Приступачност вебу (en. Web accessibility) се односи на инклузивне праксе уклањања баријера које спречавају интеракцију или приступ сајтовима од стране особа са инвалидитетом. Када су сајтови правилно дизајнирани и развијени, сви корисници имају једнако добар приступ информацијама и функционалностима.
На пример, када је сајт кодиран семантички смисленим HTML-ом, то помаже корисницима са оштећењем вида који користе текст-говорни софтвер и/или хардвер који претвара садржаје у текст писан Брајевом азбуком. Када су текст и слике веће лакше је за кориснике са слабом вида да читају и разумеју садржај. Када су везе подвучене (или истакнуте на неки други начин), на пример обојене, то осигурава да ће особа која не разликује боје моћи лакше да их приметите. Када су кликабилна подручја веза већа, то помаже корисницима који не контролишу миша са довољно великом прецизношћу. Када су странице кодирани тако да корисници могу да управљају само помоћу тастатуре, то помаже корисницима који не могу да користе миша и стандардне тастатуре. Када видео снимци имају опцију писаног превода или је доступна верзија на знаковном језику, корисници са оштећенјем слуха могу да разумеју видео. Када је могуће или опционо избећи бљештаве ефекте, корисници склони нападима изазваним овим ефектима нису доведена у опасност. А када је садржај написан једноставним језиком и илустрованим наставним дијаграмима и анимацијама, корисник са дислексијом и потешкоћама у учењу може боље да разуме садржај. Када су сајтови правилно израђени и одржавани, сви ови корисници могу без муке користити сајтове за кориснике без инвалидитета.
Потребе које ова тема има за циљ да покријесу: Визуелне: оштећењима вида укључујући слепило, разне врсте слабовидости и слабог вида, разне врсте немогућности разликовања боја; Моторне и потребе мобилности: нпр. тешкоће или немогућност коришћења руку, усореност мишића, губитак фине контроле мишића, итд; услови проузроковани Паркинсоновом болешћу, мишићном дистрофијом, церебралном парализом, можданим ударом; Аудитивне: онемогућан или јако ош слух, наглувост; Напади: Фото-епилептични напади изазвани визуелним ефектима.
Когнитивне / Интелектуалне: сметње у развоју, учењу (дислексија, дискалкулија, итд), и когнитивним инвалидитетом различитог порекла, утиче на памћење, пажњу, развој "зрелости", решавање проблема и логичке вештине, итд.
Помоћне технологије које се користе за веб претраживање Појединци који живе са инвалидитетом користе помоћне технологије које им омогућавају лакше претраживање веба: Софтвер за читање екрана који могу да читају користећи синтетизовани говор, сваки одабрани елементи оно што се приказује на монитору (корисно за кориснике са потешкоћа у учењу или читању), или који могу да прочитају све што се дешава на рачунару (користи корисницима са потешкоћама са видом).
Брајев терминал је састављен од Брајевог екрана, који приказује текст помоћу клинова Брајеве азбуке, и уобичајене или Брајеве тастатуре.
Софтвер за увећавање екрана који повећава оно што је приказано на монитору рачунара, што олакшава читање корисницима са оштећеним видом.
Програми за препознавање говора који може да прихвати говорне команде или да диктирани текст претвори у граматички коректан писани текст – користан је за оне који имају проблема са коришћењем миша или тастатуре. Прекривачи тастатуре, који би могли да куцање учине лакшим и прецизнијим за оне који имају потешкоћа моторног типа.
Постојање садржаја у писаном или у видео облику на знаковном језику на интернету за све глуве или наглуве особе.
eSSENTIAL Accessibility, бесплатна апликација која обједињује различите помоћне функције које побољшавају прегледање веба за особе са инвалидитетом.
Упутство о дизајну прилагођених веб страница
Опис садржаја прилагођене веб странице
1999. године, Иницијатива приступачнијег веба (Web Accessibility Initiatives, WAI), пројекат World Wide Web Consortium-а, објављује Опис садржаја прилагођене веб странице, WCAG 1.0, док се 2008. године, објављује WCAG 2.0 као Препорука. Он има за циљ да буде што више технолошки независан и редовно ажуриран. Поред тога што веб дизајнери моу да изаберу хоће ли пратити стандард или не, WCAG 2.0 је широко прихваћен као јединствена смерница како креирати прилагођен веб сајт. Владе константно усвајају стандард приступачности као стандард својих сајтова.
