__БЕЗКН__ -{ISO 639-2:1998}-, Кодови за представљање назива језика — 2 дио: алфа-3 код (), је други дио -{ISO 639}- стандарда, који садржи списак кодова за престављање назива језика. Трочлани кодови дати за сваки језик у овом случају се називају „алфа-3” кодови. Има 464 кодова на списку кодова -{ISO 639-2}- стандарда.
Конгресна библиотека САД је регистаторско тијело за -{ISO 639-2}- (још се назива и -{ISO 639-2/RA}-). Као регистраторско тијело, библиотека прима и провјерава предложене промјене; такође заступа на -{ISO 639-2/RA}- Заједничком савјетодавном комитету задуженом за одржавање -{ISO 639}- кодова.
Историја и везе са осталим -{ISO 639}- кодовима Рад -{ISO 639-2}- стандарда је почео 1989. године, зашто што -{ISO 639-1}- стандард има двочлани код за језике, и није у могућности да прими довољан број језика. -{ISO 639-2}- је први пут пуштен у употребу 1998. године.
У пракси, -{ISO 639-2}- је у великој мјери замјењен -{ISO 639-3}- стандардом (2007), који је укључивао све језике у -{ISO 639-2}- са још многим другим. Он такође укључује посебне и резервисане кодове, и направљен је да се не сукобљава са -{ISO 639-2}-. -{ISO 639-3}-, међутим, не укључује било коју групу језика из -{ISO 639-2}-, док је већина њих укључена у -{ISO 639-5}-.
-{B}- и -{T}- кодови Док је већина језика дата једним кодом по стандарду, двадесет описаних језика има два трочлана кода, „библиографски” код (-{ISO 639-2/B}-), који је изведен из енглеског назива за језике и има неопходну насљедну функцију, и „терминолошки” код (-{ISO 639-2/T}-), који се добија из назива на матерњем језику. Сваки од ових двадесет језика је такође укључен и у -{ISO 639-1}- стандард.
У принципу су -{T}- кодови у већој употреби, -{ISO 639-3}- користи -{ISO 639-2/T}-. Међутим, -{ISO 15924}- користи кодове из -{ISO 639-2/B}- када је то могуће.
Види још -{ISO 639}- -{ISO 639-1}- -{ISO 639-3}-
Категорија:ISO стандарди