Тувалу (), познат и по бившем имену Острва Елис, је острвска држава у појасу Полинезије, у Океанији. Са површином од 26 -{км²}-, Тувалу је четврта најмања држава на свету, а мање становника од ње има само Ватикан.

Тувалу се одвојио референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекао независност од Уједињеног Краљевства. Превод имена државе би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од педесетих година двадесетог века, насељено је и девето острво, Ниулакита, услед чега застава Тувалуа има девет звезда.

Географија

Положај Тувалу нема копнених граница, али се морем граничи са државама Кирибати, Самоа и Фиџи. Површина државе износи 26 km².

Клима Клима је топла, тропска, са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 °C; велика количина падавина са просеком око 350 -{cm/m²}- и честе појаве урагана. Снажни циклони су погодили острва 1894, 1972. и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.

Историја Острва Елис открили су Британци 1765. Од 1890. су британски протекторат. Заједно са Гилбертовим острвима су колонија од 1915. Из колоније се издвајају 1975. под именом Тувалу, а независност проглашавају 1978.

Становништво

Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске цркве Тувалуа (-{Ekalesia Kelisiano o Tuvalu}-). Живот, посебно на удаљеним острвима, концентрисан је на поштовање религије.

Језици који се користе су тувалуански (полинезијски дијалекат), и-кирибати и енглески језик.

Привреда

Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око 1.100$.

Тувалу у свету

Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт нација, Уједињене нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге. Међународни односи

Тувалу одржава блиске односе са Фиџијем и Аустралијом. Такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина држава која има сталну амбасаду на острву Тувалу и један је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. Амбасадор САД на острву Фиџи је акредитован за дипломатске односе и са Тувалуом.

Године 2000. Тувалу је постао пуноправни члан Уједињених нација и има своју мисију у Њујорку, САД. Један од главних приоритета Тувалуа је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи његово пуно примењивање. Такође је пуноправни члан Азијске банке за развој.

Тувалу одржава добре односе са микродржавом Науру у којој је око триста држављана Тувалуа на привременом раду.

Административна подела Малобројно становништво Тувалуа је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.

Локалне области које се састоје од више од једног острва: Фунафути Нанумеа Нуи Нукуфетау Никулеле Ваитупу

Локалне области које се састоје од само једног острва: Нанумага Ниулакита Ниутао

329п|Острва Тувалу Атол/Острво Главнонасеље Земљишнаповршина(km²) Укупнаповршина(km²) Популација.(c. 2002) Број острваи острваца Бројнасеља Атоли ФунафутиВајаку 2,40 277 4 492 309 НанумеаЛолуа 3,87 22 664 65 НујиТанраке 2,83 17 548 214 НукуфетауСававе 2,99 145 586 332 НукулелеФангауа 1,82 43 393 152 ВајтапуАсау 5,60 10 1 591 97 Острва НанумангаТонга 3,00 3,00 589 51)2 НиулакитаНиулакита 0,40 0,40 35 11 НиутаоКулија 2,53 2,53 663 41)2 Тувалу Ваиаку 25,44 520 9 561 12434  1) Главно острво плус споредна острвца и атоли у лагуни

Референце

Литература

. by various.

Биодиверзитет . Environmental Consultants (Fiji) Ltd; .

Култура, обичаји и традиције Barkås, Sandra Iren, Alofa – Expressions of Love: Change and Continuity in Tuvalu (2013)

.

. Thomas Avery & Sons, New Plymouth, N.Z. . . Berlin: Museum fur Volkerkunde; The English translation by Guy Slatter, was published as The Material Culture of Tuvalu, University of the South Pacific in Suva (1981) .

Историја

Tuvalu: A History (1983) Isala, Tito and Larcy, Hugh (eds.), Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific and Government of Tuvalu. Bedford, R., Macdonald, B., & Munro, D., (1980) Population Estimates for Kiribati and Tuvalu, 1850–1900: Review and Speculation, Journal of the Polynesian Society, 89, 199–246. . . Geddes, W. H., Chambers, A., Sewell, B., Lawrence, R., & Watters, R. (1982) Islands on the Line, team report. Atoll economy: Social change in Kiribati and Tuvalu, No. 1, Canberra: Australian National University, Development Studies Centre.

. Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific, Suva, Fiji. (Australian National University Press, first published 1982). . Maude, H. E., (1949) The Co-operative Movement in the Gilbert and Ellice Islands (Technical Paper No. 1), South Pacific Commission, Sydney.

Језик

Jackson, Geoff W., (1994) Te Tikisionale O Te Gana Tuvalu, A Tuvaluan-English Dictionary, Suva, Fiji, Oceania Printers. . Websdale, Shoosmith, Sydney N.S.W.

Музика и плес .

Спољашње везе

Тувалу на сајту ЦИА-е

Страница .tv домена

from UCB Libraries GovPubs

Tuvalu profile from the BBC News

Категорија:Полинезија Категорија:Државе чланице Уједињених нација