Јордан Стајић (Врање, 25. јануар 1868 — Београд, 28. јануар 1949) био је српски хирург, учесник Балканских и Првог светског рата, санитетски генерал, начелник санитетске службе у Министарству војске и морнарице Краљевине Југославије од 1928. до 1932.
Јордан Стајић припадао је групи првих пет школованих српских војних хирурга с краја 19. и с почетка 20. века. У тој групи заједно са њим били су и пуковник Роман Сондермајер, пуковник Лазар Генчић, генерал Чедомир Ђурђевић и генерал Михаило Петровић.
Живот и дело мини|250п|Слушаоци Првог апликационог курса за ниже санитетске официре, са својим наставницима. Начелник санитетски, генерал Др. Јордан Стајић са управником Војне болнице и шефовима одељења.
Јордан Стајић рођен је у Врању 25. јануара 1868. године. Оновну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Врању, а средњу у Крагујевцу.Др Ђорђевић А., Јордан Стајић (1868—1949), Некролог, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, год. 47, година 1949, свеска 5/6. стр. 510–511. Након заршене средње школе студије медицине започео је на Медицинском факултету у Грацу, а наставио у Бечу, где је и дипломирао 1898. године.Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 785.
По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу. Како је у том периоду војни санитет српске војске имао мали број школованих специјалиста, хирурга, одлучено да се Стајић пошаље на специјализацију хирургије на клинику професора Гусенбауера у Бечу.Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014 (Београд : Војна штампарија). стр. 254.
По повратку са специјализације Стајић је постављен за шефа Хируршког одељења Војне болнице у Ваљеву. Ту је почео његов веома цењен и успешан хируршки рад, који се уз мањи прекид током Балканских ратова наставио све до Првог светског рата и Албанске голготе.
Када је 1915. године избила велика епидемије пегавца у ваљевском крају, иако хирург, Стајић је у Ваљеву радио на сузбијања епидемије.Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 565. У току епидемије и сам је оболео од пегавог тифуса, али је и поред тога даноноћно радио на хируршком збрињавању рањеника.Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 190. Због изузетне хируршке вештине и брзине, Лазар Генчић га је назвао "Српски Лареј".
Стајић се заједно са српском војском повлачи преко Албаније крајем 1915. године. Све време током Албанске голготе оперисао је српске војнике и избегло становништво. Међу њима оперисао је и престолонаследника Александра од упале слепог црева.
У периоду када се српска војска опорављала и реорганизовала на Крфу, Стајић је од стране српске Врховне команде упућен у Француску, на фронт у околини Вердана и Вогеза, како би се упознао са организацијом рада санитетске и и хируршке службе у француској војсци. По повратку из Француске упућен је на Солунски фронт где је кратко време био начелник санитета Врховне команде српске војске, а затим управник и шефа Хируршког одељења Српске војне болнице у Солуну. На тој дужности остао је до краја Великог рата.
По завршетку Првог светског рата Стајић се поново вратио у Ваљево где је обављао дужност начелника Хируршког одељења Војне болнице у Ваљеву. Током 1922. године премештен је у Скопље на дужност начелник санитета III Армијске области, и ту дужност обављао је до 1925. године.
Године 1928. постављен је за начелника санитетске службе у Министарству војске и морнарице, и произведен у чин генерала. На овој дужности био је до 1932. године, када је, по својој молби, пензионисан.
Основао је Војно-хигијенски завод, значајно је унапредио војно-санитетску службу, покренуо и издавање Војно-санитетског гласника. После пензионисања радио је у Друштву црвеног крста и у Лиги против туберкулозе. Био је учесник Првог конгреса српских лекара и природњака 1904. године и Првог југословенског састанка за оперативну медицину 1911. године.Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 565.
Јордан Стајић преминуо је 28. јануара 1949. године у Београду у 81. години живота.
Библиографија
Др Стајић Ј. Искуства у терапији холелитијазе, Српски архив за целокупно лекарство, год. 33, број 5-6. година (1931). стр. 331 Др Стајић Ј. Поводом предавања Мијушковића: "„Хирургја дијафрагме“", Српски архив за целокупно лекарство, год. 31, број 8, година (1929). стр. 703. Др Стајић Ј. Поводом предавања А. Николића, Српски архив за целокупно лекарство, год. 35, број 9, година (1933). стр. 564. Др Стајић Ј. О илеусу, Српски архив за целокупно лекарство, год. 17, година (1911). стр. 596 Др Стајић Ј. Три случаја акромегалије и њихови етиолошки моменти. Саопштење I Југословенског хируршког конгресау Београду. Српски архив за целокупно лекарство, год. 17, година 1911. Др Стајић Ј. Два случаја: hernia diaphragmatica congenital falsa seu spuria, Српски архив за целокупно лекарство, год. 17, година (1911). стр. 606 Др Стајић Ј. Нова метода радикалне операције ингвиналне киле, Српски архив за целокупно лекарство, год. 17, година (1911). стр. 610
Напомене
Референце
Литература
Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија) Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија) Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић") Др. Кујунџић, Српски хирурзи, Здравље : лист за лекарске поуке о здрављу и болестима, Београд : Централни хигијенски завод, год. 6, септембар 1911, број 9. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 1, 1748-1899 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981. Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981. Српска библиографија : књиге : 1868-1944 / главни редактор Миодраг Живанов, Београд : Народна библиотека Србије, 1989- (Београд : Стандард 2), Књ. 16: РИ-СРЕЋ. - XV. стр. 592 Одлазак Генерала Д-р Јордана Стајића, Војно-санитетски гласник / уредник Ј. Т. Стајић, год. 2, година 1931, бр. 4. стр. 727-729.
Спољашње везе Почасни грађани Ваљева
Допринос лекара из Војводине
Категорија:Рођени 1868. Категорија:Умрли 1949. Категорија:Лекари из Врања Категорија:Српски лекари Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Солунски борци Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Личности Првог светског рата Категорија:Србија у Првом светском рату Категорија:Историја српске медицине