Историја Грчке представља историју једне од најстаријих држава света. Најстарији доказ постојања човека на Балкану датиран је око 270.000 године п. н. е. у пећини Петралона у грчкој покрајини Македонији. Најстарија неолитска насеља Европе пронађена су у Грчкој и потичу из 7. миленијума п. н. е.. Егејске цивилизације добиле су имена зависно од територије на којима су се развијале. Тако су у бронзаном добу постојале Микенска, Минојска, Кикладска и Тројанска цивилизација. Егејске цивилизације уништене су доласком племена Дораца са севера у периоду од 1100. до 1000. године п. н. е. Након Мрачног века и Архајске Грчке наступа период Класичне Грчке обележен Грчко-персијским ратовима и борбама између Спарте, Атине и Тебе за превласт у Хелади. Године 338. п. н. е. Грчка пада под македонску хегемонију. Након смрти Александра Македонског наступа период Хеленистичке Грчке који ће потрајати све до пада последњих грчких територија под римску власт. У Римском царству Грчка је била културно средиште царства, а грчки језик је сматран равноправним латинском. Поделом царства на Источно и Западно, Грчка улази у састав Византијског царства где ће се, са прекидом од 1204-1261, налазити све до 1461. године. Грчка улази у састав Османског царства где ће бити подељена на 6 санџака. Од свих балканских хришћанских народа у Османском царству, Грци су били најнапреднији у културном и економском погледу. Године 1821. подигнут је устанак. Грци су се, уз помоћ европских сила, изборили за независност. Проглашена је Краљевина Грчка. У Првом балканском рату, Грчкој су прикључене преостале територије насељене грчким становништвом. У Првом светском рату учествовала је против Антанте, а у Другом светском рату на страни Савезника. Након завршетка рата избија Грчки грађански рат између Грчке владе и Комунистичке партије. Рат је завршен победом националне армије. Године 1967. у Грчкој је извршен државни удар. Следећих седам година грчке историје познато је под називом "Грчка војна хунта". Након пада хунте, референдумом је изгласано укидање монархије и увођење републиканског државног уређења. Од 1980. године Грчка је чланица НАТО пакта, а од следеће године и Европске уније.
Неолит Неолитска револуција је у Европу стигла преко Грчке и Балкана почев од 7. века п. н. е. Неке неолитске заједнице, као што су нпр. Сескло у Грчкој, живеле су у утврђеним насељима од по 3000 до 4000 људи. Неолит у Грчкој завршен је наступањем тзв. Хеладског периода који је наступио око 3200. године п. н. е.
Бронзано доба
Почетком 3. миленијума п. н. е. људи егејске цивилизације упознали су технику обраде метала, најпре бакра, а касније и бронзе. Појаву метала наука везује за долазак нових племена из Анадолије у егејски басен. Истраживања су показала да се употреба метала јавља готово истовремено у разним местима егејског басена, на Криту, обалама Мале Азије и Македоније. Јединство културе у области егејског басена довело је до стварања појма "егејска цивилизација"В. В. Струв, Д. П. Калистов; Стара Грчка, Book Marso, Београд 2000. година, страна 4.
Минојска цивилизација
300п|мини|лево|Рушевине палате у Кнососу Најстарија историја Крита постала је позната након ископавања која је у периоду од 1893. до 1931. године извршио археолог Артур Еванс. Он је историју Минојске цивилизације поделио на три периода: раноминојски (3000—2200), средњеминојски (2200—1600) и позноминојски период (1600—1400)В. В. Струв, Д. П. Калистов; Стара Грчка, Book Marso, Београд 2000. година, страна 11. Цивилизација је назив добила по митском краљу Миносу. Петнаест векова након свог настанка, Минојска цивилизација достигла је свој врхунац. Минојци су дошли на Крит са копна Грчке. Средиште цивилизације био је град Кносос, а значајан центар био је и Фестос. У трећем миленијуму п. н. е. критско друштво било је на вишем степену развоја од друштва континенталне Грчке. Карактерише га развијено родовско уређење и владавина патријархалних односа уз постојање извесних трагова матријархата. Риболов и трговина били су веома развијени.
Почетком 2. миленијума, на Криту долази до распадања првобитне заједнице и образовања класа. Разлика између живота власника палата у Кнососу и Фестосу и обичног становника указује на појаву наследне краљевске власти око 21-20. века п. н. е.В. В. Струв, Д. П. Калистов; Стара Грчка, Book Marso, Београд 2000. година, страна 13 . Почетком 16. века, кнососка династија је владала територијом целог острва. Крит је достигао свој врхунац. Током 16. и 15. века, Крит је био јединствена монархија. Кнососка династија проширила је свој утицај и на Кикладска острва. Крићани су користили Линеарно А писмо.
У спољној политици Крита у првој половини 2. миленијума п. н. е. нарочито значајну улогу имао је његов јужни сусед - Египат. Економске и културне везе између ове две државе потврђене су на основу бројних пронађених критских предмета у Египту и египатских на Криту. Веза је била нарочито снажна почев од владавине Дванаесте египатске династије. Крајем 15. века п. н. е. долази до опадања трговине између Крита и Египта.
Узроци наглог пада моћи кнососке династије су мало познати због недостатка извора. Најприхваћенија теорија о паду Минојске цивилизације јесте слабљење државе изазвано ерупцијом вулкана Тере након којег је уследила Микенска најезда.
