Елизабета Рос (; Лондон, 14. фебруар 1878 — Крагујевац, 14. фебруар 1915), докторка из Лондона (шкотског порекла), добровољно се јавила и дошла у Крагујевац да лечи тешко оболеле од тифуса за време Првог светског рата.Inglis Elsie, Bolnice Škotskih žena, pre deset godina:Scottish Women’s Hospitals, у: Нова Европа, књ. 12 (1. децембар 1925) [уредили Л. Поповић, М. Костренчић, М. Ћурчин], Загреб 1925, стр. 487–488
Увод Почетком 1915. године, након неколико тешких и ратних месеци, Србија се нашла у веома тешкој ситуацији. Земља је била разорена и значајно опустошена, владали су глад и немаштина, било је много рањеника, а лекара и медицинског особља веома мало. Ратној беди придружила се и епидемија пегавца, која је однела велики број жртава.Гавриловић В., Жене лекари у ратовима 1876-1945. на тлу Југославије, Београд : Научно друштво за историју здравствене културе Југославије, 1976 (Београд : Култура), pp. 31. Од пегавца је оболео и већи број болничара и лекара. Епидемија је обухватила и цивилно становништво. Оскудицу санитетског кадра, донекле су попунили страни лекари (200 лекара и 500 школованих сестара).М. Јовановић-Батут, Пјегави тиф : како се шири и како се сузбија, Цетиње : Државна штампарија Краљевине Црне Горе, (1915). pp. 9–10. У Србију тада долазе лекари из Русије, Француске, Енглеске. Осим лекара, у Србију долазе и хуманитарне организације и медицинске мисије из Велике Британије, углавном са женским особљем. Међу њима су се истицале Болнице шкотских жена (Scottish Women's Hospital)Др Елизабета Рос - хероина и жртва Првог светског рата у Србији / Микић Ж., Лешић А., Српски архив за целокупно лекарство : орган Српског лекарског друштва - . Улогу главне болнице у Београду после његовог пада преузеле су болнице у Нишу, Крагујевцу и Скопљу. На челу санитета налазио се пуковник др Лазар Генчић. Највећи центар, а уједно и седиште Врховне команде, било је у Крагујевцу.
Живот и рад мини|лево|150px|Росова у ношњи племена Бахтијари, Персија Др Елизабета Рос (Elizabeth Ness MacBean Ross) рођена је 14. фебруара 1878. године у Лондону. Њена фамилија потиче из северне Шкотске из места Тејн (Tain). Породица јој је била имућна. Отац је био директор Шкотске банке у Лондону. преузето 05.05.2015. године Већи део детињства провела је у свом граду. Након завршене средње школе одлази у Глазгов где 1896. године уписује медицински факултет. Студирала је на Колеџу Краљице Маргрете (The Queen Margaret College). Дипломирала је 1901. године, као једна од првих жена у држави. По завршеним студијама радила је као доктор у свом Таину (Tain), а затим на острву Колонсеј (Colonsay). Авантурстичког духа, слободоумна и храбра, жељна новог сазнања, др. Елизабета Рос се 1909. године запутила у Персију (Иран). Враћа се у Шкотску 1910. године и прихвата посао бродског лекара на броду (Glasgow Line) за Индију и Јапан. Била је прва жена бродски хирург у Британији. Међутим, након поновног позива из Персије, докторка Рос се вратила тамо где је живела и радила до избијања Првог светског рата.
Долазак у Србију
Кад је чула да у Србији нема довољно доктора и медицинских сестара, била је веома дирнута и одлучила је да помогне. Понудила се да дође иако је владала епидемија тифуса. Пријавила се као добровољац и под покровитељством владе Русије долази у Србију средином јануара 1915. године. Била је свесна да долази у пакао и да ће сигирно и она оболети. У земљи је тада било тек 200 лекара и већина је додељена војци. Најпре је отишла у Ниш, а одатле су је послали у Крагујевац, кога су због тифуса називали Мртвим градом. Била је лекар у Првој резервној војној болници у Крагујевцу, а та болница са 200 постеља била је претворена заправо у заразну болницу, коју је водио мајор др Димитрије Антић (1874–1955), касније професор Медицинског факултета у Београду.
