Интермодални транспорт је систем који подразумева превоз “од врата до врата” под одговорношћу једног превозника тј. оператора интермодалног транспорта, уз учешће најмање два вида транспорта (у превозу терета без промене товарно манипулативне јединице).http://bs.scribd.com/doc/23339715/17/INTERMODALNI-TRANSPORT/ Интермодалност
С обзиром да је концепт интермодалности већински везан за превоз робе у даљем тексту ће пажња бити посвећена теретном интермодалним транспорту. Дефиниције које су у вези са појмом и дефиницијом интермодалног транспорта су: Комбиновани транспорт је интермодални транспорт код кога се највећи део транспортног пута реализује железничким или водним превозом, а почетнозавршне операције се обављају применом друмских транспортних средстава. Интегрални транспорт је појам који је прихваћен и био у употреби у Југославији неколико деценија. Поред транспорта контејнера, делова возила или комплетних возила једног вида транспорта (друмског, железничког, водног) другим видом транспорта, обухвата и примену палетних система.
Историја Узроци настанка и развоја интермодалног транспорта су: боље искоришћење предности видова превоза (коришћење оног вида превоза који је по својим експлоатационо- техничким одликама најпогоднији за конкретан транспортни захтев); потреба за повезивањем великог броја просторно распрострањених пошиљаоца и примаоце робе; великих трошкова транспорта по јединици појединих видова транспорта (друмски, ваздушни.
Традиционално “такмичење” између различитих видова саобраћаја има за последицу саобраћајни систем који је сегментиран и неинтегрисан. Сваки од видова саобраћаја настоји да искористи сопствене предности у категоријама трошкова, услуга, поузданости и сигурности, а често у супротности са његовим експлоатационо техничким одликама. Неретко је случај да се транспортни захтеви који одговарају једном виду превоза (нпр. масовни превоз терета железницом) реализују другим видом (друмски превоз). Додатно, учесници различитих видова саобраћаја своју конкуренцију посматрају са сумњом и неповерењем, што резултује недовољном сарадњом видова превоза у току једног транспортног ланца. Недостатак интеграције између различитих видова саобраћаја је наглашен кроз државну политику која често не дозвољава компанијама једног вида да поседују предузећа и у другим видовима саобраћаја (као што је било у САД пре дерегулације), или ставља одређени вид саобраћаја под директну државну монополистичку контролу (у Европи).
Интеграција саобраћаја у јединствени функционалан систем, нова начела поделе рада између саобраћајних средстава и настојања да различита средства развијају међусобну сарадњу у јединственом превозном току од полазне до завршне тачке путовања терета, путника и порука, довели су до крупних промена у ставовима према неким деловима превозног процеса и у техничким средствима неопходним за реализацију ових процеса. Проблем времена и трошкова претовара, по ранијим схватањима, најефикасније се решава избегавањем претовара када год је то могуће: када се не прелази са водног на копнени пут или обратно; када се не прелази са дела пута на коме постоји само пруга на део на коме постоји само друм и обратно; итд.
Новија, системска схватања не посматрају претовар самостално него као саставни део целокупног транспортног ланца, а време и трошкове претовара као саставни део укупног времена и трошкова превоза. Ако се, повећањем броја претоварних операција постигне да се на свакој деоници пута користи превозно средство које је најјефтиније и најефикасније за ту деоницу и тиме скрати укупно време путовања и снизе укупни трошкови превоза, могу се постићи већи ефекти него избегавањем претовара. Наравно, овакав укупан биланс је могу само ако је сам претовар довољно брз и јефтин.
Интермодални транспортни ланац Транспортни системи који обухватају више видова саобраћаја могу се разматрати из две различите концепцијске перспективе и то: мини |desno|Слика 1:Мултимодална и интермодална транспортна мрежа Интермодална транспортна мрежа – логистички повезан систем који користи два или више видова саобраћаја. Ови видови саобраћаја имају заједничке карактеристике руковања теретом или преусмеравања путника (преседање) приликом премештања са једног на други вид за време трајања превоза од полазишта до одредишта. Мултимодална транспортна мрежа – сви видови саобраћаја повезују полазишта и одредишта. Иако је могућ интермодални транспорт, он не мора нужно да се дешава. На Слици 1. су приказане две алтернативе дистрибуције терета. На левој страни је приказана стандардна од тачке до тачке мултимодална мрежа где су полазишта (А, Б и Ц) независно једна од друге повезане са долазиштима (Д, Е и Ф). У овом случају су коришћена два вида саобраћаја и то друмски и железнички. На десној страни је приказана интермодална интегрисана мрежа. У овом случају терет, који треба да се достави из тачака А, Б и Ц у тачке Д, Е и Ф, се претходно доставља у железнички терминал где се врши његов претовар и консолидација. После тога се терет железницом транспортује до новог железничког терминала (који се налази у близини тачака Д, Е и Ф), где се даље роба поново претовара и отпрема у долазишта Д, Е и Ф. Ефикасност овакве мреже највише зависи од могућности претовара у транспортним терминалима.
Ограничења интермодалности потичу од фактора као што су: простор, време, вид саобраћаја, изглед мреже, број чворова и веза, тип и карактеристика возила и терминала. Интермодалност се може схватити као промена са једног вида на други вид саобраћаја. Фактори који утичу на организацију интермодалности су:
особине и количина робе која се транспортује; вид саобраћаја који се користи; полазиште и одредиште; трошкови и време трајања транспорта; вредност робе и учесталост превоза.