Континентална Грчка до 17. века п. н. е. На почетку бронзаног доба долази до настанка многобројних насеља у дотада неистраженим деловима средње Грчке и Пелопонеза. У то доба долази до стварања насеља на касније познатим местима као што су Микена, Тиринт, Орхомен и сл. Становници Хеладе су се у 3. миленијуму п. н. е. углавном бавили пољопривредом и сточарством. Металургија је до краја 3. миленијума била слабо развијена. Око 2000. године п. н. е. у Грчкој долази до значајних промена. Још је Тукидид спомињао велике сеобе становништва у старој Хелади. Крајем 3. и почетком 2. миленијума п. н. е. племена која су настањивала северну Хеладу кренула су према југу, у Беотију и на Пелопонез. Промена се примећује и у језику. Називи Коринта, Закинтоса, Атине, Микене, Кнососа и др. свакако потичу из језика који су се раније говорили у ГрчкојЏон Чедвик, Микенски свет, Утопија, Београд 2002. година, страна 14. Према грчкој традицији, новопридошла племена били су Ахајци. Ахајци су се временом асимиловали са домаћим становништвом.
Микенска Грчка
300п|мини|Лавља капија Период грчке историје од 17. до 13. века п. н. е. носи назив по једном од највећих центара високе културе која се распростирала континенталним делом Грчке - Микени. Микена се налази на Пелопонезу у Арголиди. Откопавања је 1874. године отпочео археолог Хајнрих Шлиман. Врхунац је Микенска цивилизација доживела између 1400 и 1200. године п. н. е. Писмо коришћено у Микени назива се Линеар Б писмо. Око 1400. године п. н. е. микенска власт проширила се и на Крит. Крупни етнички потреси који су у 13. веку захватили источне обале Средоземног мора у Грчкој се изражавају Тројанским ратом (1194-1184. п. н. е.). Овај период описан је у Хомеровим еповима Илијади и Одисеји. Грци су били окупљени у савезе племена на чијем челу су се налазили басилеуси. Басилеуси су имали врховна војна, судска и свештеничка овлашћења.
Мрачни век и Архајски период
300п|мини|лево|Грчке колоније током Архајског периода Око 1100. године п. н. е. Микенска цивилизација је уништена, а градови опљачкани и порушени. Традиционални извори колапс приписују најезди Дораца. Од дорске најезде до 8. века п. н. е. нема готово никаквих података о збивањима на подручју Грчке. Свакако су се до тада етничке прилике постепено стабилизовале, а грчка племена - Дорци, Јонци и Еолци, заузели своја подручја. Захваљујући географској раздробљености долази до настанка многобројних независних градова-држава - полиса. Крајем 8. и почетком 7. века п. н. е. долази до нове грчке експанзије и формирања већег броја колонија на јужним и западним обалама Италије, обалама Сицилије, северној обали Егејског мора и на обалама Мраморног и Црног мораВојна енциклопедија, том 3, Београд 1972. година, страна 312. Експанзија у Африци наишла је на отпор Феничана и Египћана. Типични примери за развој друштвених односа јесу демократска Атина и аристократска Спарта.
До средине 6. века п. н. е. Спарта је изградила Пелопонески савез којим је, као водећа сила, наметнула своју хегемонију над читавим Пелопонезом. Завршетком Архајског периода сматра се пад атинског тиранина Хипије са власти (510. година п. н. е.). Уследио је период Класичне Грчке.
Класина Грчка
Период класичне Грчке обухвата период од 510. године п. н. е. до смрти Александра Македонског (323. година п. н. е.).
Грчко-персијски ратови
250п|мини|Мапа прве фазе Грчко-персијских ратова Током друге половине 6. века п. н. е. долази до експанзије Ахеменидског царства под Киром и Даријем Великим. Персијско царство је постало најјача сила предње Азије и покорило је многобројне народе од Нила до Инда. Међутим, када је Дарије насрнуо на Грчку, наишао је на надмоћног противника и на копну и на мору. Грчко-персијски ратови вођени су од 499. до 449. године п. н. е. Повод за избијање рата био је Јонски устанак под вођством Милета. Атина и Еретрија пружиле су минималну помоћ устаницима. Када је устанак 494. године п. н. е. угушен, Дарије Велики предузима казнену експедицију на Грчку. У првом походу (492. година п. н. е.) персијски војсковођа Мардоније осваја Македонију, али је због олује присиљен да обустави даље ратовање. Друга инвазија на Грчку покренута је две године касније. Персијску војску предводили су Датис и Артаферн против Атине и Еретрије. Спарта је одбила да пружи помоћ Атињанима. Персијанци су извршили искрцавање на Атику, али су поражени у бици на Маратонском пољу. Уследило је десетогодишње примирје изазвано смрћу персијског цара и устанцима у Египту и Вавилону. Нови цар Ксеркс I лично покреће војску на Грчку 480. године п. н. е. Грци су се годину дана раније састали на конгресу на Коринтској превлаци на коме су закључили општегрчки одбрамбени савез.
Ксерксова војска без већих проблема продире до средње Грчке. Спартанци под вођством Леониде дочекали су их код Термопилског кланца и у чувеној бици им нанели велике губитке пре неко што су сви изгинули. У бици су погинула и два Ксерксова братаВ. В. Струв, Д. П. Калистов; Стара Грчка, Book Marso, Београд 2000. година. Након победе код Термопила, Персијанци без отпора продиру у Атику и освајају Атину. Међутим, становништво се склонило на оближње острво Саламину које ће бити поприште следеће поморске битке у којој ће атински адмирал Темистокле нанети Ксерксу тежак пораз. Након битке се Ксеркс враћа у Персију због страха од подизања устанка у другим деловима царства. Команду над персијском војском оставља Мардонију. Августа 479. године п. н. е. вођена је битка код Платеје, а истог дана и битка код Микале. Након ове две грчке победе, Персијанци су истерани из Европе.
Пентеконтаетија
300п|мини|лево|Мапа Делског савеза (450. п. н. е.)