Народно позориште Ужице је професионално позориште са седиштем у Ужицу. Представља једину професионалну позоришну кућу на територији југозападне Србије.

Институција наставља дугу позоришну традицију у граду, започету 1856. године оснивањем Театралног друштва у оквиру тадашњег Читалишта. Као професионално Обласно народно позориште основано је одлуком Министарства просвете Србије 1945. године.

Позориште је данас надалеко познато као оснивач и домаћин Југословенског позоришног фестивала "Без превода", једне од најзначајнијих позоришних смотри у региону, који се непрекидно одржава од 1996. године.

Историјат

Почеци позоришног живота (1856—1941) Позоришни живот у Ужицу датира од 1856. године, када је основано Театрално друштво као програмска активност тадашњег Читалишта (прве библиотеке у граду). Оснивач је био Стојадин Обрадовић, управитељ Читалишта, о чему сведочи и његово писмо кнезу Милошу Обреновићу из 1859. године.

Прва позоришна представа у Ужицу изведена је 15. фебруара 1862. године. Био је то комад "Бој на Чачку 1815". Исте године приказани су и комади "Смрт Стевана Дечанског" и "Ајдуци". Интересовање публике је било огромно, о чему сведочи и један новински чланак из тог времена: Најодличнији цвет нашег грађанства беше са највећом љубављу на овом представљању и соба за седење је дупке пуна... Осим 100 душа што беше у соби и на местима што се могаше видети, још се толико повратило, јер није било места за њих. Након првих извођења, уследила је дужа пауза, све до 1913/14. године, када је ђачка позоришна група Гимназије, под руководством професора Дејана Маленковића, извела више комада. У међуратном периоду долази до новог затишја, јер је публика показивала више склоности ка филмској уметности.

Партизанска уметничка чета (1941) Позоришни живот је накратко обновљен током Ужичке републике 1941. године. Уметничка партизанска чета изводила је комаде домаћих и совјетских писаца, као што су "Мати", "Кнез Иво од Семберије", неколико Нушићевих дела, "Како се калио челик" и "Почетак буне против дахија". Главне улоге играли су Милутин Чолић, Алија Недић, Филип Марјановић, Миленко Ђурић и Часлав Јехличка.

Оснивање професионалног позоришта (1945—данас) Одлуком Министарства просвете Србије, 10. августа 1945. године основано је Обласно народно позориште у Ужицу. Прва премијера одржана је 4. септембра 1945, а била је то "Госпођа министарка" Бранислава Нушића, у режији Обрада Недовића.

Позориште је 1948. године добило назив Народно позориште Титово Ужице, који је носило деценијама. Закључно са сезоном 2024/25, позориште је извело 561 премијеру.

Зграда позоришта Прве позоришне представе Театралног друштва (1856—1860-их) извођене су у Каљевића кући, дому председника Окружног суда. Касније су представе извођене и у Соколском дому (Соколани) и Филким биоскопу.

Након оснивања професионалног позоришта 1945, ансамбл је прво радио у Соколском дому. Године 1948. позориште се премешта у зграду бившег Филким биоскопа, која се налазила на главној градској улици.

Данашњу, наменску зграду, позориште добија 1967. године у склопу велике реконструкције главног градског трга, Трга партизана. Нова зграда, пројекат архитекте Мандића, постала је саставни део новог урбаног идентитета града. Представе се изводе на великој и малој сцени.

Југословенски позоришни фестивал "Без превода"

Народно позориште Ужице је оснивач и домаћин Југословенског позоришног фестивала "Без превода". Фестивал се непрекидно одржава у Ужицу од 1996. године и представља једну од најзначајнијих и најпризнатијих позоришних смотри на простору бивше Југославије, уз београдски БИТЕФ и новосадско Стеријино позорје. Током свог постојања, на фестивалу је одиграно преко 200 најбољих представа из Србије и свих земаља региона.

Награде и признања Позориште је од самог оснивања до данас добило бројне награде и признања:

1953. ГОДИНА Орден рада II реда: Фреди Фазловски за 30. годишњицу уметниког рада.

