мини|десно|350п|КУД „Батајница“ КУД „Батајница“ је младо културно уметничко друштво са традицијом дугом петнаест година. Седиште друштва се налази у Батајници, по чему је и добило назив.

Карактерише га скуп људи који пре свега због своје велике љубави према традицији, народној песми и игри квалитетно успевају да кроз своје учешће одржавају дух традиције и преносе обичаје пре свега српског народа из различитих крајева Србије и околине, у склопу изузетног друштва КУД-а ”Батајница”.

Историјат Традиција културно уметничког аматерског стваралаштва у Батајници, по неким усменим казивањима започиње 60-тих година прошлог века, и траје са прекидима до данашњих дана. Период 80-тих био је најактивнији, а исти извори наводе да је окосница програма био стваралачки опус једног од наших највећих кореографа тога доба, признатог уметника г. Маестра Бранка Марковића.https://www.facebook.com/kudbatajnica/info?tab=page_info Некако баш у то време, после реновирања биоскопа дошло је до пожара у коме је изгорела сала, као и простор око ње који је био у функцији приказивања културних и уметничких садржаја. И од те 1980. године, па све до 2015. године, Батајница живи у својеврсном просторном и културном мраку. На велику жалост свих грађана Батајнице, 33 године после трачак светлости на крају тунела, када је култура и њено промовисање у питању, још се није појавио. За све то време ништа није предузимано по питању реновирања и изградње Дома или неког Центра Културе. Једна таква грађевина, тј. здање, као да је избрисано са списка неопходних и преко потребних установа, које би грађанима и љубитељима свих врста и грана уметности, омогућило да на миру уживају гледајући нешто од садржаја које уметност може да пружи. Која су у многим другим мањим местима доступна, не само у непосредном окружењу, већ и у много мањим срединама по броју становника, у односу на број становника у Батајници. Батајница је вероватно највеће насељено место на Балкану, које нема ни минимум услова (затворен простор), али ни адекватан простор под отвореним небом, који би барем у периоду пролеће-лето –јесен могао бити искоришћен за одржавање било каквих културних и других уметничких активности и манифестација, на коме би могло да присуствује више од стотинак људи.

Рани почеци мини|десно|450п|Годишњи концерт Окупљање деце почиње личним ангажовањем брачног пара Ружице и Мирка Мутапчића, бивших играча и солиста у АКУД -у студената Универзитета у Београду „Бранко Крсмановић“, а потом и у професионалном Ансамблу Србије „КОЛО“ из Београда. Деца су се почела окупљати с јесени 2001. године, њих петнаестак (у почетку), кроз вид школе фолклора, „Прстен“, а радило се и вежбало у просторији која је тада служила за разне активности у Основној школи „Бранко Радичевић“. Потом се једно време радило и у склоништу у улици Ивана Сенковића, у простору који су користили извиђачи, полазници у кикс боксу и деца из школе фолклора.

Идеја и иницијатива да се у Батајници обнови рад Културно уметничког друштва, јавља се 2004. год, од људи окупљених у раду са децом и родитеља, који другачије размишљају, и показују интерес да се на овом плану у Батајници, нешто покрене и уради. Захваљујући разумевању директора, дирекције и Управног одбора Јавног предузећа за Склоништа, КУД „Батајница“ је добило простор у Склоништу у ул. Севастократора Бранка бр. 77-79, у коме и данас реализује своје програме. Чланови који су почињали те 2001. године , и они који су се касније укључивали у рад, време проведено у Куд-у „Батајница“, захваљујући стручном и квалификованом раду на учењу и стицању знања, а потом и приказивању наученог из области Народне песме и игре, касније су то вредновали и искористили за одлазак у познатија друштва у Београду: „Крсманац“, „Шпанац“ и друга. А њих шесторо је одлучило да им игра и песма буду и средњошколско образовање, па су уписали Средњу балетску школу „Лујо Давичо“ у Београду.

Секције Друштво броји нешто више од 120 чланова разврстаних у следеће секције: Фолклорна Секција : Школа фолклора, Полетарци, Бумбари, Лептири, Јуниори, Први извођачки ансамбл и Ветерани Женска певачка група Дечији народни оркестар Велики народни оркестар Тамбурашки оркестар Секција народне радиности и ручних радова

Репертоар Куд „Батајница“ на програму изводи следеће кореографије разврстане по територијалној подели од Севера ка Југу: Пољска игра „Полонеза“ „Свадбени мотиви из Срема“ „Ми смо деца весела” „Староградске игре” „Бранково коло” „Игре из Шумадије” „Влашке игре” „Игре из Тимочке крајине” „Комедијаши из Риљца“ (околина Трстеника) „Игре из Левча” „Игре из Западне Србије” „Игре Студеничког краја” „Што ми омилело нане” игре Пирота и околине „Игре Лесковца и околине” „Покрај, покрај Рушке” игре из Владичиног Хана „Женска игра из Врања” „Врањанска свита” „Веселе Шопске игре” „Што ми је мило ем драго” женске игре из Македоније „Китка ора од Повардарието“ игра из Македоније „Ој девојче често ли ме сањаш” игре Гњилана и околине „Што ми је мерак” игре из Пчиње.

Женска и Мушка певачка група на репертоару изводе преко 30-так песама из разних крајева Србије, Косова и Македоније, Републике Српске, али и са простора некада Велике Југославије, где су некада или и сада живе Срби.

