Сукоб у Северној Македонији 2015. је с једне стране политички конфликт између владе премијера Николе Груевског и лидера опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније Зорана Заева који је прерастао у уличне сукобе између демонстраната и полиције, а с' друге стране оружани конфликт између македонских снага безбедности и албанских паравојних група са обележјима Ослободилачке националне армије када је група од 40 терориста 21. априла напала полицијску караулу у селу Гошинце и заробила три македонска полицајцаНаоружани албански терористи заузели караулу у Македонији : Регион : ПОЛИТИКА, а потом 9. маја покушала да заузме град Куманово па је дошло до жестоких уличних борби између албанских терориста и македонских снага безбедности.Kumanovo: Borbe sa teroristima OVK još traju, poginulo pet policajaca, 30 ranjeno; Srbija zatvorila granicu |Region |Novosti.rs
Позадина
Сукоби у Северној Македонији (2001)
Сукоб у Северној Македонији 2001. је био оружани конфликт који је избио када је албанска паравојна група Ослободилачка национална армија напала снаге безбедности Северне Македоније почетком 2001. године. Сукоби су завршили Охридским споразумом када су договорени прекид ватре и разоружање герилаца које су обавиле снаге НАТО-а.
Операција Планинска бура
Операција Планинска бура је велика акција коју је извела специјална јединица Тигри полиције Македоније 7. новембра 2007. године против албанских терориста у селима Бродец, Весала и Вејце у близини Тетова, на подручју Шар планине. У акцији је убијено 7 и ухапшено 69 албанских терориста. Акција је спроведена да би се ликвидирала терористичка група са Косова која је угрожавала безбедности Републике Македоније и вршила провокације ка македонским снагама у претходних неколико месеци.B92 — News — Eight Albanians dead in clash with Macedonian police , Приступљено 1. април 2013.
Сукоби у Северној Македонији (2012)
Сукоби у Северној Македонији 2012. су међуетнички сукоби између Македонаца и Албанаца који су почели у јануару 2012. године, након протеста муслимана због наводне увреде према исламу. У тим инцидентима нападнуто је 40 а повређено 38 особаРТС :: „Рат” у аутобусима. Дана 7. марта 2012. немири су се проширили и на сам главни град, Скопље, у којем је више особа повређено у нападима Албанаца на Македонце. До 11. марта сукоби су забележени и у Тетову и у Прилепу.
Македонска полиција, како би одговорила на сукобе у држави, повећала је број полицајаца на улицама и организовала хапшења учесника инцидената. Средином марта немири су се радикализовали и дошло је до озбиљнијих сукоба, а 12. априла, тела петорице Македонаца пронађена су код Железарских језера код насеља Смиљковци, у близини обилазнице око Скопља. Македонска полиција је 1. маја извела акцију кодног имена „Монструм” током које је приведено 20 радикалних исламиста осумњичених за убиство петорице Македонаца. Полиција сумњичи три лица да су директни извршиоци убиства. Од ове тројице, само је један ухапшен док су остала двојица у бекству. Дана 4. и 11. маја, након молитве у џамији, неколико стотина Албанаца започело је протест у скопском насељу Бит Пазар под називом „Стоп монтираним случајевима”. Демонстранти су се организовали преко Фејсбука, а њихов број је ускоро нарастао са неколико стотинаNasilje na protestu 10.000 Albanaca zbog hapšenja u akciji Monstrum, Независне на неколико хиљада учесника. Демонстранти су тражили ослобађање ухапшених у акцији „Монструм”, узвикујући да су „Албанци муслимани али да нису криминалци и терористи”. Пред зградом владе Македоније узвикивали су пароле: „Ко се не придружи издајник”, „Полицајци убице”, „Алах је један, Алах је велики”,„Alahu ekbar” na ulicama Skoplja, РТС „Велика Албанија”, „УЧК”...Vesti — Makedonija: Akcija Monstrum Демонстранти су такође носили државне симболе Албаније и исламске зелене заставеNasilje na protestu 10.000 Albanaca zbog hapšenja u akciji Monstrum — Ex -Yu — Nezavisne novine. Средином маја немири су се проредили и потпуно престали.