1964. ГОДИНА Првомајска награда Удружења драмских уметника СР Србије Милојко Топаловић Пендо за улогу Вање у представи Ујка Вања. Првомајска похвала Удружења драмских уметника СР Србије: Илонка Догнар за улогу Соње у представи Ујка Вања Санда Шторф за улогу Јелене у представи Ујка Вања Ансамбл представе Ујка Вања.

1966. ГОДИНА Првомајска похвала Удружења драмских уметника СР Србије Будимир Пешић за насловну улогу у представи Деспот Стеван Лазаревић.

1967. ГОДИНА Првомајска награда Удружења драмских уметника СР Србије: Лидија Булајић за улогу Катарине у представи Мадам Сан-Жен. Новчана награда Уметничког савета Народног позоришта, Титово Ужице: Лидија Булајић за успешно тумачење улоге Катарине у представи Мадам Сан-Жен Јован Јојић за успешно тумачење улоге Наполеона у представи Мадам Сан-Жен Милутин Новић за успешно тумачење улоге Мицка у представи Бог је умро узалуд.

1968. ГОДИНА Првомајска награда Удружења драмских уметника СР Србије Михаило Форо за улогу Максима у представи Ђидо. IV Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Титово Ужице представа Балада о лузитанском страшилу: Награда за најбољу представу. Награда за најбољу режију: Арса Јовановић. Награда за најбољу сценографију: Велизар Србљановић. Награда за најбољег младог глумца: Мирјана Пеић. Специјална награда за функционалан и маштовит допринос у представи: Биљана Драговић, костимограф.

1969. ГОДИНА Првомајска награда удружења драмских уметника СР Србије представа Ломача V Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Шабац представа Ломача Награда за најбољу представу. Награда за најбољу режију: Арса Јовановић. Награда за најбоље костиме: Милица Александров.

1970. ГОДИНА Првомајска награда удружења драмских уметника СР Србије Душан Родић за режију представе Крмећи кас. Првомајска похвала Удружења драмских уметника СР Србије: Михаило Форо за улогу Тодора у представи Крмећи кас. VI Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Лесковац представа Крмећи кас: Награда за најбољу улогу: Лидија Булајић за улогу Милеве. Посебна награда за режију: Душан Родић. Позоришна смотра (реприза VI Сусрета професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић), Светозарево представа Крмећи кас: Награда жирија публике за најбоље гумачко остварење: Лидија Булајић за улогу Милеве.

1971. ГОДИНА Орден заслуга за народ са сребрним зрацима: Народно позориште у Титовом Ужицу указом Председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, поводом 25. годишњице постојања и рада, за нарочите заслуге у раду од значаја за развој позоришне уметности и за културно уздизање наших народа.

1972. ГОДИНА Награда Културно-просветне заједнице општине Титово Ужице: Јован Јојић за најбоље глумачко остварење – улогу Официра у представи Радо иде Србин у војнике; Мија Алексић за најбољу глумачко остварење – улогу Јеврема Прокића у представи Народни посланик.

1973. ГОДИНА Фестивал омладинских и пионирских драмских секција, Титово Ужице – представа Кекец: Награда за најбољу представу. Награда за најбољу режију: Ана Крижанец.

1974. ГОДИНА Награда Културно-просветне заједнице општине Титово Ужице: Милутин Новић за 40 година рада и 30 година уметничке и позоришне делатности. X Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Ниш – представа Ташана: Специјална награда за редитељски рад: Александар Гловацки. Награда за најбоље костиме: Славица Лалицки. Награда жирија Града домаћина за најбољу мушку улогу: Петар Лазић за улогу Мирона. Награда Мила Стојадиновић: Стојанка Пејић за улогу Ташане.

1975. ГОДИНА 11. Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Титово Ужице – представа Каријера: Награда за најбољу режију: Александар Гловацки. Награда за позоришни однос према књижевном наслеђу: Александар Гловацки за драматизацију. Награда за најбољу глуму. Петар Лазић за улогу Вујадина и Вукадина: Награда за најбољи костим: Зорица Давидовић. Трећа награда жирија Града домаћина за најбољу представу.

1977. ГОДИНА Награда Удружења драмских уметника СР Србије: Ана Крижанец за улогу Ане у представи Мравињак. Похвала Удружења драмских уметника СР Србије: Зоран Карајић за улогу Драгана у представи Мравињак. XIII Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Лесковац – представа Мећава: Друга награда за режију: Милош Лазин. Награда за најбољу сценографију: Миодраг Табачки. Награда за најбоље костиме: Миодраг Табачки Награда за техничку реализацију представе.