У последњих четрдесет година велики напори су уложени да се кроз интермодализам интегришу (сједине) раздвојени транспортни системи. Дакле, у интермодалном транспортном ланцу се користе најмање два различита вида саобраћаја на путовању од полазишта до одредишта. мини|Приказ интермодалног транспортног ланца
Интермодални транспортни ланац подразумева четири основна процеса и то: Спајање - је процес сакупљања и консолидације терета на терминалима. Терминал се налази на месту спајања локалног и регионалног система дистрибуције и на месту спајања националног и интернационалног система дистрибуције. Најбоље би било да терет од добављача стиже у дистрибутивни центар сједињен и консолидован. За обављање овог процеса најбоље је користити друмски транспорт јер је флексибилан и најподеснији је за пружање “од-врата-до-врата” услуге. Процес спајања, такође, укључује активности које су блиско повезане са производном функцијом, а то су паковање и складиштење. Повезивање – представља консолидовани саобраћајни ток (теретни воз, контејнерски брод или чак камионски конвој) између најмање два терминала, који се одвија на подручју националног или интернационалног система дистрибуције терета. Промена вида саобраћаја - је најбитнији процес у интермодалном транспортном ланцу. Овај процес се одвија у терминалима. Терминали обезбеђују ефикасан континуитет унутар транспортног ланца. Раздвајање - Терет који је стигао у терминал који се налази у близини његовог одредишта треба да се растави и пренесе у локални, односно регионални, систем дистрибуције. Овај процес је повезан са потрошњом, и претежно се реализује у градским зонама.
Велики интегрисани транспортни превозиоци пружају услугу “од-врата-до-врата”, тако да корисници не морају да се брину како ће терет стићи на одређену дестинацију. Коришћени вид саобраћаја и изабрана рута није више тренутна брига, већ су битни трошкови и ниво услуге. Ове чињенице производе парадокс да за кориснике интермодалних услуга географски простор постаје небитан; али за носиоце интермодалне услуге приликом одређивања руте, трошкова, фреквенције услуга географски простор је од великог значаја.
Мултимодални транспортни систем интегрише различита географска подручја. Са развојем видова саобраћаја и интермодалне инфраструктуре, мењањем параметара регионалног транспорта, повећава се и могућност приступања регионалног подручја интернационалном тржишту. На слици су приказана кретања између мултимодалних транспортних система на различитим нивоима, од државног до локалног нивоа (град, место, насеље). мини|250п|Приказ мултимодалног транспортног система на различитим нивоима
У зависности од географског подручја који се посматра, токови се уређују на различите начине. На локалном нивоу они се уређују помоћу дистрибутивних центара обично састављених од појединачних транспортних терминала, док се на нивоу државе регулишу помоћу концентрационих тачака састављених од најважнијих транспортних терминала са сличним активностима. Регионална мултимодална мрежа конвергира ка главним концентрационим тачкама допуштају и повезивање са интернационалним транспортним системом помоћу поморско/копнене везе. Лучки градови су главни извршилац ове функције.
Унапређење претовара Под претоваром робе се подразумева утовар робе на превозно средство, истовар робе са превозног средства и директан претовар са једног превозног средства на друго. У ширем смислу, у претовар робе укључује се и премештање робе у складиштима због увиња, паковања и др. Интермодалност омогућава уштеду у транспортном систему где су поједини видови саобраћаја искоришћени на најпродуктивнији начин. Усавршене технике премештања терета са једног на други вид саобраћаја су олакшале интермодални претовар. Поред аутоматизације и механизације претовара важно унапређење у контексту интермодалности је и прилагођавање терета претоварној механизацији. Промена вида транспорта у оквиру интермодалног транспортног ланца захтева да терет буде прилагођен како механизацији на различитим транспортним терминалима, тако и товарном простору различитих превозних средстава. Основни циљ је да ефикасност превоза “од-врата-до-врата” не буде угрожена временским губицима у преласку са једног на други вид превоза (претовару).
Најважније технике које су унапредиле претовар у интермодалном и транспорту уопште су: палетизација контејнеризација технике комбиновања видова превоза (саобраћајна средства за превоз других саобраћајних средстава)
Палетизација Палетизација је начин укрупњавања јединица манипулисања робом у претовару и превозу. Палета омогућава да се уместо манипулисања (претовара, превоза, складиштења)са сваком појединачном врећом, сандуком, буретом и сл, манипулише се групом ових предмета одједном. Палета је товарна подлога која се углавном састоји од два пода раздвојена међуподницима или једног пода ослоњеног на ножице, висине сведене на минимум, тако да се њоме лако рукује виљушком виљушкара или палетним колицима. Постоје разне врсте палета: равне, сандучасте (бокс–палете) и стубне; једноулазне, двоулазне и четвороулазне палете; дрвене (најчешће), металне, пластичне, картонске и др. палете; палете разних димензија и носивости; замењиве палете које се користе више пута и незаменљиве које као саставни део амбалаже остају са робом; итд. Заједничко свим врстама палета јесте да се на њих може натоварити већи број сандука, врећа, буради, цигала или неких других комада терета. Палете се, по правилу, товаре на месту производње и тако натоварене преносе се у фабричко складиште, тамо чувају колико је потребно, износе из складишта, утоварују у превозно средство, претоварују у друго (треће...) превозно средство, превозе, истоварују на коначном месту потрошње, или у продавници, где се терет слаже у рафове (гондоле) или продаје директно са палете. Саставни део палетног система су и одговарају и претоварни уређаји: виљушкари, који могу бити на ручни (хидраулични) или моторни (електромоторни, бензински, дизел) погон.