Руководство Руководилац народног оркестра: Милош Мутапчић Вокални педагог: Ана Недељковић-Бранковић Кореографи: Бранко Марковић, Добривоје Путник, Драгомир Вуковић - Кљаца, Ивона Стојановска, Ненад Јаковљевић , Звездан Ђурић, Драгољуб Џаџевић, Милан Мутапчић, Мирко Мутапчић Асистент за народну игру: Милан Мутапчић Уметнички руководилац, педагог и кореограф: Мирко Мутапчић Управни одбор: Ђорђевић Верица, Бамбић Миланка, Мутапчић Ружица, Бјекић Радомир, Бокић Ненад Предсеник скупштине: Видић Стојан Председник друштва: Ружица Мутапчић

Гостовања Медијска представљања: Гостовања на РТС – у у Јутарњем програму и пет пута у „Жикиној шареници”; ТВ ОБН (гостовање у Вишеграду); „СОС“ канал; Студио „Б”; Учешћа на заједничким концертима од којих су неки имали и хуманитарни карактер, које су пропратили и медији, са познатим водитељем Иваном Зељковићем у продукцији „Emotion” и ТВ „Пинк“ снимљена у просторијама Склоништа емисија „Све за љубав“ која је приказивана и на сателитском програму.

Преко 40 остварених гостовања у Србији и ван ње: Будисава, Шајкаш, Ириг, Бегеч, Глогоњ, Гргуревци, Гроцка, Зрењанин, Ниш, Нова Пазова, Стара Пазова, Лазаревац, Рума, Врњачка Бања, Ваљево, Нови Сад, Љубовија, Вишеград, Какмуж – Петрово, Лијешће, Босански Брод, Добој (Република Српска), Мали Зворник, ГРЧКА: Ставрос, Пефкохори, ПОЉСКА: Пулави, Кељц, Краков, БУГАРСКА: Лозенец, Китен, МАКЕДОНИЈА: Битољ, Куманово, Вевчани, Охрид, Струга, Прдејци, Ђевђелија, ФРАНЦУСКА: Сант Амонд Монтронд, НЕМАЧКА: Минхен, ТУРСКА: Саримсакли, Измир, ИТАЛИЈА: Сицилија (Fondachelli Fantina, Milazzo, Gioiosa Marea, Messina, Letojanni, Venetico Superiore) КИНА:(Шангај) ...

мини|лево|350п|Велики народни оркестарНајлепше у свим путовањима јесу стечена пријатељства. На списку је преко 20 друштава са којима смо провели незаборавне тренутке: КУД “Бикавац” – Вишеград, КУД “Лијешће” – Лијешће, КУД “Душко Трифунович” - Босански Брод, КУД “Какмуж” - Какмуж, КУД “Добој” – Добој (Република Српска), КУД “Срма” – Битољ (Македонија), КУД “Срма” – Куманово (Македонија), КУД “Браћа Толеви” – Прдејци-Ђевђелија (Македонија), КУД “Дримкол” – Вевчани (Македонија), “Гзес” – Пулави (Пољска), МСУ “Срма” Ниш, КУД “Шајкаш” – Шајкаш, КУД “Младост” – Глогоњ, КУД “Будисава” – Будисава, КУД “Доситеј Обрадовић” – Гргуревци, КУД “Бегеч” – Бегеч, КУД “Димитрије Туцовић” – Лазаревац, Фолклорна секција О. Ш. “Светислав Голубовић – Митраљета” – Батајница, Удружење ветерана “Споменар” – Београд, КУД “Просвјета” – Мали Зворник, СКД “Свети Сава” – Минхен (Немачка)...

Времеплов 2007. године оснивамо женску певачку групу која и данас вредно ради и остварује завидне резултате. Поред учествовања на сваком концерту КУДа, одржала је и 3 солистичка концерта, снимила и издала аудио ЦД.

2009. Године почео је са радом и велики народни оркестар. И данас раде интензивно и на завидном нивоу. Поред музичке пратње у кореографија које су на нашем програму на њиховом репертоару налази се и мноштво српских, македонских, бугарских, румунских песама, кола, ора и студијских аудио снимака.

2013. Године оснивамо и дечији народни оркестар. За годину дана узели су учешће на 7 концерата и два такмичења на којима су били једини дечији оркестар. Од еминентних стручњака добили су све речи хвале и подршке за даљи рад.

Од оснивања до новембра 2010. године имали смо око 70 концерата, а од Новембра 2010. године па до данас имали смо 90 концерата. У Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Македонији, Пољској, Француској, Немачкој, Грчкој, Турској.

Награде 58. Фестивал "Аматери своме граду", такмичење нових кореографија Прва награда „ОЛГА СКОВРАН“, за кореографију „ШТО МИ ОМИЛЕЛО НАНЕ“, игре Понишавља 56. Такмичарски фестивал ансамбала народне музике “Аматери своме граду" У категорији Народни Оркестар - 1. место У категорији Групе Певача (изворно певање) - 3. место У категорији Вокални Солиста, Мирела Каналић уз пратњу Народног оркестра - 2. место У Категорији Инструментални Солиста, освојили смо две награде: Емилија Ђуричић, солиста на кларинету - 2. место и Милош Мутапчић, солиста на хармоници - 3. место У категорији Уметнички Руководилац Народног Оркестра, Милош Мутапчић - 2. место У категорији Музички Аранжман, Милош Мутапчић - 3. место У категорији Најбољи Сценски Наступ Ансамбала У Целини - 1. место Златни опанак 2015, Ваљево Најбољи Ансамбл: 5. место – КУД „Батајница“ Најбољи Дует: 1. место – Јована Зукановић, Мирела Каналић, КУД „Батајница“ Најбољи Оркестар: 3. место – КУД „Батајница“ Најбољи Инструменталисти Солисти: 3. место – Коста Лаловић, КУД „Батајница“ Најбоља Солисткиња: 3. место – Марија Кудра, КУД „Батајница“ Најбоља Женска Певачка Група: 3. место – КУД „Батајница“

Референце

Категорија:Културно-уметничка друштва из Београда Категорија:Култура у Земуну