Рад у Првој резервној болници у Крагујевцу
Кад је Елизабет стигла, у болници је било око 200 болесника, а сви лекари и болничарке су или умрли, или лежали међу пацијентима. Иако свесна свих опасности, др Рос се предала послу. Била је изузетно храбра, и знала је да нема много шансе да преживи јер је туфус био веома распрострањен. Почетком јануара 1915. у Крагујевац је стигла и прва јединица Болнице шкотских жена (Scottish Women's Hospital). У I резервној војној болници Шкотланђанке су сусреле своју земљакињу др Елизабету Рос, која је ту радила као добровољац и са којом су се одмах спријатељиле.Поповић-Филиповић С., За храброст и хуманост = For Courage and Humanity : болнице шкотских жена у Србији, и са Србима у време Првог светског рата 1914-1918 : историја хуманости и хуманост у српској историји, Београд: Сигнатуре, 2007 (Београд : Пекограф), pp. 186. Само недељу дана по доласку у Крагујевац, и др Елизабета Рос почела је да осећа прве знаке тифусаМикић Ж., Увек ваша : живот и дело др Кетрин Макфејл, Нови Сад : Матица српска, 1998 (Нови Сад : Штампарија ИП Матице српске) Радила је сама у тешким условима остајући са болесницима све док је могла да стоји на ногама. Како у њеној болници није било сестара, помоћ јој је притекла особље Болнице шкотских сестара. Бригу о њој водила је др Френсис Бејкфилд (Frances Vakefield) и медицинске сестре Луиза Џордан (Louisa Jordan), Меџ Нил-Фрејзер (Madge Neill-Fraser), Агнес Минишул (Agnes Minishull) које су се добровољно јавиле. После 13 дана борбе са тифусном грозницом умрла је 14. фебруара 1915. на свој 37. рођенданКрипнер М., Жене у рату : Србија 1915-1918 /превео са енглеског Веселин Костић ; предговор Жарко Вуковић, Београд : Народна књига, 1986 (Београд : БИГЗ)
О раду и залагању др Елизабете Рос, др Антић је записао: „Дужност ми је, а и место је овде, да споменем са особитим пијететом име једне странкиње, колегинице из Шкотске, мис Елизабет Рос, која, као добровољац, баш у најтежим моментима, беше притрчала мојој болници у помоћ. Она је, без икаквог страха за свој живот, дан и ноћ, неуморно лечила болесне војнике од пегавца. Око ње је све падало; она је то гледала својим очима и била је свесна да и њој иста судбина предстоји; али, и покрај мојих молби и опомена, да се поштеди, вршила је она своју тешку и узвишену дужност до краја неустрашиво. На жалост, брзо је дошло оно, што је било неизбежно: инфицирала се Мис Рос пегавцем. Још је храбрија била у болести: она је мирно, нечујно лежала, тешко болесна, у врло скромној болесничкој собици. Жалила је само: зашто није могла још дуже времена да указује своју помоћ нашим болесним војницима!”.Пегави тифус у Крагујевачкој I резервној војној болници 1914-15/ Проф Др Антић Д., Историја српског војног санитета = (Л'хисторие ду сервице де сантé де л'армéе Сербе) ; Наше ратно санитетско искуство = (Нотре еxпéриенце ду сервице де сантé пендант ла гуерре) / написао, прикупио, средио за штампу и издао Влад. [Владимир] Станојевић ; сарадници А. Радосављевић ... и др., Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор), стр 314-328.
Др Елизабета Рос је уз све војне почасти сахрањена на гробљу у Крагујевцу, фебруара 1915. године. Сахрани су прусуствовали изасланици Престолонаследника, Владе, Врховне Команде, Црвеног Крста, страни војни аташеи, сви лекари, лекарска мисија Шкотских жена, многобројни официри и грађани. Политика је 09.02.1915. године на насловној страни објавила вест о смрти и сахрани др Елизабете Рос.Артур Харисон (Британски војни аташе), Поводом једне смрти, Политика, 09.02.1915. године. .
У знак захвалности и поштовања према др Елизабет Рос, у Крагујевцу једна улица носи њено име, а омладинска теренска јединица Црвеног крста Крагујевац зове се Теренска јединица Др Елизабет Рос.
Поред Елизабет Рос, у заједничкој гробници на Варошком гробљу у Kрагујевцу сахрањене су Лорна Ферис и Мејбел Дирмер.
Види још Хероине Првог светског рата у Србији Болнице шкотских жена за службу у иностранству Мејбел Стобарт Елси Инглис Евелина Хаверфилд Кетрин Макфејл Флора Сандс Лорна Ферис Мејбел Стобарт Изабел Хатон Катрин Пејн
Литература
Вуковић Ж., Да не заборавимо = Lest We Forget = De peur que nous n'oublions = ПустЬ не забудем : савезничке медицинске мисије у Србији, 1915, Београд : "Филип Вишњић", 2009 (Београд : "Филип Вишњић") Гавриловић С. Вера, Жене лекари у ратовима 1876-1945. на тлу Југславије, Beograd : Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, 1976 (Beograd : Kultura) Мандић В. Хероине са светским одличјем : казивања о југословенским добитницама медаље "Флоренс Најтингејл", Београд : Друштво Црвеног крста Србије и Црне Горе : Удружење медицинских сестара-техничара КЦС "Сестринство", 2004 (Београд : ЈП ПТТ саобраћаја "Србија") Микић Ж., Болнице шкотских жена: 90-годишњица њиховог деловања у Србији = Scottish Women'S Hospitals : the 90Th Anniversary of Their Work in Serbia / Медицински преглед : повремено издање Српског лекарског друштва-подружнице за Војводину, Vol. 58, бр. 11/12 (2005), pp. 597–608
Референце
Спољашње везе Doctor Elizabeth Ness MacBean Ross Откривена спомен плоча Елизабети Рос Сећање на хуманост Др Елизабет Рос Кад су Британке умирале због нас Помен др Елизабет Рос Мелеми шкотских жена Dr Elizabeth MacBean Ross
Категорија:Рођени 1878. Категорија:Умрли 1915. Категорија:Личности Првог светског рата Категорија:Болница шкотских жена Категорија:Хероине Првог светског рата Категорија:Сахрањени у Крагујевцу