Митар Суботић Суба (Нови Сад, 23. јун 1961 — Сао Пауло, 2. новембар 1999) био је српски музичар, композитор и музички продуцент. Псеудоним -{Rex Ilusivii}- користио је од почетка каријере до 1995. године.

Похађао је основну школу „Ђорђе Натошевић” у Новом Саду. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду. Потом је на Радио Београду похађао курс електронске музике и направио прве снимке комбинујући електронику и синтисајзере. Био је продуцент чувених албума музике новог таласа Екатарине Велике, Хаустора и Марине Перазић осамдесетих година прошлог века. За дело -{„The Dreambird, In The Mooncage“}- 1988. године награђен је УНЕСКО наградом за промоцију културе. Награда се састојала од стипендије за тромесечно истраживање афро-бразилских ритмова у Бразилу. Недуго потом, Суботић је емигрирао у Сао Пауло. У Бразилу је остварио успешну каријеру као продуцент. Погинуо је 2. новембра 1999. у пожару који је захватио његов студио.РТВ; Вече посвећено Митру Суботићу

Биографија Образовање Похађао је основну школу „Ђорђе Натошевић” у Новом Саду. Завршио је нижу музичку школу, одсек хармоника. Оркестар школе коју је похађао, био је успешан у тадашњој Југославији и у иностранству. Први бендови у којима је свирао као клавијатуриста били су „96%“ и „20. век“. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, одсек за композицију и оркестрацију. Већ током студија показао је интересовање за електронску музику. По дипломирању, отишао је у Београд и похађао курс електронске музике који је водио Пол Пињон (-{Paul Pignon}-), британски саксофониста на привременом раду у Београду. У то време, под утицајем музике Ерика Сатија и Брајана Ина, почео је да експериментише различитим звуковима.

Каријера у Југославији Од 1983. године, од псеудонимом -{Rex Ilusivii}-, Суботић је једном недељно достављао своје снимке Душану Гојковићу - Гоји, уреднику култних емисија на Радио Новом Саду - „Ју поп сцена“ и „Нови видици“. Тек након годину дана, открио је идентитет и презентовао свој рад у Новом Саду, Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву и Суботици.

У то време почео је и да сарађује са већ афирмисаним музичарима - са чувеним стрип цртачем Зораном Јањетовим снимио је песму Јети, са Миланом Младеновићем, фронтменом групе Екатарина велика, обрадио је хит Џејмса Брауна „Секс машина“ (-{Sex Machine}-). Синглове је снимио са Игором Поповићем из групе Џакарта („Арабиа“) и Марином Перазић („Плава јутра“).

Суботићев деби албум -{Disillusioned}-, након одбијања великих издавачких кућа тадашње Југославије, издат је 1987. године, поводом 30 година постојања емисије „Рандеву са музиком“, Радио Новог Сада. Тираж албума био је 500 примерака. Нумере на А страни ове плоче поред Суботића свирају Милан Младеновић, Урош Шећеров, Бранка Парлић, Масимо Савић и Зоран Радомировић. Б страна са темом „-{Thanx Mr. Rorschach}- - амбијенти на музику Ерика Сатија“, својеврстан је омаж музици овог француског композитора.

Већ у то време, Суботић је радио музику за телевизијске емисије и позоришне представе. Године 1985. продуцирао је албум „Болеро“, групе Хаустор, деби албуме група Хероина и Ла страда. Уследила је сарадња са групом Октобар 1864 на албуму „Игре бојама“ и групом Екатарина велика, албум Само пар година за нас. За амбијенталну инсталацију -{„The Dreambird, In The Mooncage“}-, снимљену у Паризу 1988. године, Митар Суботић добио је награду УНЕСКО фонда за промоцију културе. Ову инсталацију радио је са Гораном Вејводом.

Каријера у Бразилу Године 1990, Суботић се настанио у Сао Паолу, у Бразилу. Брзо се уклопио у музички живот нове средине и почео да компонује и снима музику за позориште, модне ревије, рекламе. Истовремено је радио и као студијски музичар и продуцент. Сарађивао је и са бразилским музичарима -{Bebel Gilberto}-, -{Cibelle}-, -{Joao Parahyba}- и другим. У раду је традиционалне бразилске ритмове комбиновао са електронском музиком. У пролеће 1994. године, са Миланом Младеновићем почиње пројекат Angel's Breath. Албум је снимљен у Бразилу, а издат у Србији. Ово је последњи пројекат Милана Младеновића, који је исте године умро у Београду.Прешлицавање; блог Небојше Кривокуће

Албум „-{São Paulo Confessions}-“, Суботић је издао 1999. године. Овај албум објављен је и у Европи, САД и Јапану. На дан промоције албума у Сао Паолу, у студију Митра Суботића избио је пожар. Покушавајући да спасе материјал из студија, Суботић је изгубио живот.

„-{Tanto Tempo}-“, албум бразилске певачице -{Bebel Gilberto}-, снимљен у продукцији Митра Суботића, издат је 2000. године. Постао је најпродаванији албум бразилске музике у Америци, а -{Bebel Gilberto}- добила је 3 Греми награде за овај албум.Heart music

Сећање У Лиманском парку у Новом Саду, у знак сећања данас се налази спомен-плоча са његовим именом. Креиран је Субином плато, на самом уласку у Лимански парк, постављена је минималистичка скулптуре у знак сећања на уметника.

Одабрана дискографија

Албуми -{Disillusioned!}- (1987) -{The Dreambird}- (1994) -{Angel's Breath}- (са Миланом Младеновићем, 1994) -{São Paulo Confessions}- 1999. -{Rex Ilusivii In Vitro / Suba Within Us}- (2005)

Синглови Зла коб (Вентилатор -{Vol I}-, 1983) Арабиа (са Игором Поповићем, Вентилатор -{Vol III}-, 1984) -{Sex Machine}- (са Миланом Младеновићем, 1985) Плава јутра (са Марином Перазић, 1985)

Референце

Литература

Спољашње везе Званични блог Дискографија на сајту Дискогс Митар Суботић - биографија Југопапир; Интервју са Митром Суботићем, магазин Репортер 1984. Blacklab; SUBA

Категорија:Рођени 1961. Категорија:Умрли 1999. Категорија:Музичари из Новог Сада Категорија:Српски музичари Категорија:Југословенски музичари Категорија:Српски композитори Категорија:Срби у Бразилу Категорија:Српски музички продуценти Категорија:Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а