Редовни председнички и ванредни парламентарни избори у Северној Македонији 2014. године.
Македонска владајућа конзервативна коалиција ВМРО-ДПМНЕ, остварила је двоструку победу на ванредним парламентарним изборима и у другом кругу редовних председничких избора. Кандидат коалиције ВМРО-ДПМНЕ и актуелни шеф државе Ђорге Иванов освојио је 377.000 гласова, а председнички кандидат СДСМ Стево Пендаровски 278.000 гласова у другом кругу председничких избора.
Погоршање међуетничких односа у 2014. години Демонстрације против пресуде особама за Масакр код Железарских језера Дана 4. јула 2014. године, у главном граду Македоније су одржани протести против пресуде шесторици младића за случај убиства четворице македонских младића и једног старијег човека код Смилковског језера. Демонстранти су напали полицију каменицама.(ВИДЕО) РАТ У СКОПЉУ: Албанци напали полицију — Правда
Проглашење републике Илириде
Група од тридесетак особа 18. септембра испред споменика Скендербегу у Скопљу прогласили је такозвану „Републику Илириду” која, како су саопштили, обухвата подручје од Струге до Куманова. Акт о њеном оснивању је прочитао лидер прве албанске странке у Македонији и некадашњи посланик парламента Невзат Халили, и све то на темељу референдумског изјашњавања Албанаца у Македонији спроведеног 1992. године, којим се захтева промена тамошњег Устава и подела Македоније између Македонаца и Албанаца на два дела.Македонија: Проглашена албанска република „Илирида” |Регион |Novosti.rs
Ракетни напад на зграду Владе Ослободилачка народна армија (ОНА), позната и као македонска УЧК, у саопштењу послатом на адресу националне телевизије на албанском језику у Македонији „Алсат М”, преузела је одговорност за ракетирање зграде Владе Македоније у Скопљу 28. октобра 2014. годинеМакедонска УЧК преузела одговорност за ракетирање Владе — Радио-телевизија Војводине.
Почетак патролирања „Гарде Републике Илириде” Самозвана Гарда Републике Илириде саопштила је 1. новембра да је почела са патролирањем „свуда где живи албанско становништво” и да „албанска територија неће бити остављена без обезбеђења”. У саопштењу, које су данас објавили медији у Македонији, наводи се да ће штаб „Гарде” бити активан на целој територији „Републике Илирида”, односно биће формирано обезбеђење у градовима који, како сматрају, припадају тој „републици”. „Циљ Гарде ће бити конфронтација са људима који су продали албанске националне интересе”.Blic Online |Počelo patroliranje „Garde Republike Iliride” u Makedoniji
Оружани сукоб у 2015. години Напад на полицијску караулу у селу Гошинце
Дана 21. априла, група од 40-ак нападача, највероватније са Косова, заузела је на одређено време станицу у селу Гошинце, код Липка, у Македонији. Нападачи су заробили и мучили четворицу полицајаца, након чега су напустили станицу. Напад се десио око 2.30, потврдило је македонско Министарство унутрашњих послова. Портпарол министарства Иво Котевски је рекао да је наоружана група са Косова напала полицијску станицу, у којој су четири полицајца била на дужности. Они су их, како је рекао портпарол, разоружали и обратили им се на албанском језику, преко човека који је преводио, рекавши им да желе своју земљу и да не признају никакав Охридски споразум. Котевски је навео да су нападачи на себи имали обележја УЧК (тзв. Ослободилачке војске Косова). Према наводима македонског МУП-а, постоје сазнања да су нападачи на полицијску караулу у Гошинцу имали логистичку помоћ из неког од села у граничном појасу између Косова и Македоније, али још није утврђено о каквој се помоћи радило.
