским компанијама којима помажу да оне не буду оштећене њиховим одлукамаDennis Cauchon, FDA advisers tied to industry, USA TODAY Newspaper Sept. 25, 2000 .
„Стручњаци би требало да буду независни, али је данас у САД утврђено да су они 54% времена у директном финансијском интересу повезаним са леком или процедуруом за коју су замољени да дају оцену..."Најбољи експерти ФДА () су и најбољи стручњаци који се консултују са индустријом... каже стручни сарадник ФДУ комесар Линда Суидам, која је задужена за утврђивање и одлучивање о сукобу интереса, а истовремено Лари Сасик јавни засупник грађана, каже, „индустрија има више утицаја на процесе одлучивања него што људи могу да схвате“.Adamović, V., Čebašek, R.: Jatrogeno delovanje lekara u kardiologiji, Medicinska revija, Galenika god. XXV “
Јатрогена болест
Јатрогена болест, по њеном начину настанка и природи, скуп је разноврсних обољења или погоршања болести, под утицајем речи или активности медицинских радника, најчешће лекара.
На почетку развоја медицине, појава јатрогених болести била је последица недовољаног развоја и нивоа стручности лекара. У данашње време оне су последица сталног повећања броја здравствених радника, као и броја захвата који се примењују у свим областима здравствене заштите, што је створило услове, да су јатрогене болести све присутније и бројније.
Јатрогене болести у првом реду изазивају:
1. Непредвидљивост поступака здравствених радника Здравствеи радници сами по себи представљају опсаност по живот и здравље болесника због немогућности предиђања тока лечења (нпр инфаркт или акутни застој срца у току катетеаризације срца, масивно крварење након хируршке интервенције, болничке инфекције, итд)
2. Нусефекти (нежељена дејства) Бројни моћни, модерни лекови и инвазивне терапије (нпр. зрачна терапија, дејство цитостатика, трансфузија...) могу изазвати јатрогену болест
3. Поступци здравствених радника који представљају грубу грешку, незнање или несавесатан рад У ове узроке затрогеније спадају непоштовање дозе и контраиндикација за поједине лекове, непоштовање прописаних процедура у примени медицинске опреме, рад под утицајем алкохола, неправилна стерилизација инструмената итд.
4. Остали фактори Еутаназија (асистирано самоубиство од стране лекара), Пружање медицинских услуга од стране ментално и неуролошки оболелих лекара Физичко, сексуално и друго насиље над пацијентом од стране медицинског особља Превара пацијента у циљу стицања материјалне добити Неуказивање лекарске помоћи из верских, етничких и других разлога Примена лекова и других метода без знања и одобрења пацијента или његове родбине.
Психојатрогенија У свим облицима јатрогеније значајни су следећи фактори: Личност активног учесника (јатрогенизатор).Каннабих Ю. В. Врач как причина болезни // БМЭ, т. 5, 1928, Јатрогенизатор, или активни учесник је најчешће лекар, али то могу бити и остало здравствено особље. Болесна стања условљена негативним понашањем и лоше изговореним речима или нетактичним ставом медицинског персонала, назива се и сорогенија (од латинскогречи soror – сестра).
Некада улогу јатрогенизатора имају и средства информација, рубрике у дневним листовима и емисије радија и телевизије по образцу: „лекар вам одговара”, „ваш домаћи лекар” и слично.
Личност пасивног учесника (јатрогенизирани) Особености личности јатрогенизираног пацијената су разноврсне и медицинско-психолошки значајне. У начелу свака личност може доживети јатрогенију. Али је она израженија код особа које трпе од извесне аномалије (инвалидитет, соматски поремећај или соматског обољење). Учестала или тежа обољења, особито са смртним исходом, личности из уже средине (у породици, школи или радној организацији запошљеног) могу имати непосредну провоцирајућу и патопластичну вредност за настанак аутојатрогеније код појединаца.Лурия Р. А. Врач и психогенез некоторых заболеваний внутренних органов // Казанский медицинский журнал. — 1928. — № 1.