Игњат Н. Кирхнер (Мали Бечкерек, 30. мај 1877 — Београд, 18. мај 1944) је био поручник Аустроугарске војске, четник, добровољац у одбрани Београда 1915Антоније Ђурић: "Солунци говоре", трећи део, Цетиње 1998. године, командант Сремског добровољачког одреда"Београдске општинске новине", Београд 1. октобар 1939. и инжињерско-технички бригадни генерал Југословенске војске.
Биографија Одгајио га је Немац Кирхнер, за кога се његова мајка удала. Завршио је војну академију у Бечу и као официр аустроугарске војске седам година службовао у Винковцима. Указом краља Петра примљен је 30. јула 1915. године"Службени војни лист", Београд 11. август 1915. у српску војску у чину пешадијског поручника.
Немац Кирхнер је ступио у српску војску 1914. године као редов - четник. Био је то крупан, храбар човек, који је тада врло лоше говорио српским језиком; бранио је своје војнике речима: "Од моје луди ја газда". Добровољци су га заволели због тога што је био одважан и што се није штедео, већ је јуришао први. Предводио је на почетку око 15 добровољаца, који су били Земунци, Личани, Црногорци. Крстарио је са својом четом по земунској и бежанијској страни, сукобљавајући се са непријатељском претходницом. За време рата током херојске одбране престонице је стекао велике заслуге, и током одбране града Београда двапут је рањен. Већ приликом првог напада он је био погођен, а од 340 четника остало их је око 100. Највећи број тих четника су били младићи (из Скопља) до 18 година узраста, и нису ни стигли да прођу војну обуку. Јавио се Игњат пријатељима, 22. децембра 1914. године, као рањеник да је смештен у нишкој Окружној болници."Стража", Београд 22. децембар 1914. Као командант другог, Сремског одреда, Комитских чета Србије држао је положај на Ади Циганлији 1915. године."Београдске општинске новине", Београд 1. мај 1939. Приликом заузимања треће карауле био је тешко рањен у ногу."Београдске општинске новине", Београд 1. март 1932.
Накао завршетка рата, прешао је 12. јула 1921. године у резервни састав југословенске војске, као капетан I класе. Преведен је 25. августа 1922. године у активну службу Војске Краљевине СХС, у истом чину, као дотад резервни пешадијски капетан I класе. Био је 1924. године мајор, затим 1928. године потпуковник, а 1933. године у чину инжињерско-техничког пуковника. Постављен је априла 1930. године за вршиоца дужности управника Инжињерско-техничког завода.
Одликован је Кирхнер Орденом Белог орла V реда (15. августа 1929) и Орденом Св. Саве III реда (6. септембра 1938). Пензионисан је по својој молби 28. септембра 1940. године у чину инжињерско-технички бригадни генерал."Службени војни лист", Београд 1. октобар 1940.
Био је ожењен Босом, која је учестовала у Великом (Првом светском) рату као српска болничарка. Она је августа 1940. године поклонила генералове и своје личне ствари из тог рата, Градском музеју у Београду."Београдске општинске новине", Београд 1. септембар 1940. Погинуо је на Ускрс 1944. године од савезничког бомбардовања Београда.
Референце
Спољашње везе Командант сремског добровољачког одреда
Категорија:Рођени 1877. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Банаћани Категорија:Срби у Румунији Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Српски војници у Првом светском рату Категорија:Генерали Југословенске војске