Херцег Јанош (Сомбор, 11. мај 1909 — Сомбор, 29.јануар 1995) био је писац, уредник и преводилац на мађарском језику.
Живот и дело
Основну школу и гимназију похађа у свом родном граду. У 1929. години издаје часопис „Икс“, који је објављен само једанпут. 1932-1934. г. је службеник у штампарији у Сомбору, а затим сарадник часописа „Úј Хíрек” – “Нове вести”. 1936-1938 г. је уредник у издавачкој кући „Данте“ у Будимпешти.
Од 1939. г. је сарадник „Úј Хíрек” – “Нове вести”, а после и главни уредник за кратко време, а затим новинар у „Јутарњим новинама“ у Новом Саду. Од 1941. г. је директор Градске библиотеке у Сомбору. У време мађарске администрације је главни уредник „Каланђе“. После рата, до 1953. године је уредник Издавачке куће „Братство-јединство“ у Новом Саду. У два циклуса (1953-1955 и 1957-1977) је уредник Новосадског радија. 1955-1957. г. је главни уредник часописа „Мост“.
1977. г. је пензионисан и преселио се у Дорослово. Из Дорослова објављује своје радове у електронским и писаним медијима у Војводини. 1981. г. је изабран за члана Војвођанске академије науке и уметности. 1998. године у Дорослову, у знак сећања, оснивају књижевну награду „Херцег Јанош“.
Научни рад
Рад Херцег Јаноша је био изузетно богат, мада осим једног периода у Пешти, стварао је углавном у уском географском подручју, што би се могло проширити једино још према Барањи (Батини). Одавде је кренуо и ту се и вратио са измишљених и стварних европских путовања, а путовао је на релацији Будимпешта и Београд, Нови Сад и Суботица; посетио је читаоце, људе које је интервјуисао и колеге писце. У међувремену је писао, из дана у дан, из недеље у недељу, писао је неуморно, истрајно и са посвец́еношћу готово седам деценија. Резултат овог невероватног рада је четрдесет написаних књига.
Поред романа, изразио се у свим жанровима прозе, у вец́ини случајева успешно, јер је био упознат са свим тајнама заната. Можемо рећи да му је главни жанр био есеј, али он је написао и дневничке белешке, портрете, рецензије, интервјуе, социографије, подлистке, есеје, историјске белешке, док су од књижевних врлина све више сец́ања заузела прво место, у мноштву жанрова које је користио прошлост је "поново створио", претворио у садашњост.
Херцег Јанош је био и јавна личност, публициста у најплеменитијем смислу те речи. "Ми смо мађарски писци, не можемо гледати равнодушно на развој судбине нашег народа", рекао је он, а и деловао је у том духу. На ногама је преживео преокрете судбине, промене система. Објашњење је видео у томе да је "пажљиво пливао против плиме, али је пливао против ..." Упркос уздржаности његових списа цензурисали су га, изоставили су његове радове уредници који су били опрезнији и од њега. Он је учинио више него ико за опстанак свог народа, али видећи распад и беспомоћ, неједном је искусио неадекватно индивидуално устрајање.
Признања Октобарска награда Сомбора, 1961. Књижевна награда „Корнел Сентелеки”, 1972. Књижевна награда „Хид”, 1978, 1980, 1990. Орден рада са црвеном заставом, 1980. Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине, 1982. Награда „Карољ Сирмаи”, за сабране кратке приче, 1986. Награда „Тибор Дери”, 1994.
Радови
Романи: Тó меллетт вáрос, 1937. – Град поред језера Сзиккадó фöлдекен, 1954. – На осушеној земљи Анна бúцсúја, 1955. – Анин опроштај Éг éс фöлд, 1959. – Небо и земља Икетáниа, 1987. - Икетанија Мóдосулáсок, 1989. - Измене Гоголанд, 1992. – Гоголанд
Кратке приче, есеји и студије : Папíрхајó, 1953. – Папирни брод Леáнyвáри левелек, 1959. – Писма из Леањвара Егy мег егy, 1968. – Један и један Кéт вилáг, 1972. – Два света Елőјáтéк,1975. - Предигра Тáвлаток, 1983. - Перспектива Öссзегyűјтöтт елбесзéлéсек И–III., 1986. – Сабране приче И-III. Китекинтő,1989. - Поглед Нyíлó идő, 1991. – Отворено време Рéги долгаинкрóл, 1993. – О старим стварима Муландóсáг, 1994. - Пролазност Öссзегyűјтöтт ессзéк, танулмáнyок И–II., 1999., 2001. - Сабрани есеји, студије И-II.
Песме: Киáлтáс а кöдбőл, 1970. – Крик из магле
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1909. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Српски преводиоци Категорија:Мађари у Србији Категорија:Српски књижевници Категорија:Академици САНУ