Портпарол Косовске полиције Баки Кељани је након напада изјавио да „косовске власти нису забележене никакве сумњиве активности у близини границе са Македонијом”, а поводом напада на македонску граничну полицију оперативци су македонског МУП имали састанак са својим колегама са Косова.
Сукоби у Куманову (2015)
У Куманову је 9. маја око 04.40 ч избио оружани сукоб између полиције и неидентификоване групе која је упала на територију Македоније са Косова и Метохије. Македонска влада је у раним јутарњим сатима отпочела анти-терористичку операцију на читавој територији Куманова. Током читавог дана, водиле су се тешке уличне борбе у којима је погинуло 5 македонских полицајаца и непознат број терориста и цивила, а неколико кућа је запаљено. Тешке борбе су вођене до 19:00 ч, када је македонска министарка полиције Гордана Јанкуловска објавила крај анти-терористичке операције, али укупан биланс жртава није хтела да саопшти док сви терористи не буду ухапшени. Једино што је навела је то да је погинуло 6, а рањено више полицајаца. Грађанима је, претходно, забрањено да напуштају домове, али многи од њих су преплашени и почели су да напуштају град. У вечерњим сатима је македонска полиција објавила да је убила Мирсада Ндрецаја познатог као „командант НАТО” и Бег Ризаја, алиас „командат Бегу” (једни од вођа терориста који су извели напад на град), али су се током вечери и наредног јутра наставили жестоки окршаји уз жртве на обе стране, а одговорност за нападе у Куманову је преузела „Ослободилачка национална армија”. Против терориста у Куманову, погинуло је 8 полицајаца (Сашо Самојловски, Бобан Ивановић, Горан Илијевски, Исамедин Османи, Љубиша Аранђеловић, Горан Стојменовић, Жарко Кузмановски и Ненад Серафимовски), рањено 37, убијено је 10 терориста, а 30 их се предало македонској полицији међу којим су и тројица - водичи Мухамед Краснићи или „командант Малишева”, Сами Укшини, „командант Соколи” и Деме Шеху, познат како „Јунику”. Није било ниједне цивилне жртве, јер је македонска полиција током акције евакуисала све цивиле тог подручја који су били Албанци.
Експлозија у Куманову 11. јула 2015. Након великог дводневног оружаног окршаја у мају, дана 11. јула у центру Куманова је активирана експлозивна направа која је направила материјалну штету, али није било жртава ни повређених. До експлозије је дошло у тунелу који повезује главни градски трг са паркинг-гаражом. Полиција у Куманову је саопштила да су од експлозије попуцали прозори на суседним зградамаЕксплозија у Куманову.
Политички сукоб власти и опозиције Афера прислушкивање
Премијер Никола Груевски је 31. јануара на конференцији за новинаре оптужио лидера највеће опозиционе странке СДСМ Зорана Заева, који је и градоначелник Струмице, да је "на нелегалан начин и уз помоћ страних обавештајних служби организовао мрежу прислушкивања македонског државног врха да би набавио компромитујуће податке уз помоћ којих би принудио владу да поднесе оставку ". Због афере са прислушкивањем државног врха, 31. јануара су поднете кривичне пријаве против четворо осумњичених за насиље над државним органима, угрожавање уставног поретка и демократских институција, међу којима је и Зоран Заев, што је први такав случај у историји македонског правосуђа, а премијер Груевски је обавестио јавност да је покушан државни удар.Blic Online | Makedonija: Upozorenje medijima povodom afere o prisluškivanju Заев је почео тзв. бомбе да објављује 9. фебруара. ”Најмање 20.000 људи је у последњих неколико година прислушкивано“, рекао је оптуживши Груевског и директора Безбедносно-обавештајне службе (УБК) Сашу Мијалку да се противзаконито прислушкивање спроводило под њиховим надзором. Први детаљи дуго најављивала „бомба”, лидер СДСМ Зоран Заев, данас је објавио на конференцији за новинаре у седишту странке у Скопљу присуствовао велики број новинара и партијских присталица.
Афера о бруталном убиству Мартина Нешковског од стране полиције