1979. ГОДИНА 15. Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Зајечар – представа Краљева јесен: Награда за најбољег младог глумца: Гордана Гаџић за улогу Симониде. Награда за најбољу сценографију: Светлана Зојкић. Награда за сценски покрет: Драгослав Јанковић Макс.

1980. ГОДИНА Награда Удружења драмских уметника СР Србије: Зоран Карајић за улогу Пепа Бандића у представи Петорица под барјаком. Похвала Удружења драмских уметника СР Србије: Душан Ђорђевић за улогу Ниџе у представи Петорица под барјаком.

1981. ГОДИНА Награда Удружења драмских уметника СР Србије: Зоран Карајић за улогу Марч Бенкса у представи Кандида. 17. Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Титово Ужице – представа Злочин и казна: Прва награда за представу у целини. Награа жирија Града домаћина за најбољу глуму: Зоран Карајић за улогу Раскољникова. Награда жирија Града домаћина за најбољег младог глумца: Љубивоје Марковић за улогу Разумихина. Награда Сима Крстовић: Зоран Карајић за улогу Раскољникова. Повеља Програмског савета Сусрета: Александар Милосављевић, управник Позоришта. Похвала жирија удружења драмских уметника СР Србије, регионалног Оедбора: Љубивоје Марковић за улогу Разумихина. Награда Слободан Пенезић Крцун – Општина Титово Ужице: Народно позориште, Титово Ужице.

1982. ГОДИНА 18. сусрети професионалних поyоришта СР Србије Јоаким Вујић, Пирот: Повеља Програмског савета Сусрета: Александар Милосављевић, управник Позоришта.

1983. ГОДИНА 19. Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Шабац – представа Бели ђаволи: Награда за најбољег глумца: Јездимир томић за улогу Ере. Награда за најбољу сценографију: Велизар Србљановић. Награда за најбољег младог глумца: Гордана Тасић за улогу Циганчице. Награда за најбољу музику у представи: Војислав Костић. Премија републичке Заједнице културе:Бели ђаволи и Беспарица, беспарица – за прво извођење драмског дела домаћег аутора.

1984. ГОДИНА Златна значка Културно – просветне заједнице СР Србије, Београд: Александар Милосављевић, управник Позоришта. 20. Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Зајечар – представа Магна карта: Награда за сценско-техничку реализацију. Златна плакета Програмског савета Сусрета: Александар Милосављевић, управник Позоришта.

1985. ГОДИНА 21. Сусрети професионалних позоришта СР Србије Јоаким Вујић, Крагујевац – представа Чедомир Илић: Награда Мила Стојадиновић: Даница Крљар за улогу Вишње.

1986. ГОДИНА 22. Сусрети професионалних позоришта СР Србије у Лесковцу – представа Путујуће позориште Шопаловић: Плакета и новчана награда за глумачка остварења: Дани Крљар за улогу Гине. Плакета и новчана награда за епизодну улогу: Момчилу Мурићу за улогу Милуна.

1987. ГОДИНА 23. Сусрети професионалних позоришта СР Србије у Зајечару – представа Комунистички рај: Награда за сценографију: Снежани Ковачевић Награда: Зорану Карајићу за улогу Манасија. Награда: Милији Вуковићу за улогу газа Исе.

1988. ГОДИНА 24. Сусрети професионалних позоришта СР Србије у Приштини – представа Војцек: Награда: за најбољу представу на Сусретима – Војцек. Награда за најбољу режију: Александар Лукач, редитељ Награда: за најбоље глумачко остварење: Зоран Карајић и Иван Томашевић за улогу Војцек. Награда: за ликовност представе Посебна награда „Јован Путник“ за најбољу режију: Александру Лукачу.

1990. ГОДИНА 26. Сусрети Јоаким Вујић у Шапцу – представа Пат, игра краљева: Награда за најбољу сценографију: Емир Гељо. Награда за најбољу режију Народног позоршта Крушевац „Јован Путник“: Примож Беблер. Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну – представа Богиње Награда Златна колајна: Ани Милосављевић. Награда Трешњев цвет: Ани Милосављевић.

1991. ГОДИНА