Критике стандарда
Било је критика W3C процеса, тврдило се да недовољно ставља корисника у сам центар пажње пројекта. Било је и формалних наговештаја да ће се у верзији 2.0 више обратити пажње на потребе корисника са потешкоћама у учењу и когнитивно ограничених корисника, на челу са Лисом Симан и подршком преко 40 организација и утицајних појединаца. У чланцима попут „WCAG 2.0: The new W3C guidelines evaluated“, „To Hell with WCAG 2.0“ и „Testability Costs Too Much“, WAI је критикована због допуштања све већег и већег раскорака WCAG 1.0 са данашњим технологијама за креирање и конзумирање веб садржаја, због спорости развоја верзије 2.0, због отежане разумљивости и других пропуста.
Други стандарди
Канада
2011. године, влада Канаде је почела постепену имплементацију новог сета веб стандарда који имају за циљ да обезбеде владини сајтови буду приступачни, употребљиви и оптимизован за мобилне уређаје. Ови стандарди ће заменити Common Look and Feel 2.0 (CLF 2.0) стандарде интернета.
Први од ова четири стандарда, стандард Standard on Web Accessibility је ступио на снагу 31. јула 2013. Следи Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) 2.0 AA који садржи списак изузетака који се ажурира на годишњем нивоу. Прати га Assessment Methodology. Влада је такође развио Web Experience Toolkit(WET), сет вишекратних веб компоненти за изградњу иновативних сајтова. Он помаже владиним одељењима да изграде иновативне сајтова који су доступни и употребљиви и стога су у складу са стандардима владе. Овај стандард је open source, а самим тим доступан је свима.
Три додатна веб стандарди су: Стандард о Оптимизација презентације и апликација за мобилне уређаје (Standard on Optimizing Websites and Applications for Mobile Devices), Стандард везан за доступност веба (Standard on Web Usability) и стандард о веб интероперабилности (Standard on Web Interoperability).
Филипини
Као део WAI на Филипинима, влада преко одбора националног савета за заштиту особа са инвалидитетом (National Council for the Welfare of Disabled Persons, NCWDP) одобрава препоруку о формирању групу стручњака који ће помоћи у спровођењу Biwako Millennium Framework постављеном од стране UNESCAP. Филипини су такође земља у којој је семинар на тему „Приступачност информација и комуникационих средстава особама са инвалидитетом“ у којем су учествовали делегати из 11 земаљ Азије и Пацифичког појаса. Манила Доступна информационих и комуникационих технологија Десигн Препоруке је израђен и усвојен 2003. године.
Шпанија
У Шпанији, UNE 139803 је норма која регулише интернет приступност. Овај стандард је заснован на WCAG 1.0.
Шведска
У Шведској, Верва, шведска агенција за развој администрације је одговорна за скуп смерница за сајтове шведских јавних сектора. Кроз смерницаме, веб приступачност је представљена као интегрални део укупног развојног процеса, а не као посебно питање. Ове смернице садрже критеријуме који покривају читав животни циклус веб сајта - од њеног зачећа до објављивања садржаја. Ови критеријуми односе се неколико области које треба узети у обзир, укључујући: приступачност употребљивост веб стандарди питања приватности архитектура информација Content Management Systems (CMS) развијање приказивања веб садржаја за различите уређаје
Енглески превод објављен је у априлу 2008. године: Swedish National Guidelines for Public Sector Websites. Превод је заснован на најновијој верзији стандара који је објављен 2006. године.
Велика Британија
У децембру 2010. године, BSI (British Standards Institute, Британски Институт за Стандарде) је објавио стандард „BS 8878: 2010 Web accessibility“. Овај стандард ефикасно замењује PAS 78 (изд. 2006). PAS 78, произведен од стране Комисије за права особа са хендикепом и BSI. Она описује шта се очекује од сајтова у складу са документом о инвалидској дискриминације у Британији (UK Disability Discrimination Act, DDA) из 1995. године (ДДА), чинећи сајтова доступним и употребљивим за особе са инвалидитетом. Стандард је дизајниран тако да уведе не-техничке стручњаке који би побољшали приступачности, употребљивости и корисничко искуство за инвалиде и старије особе. То ће бити посебно корисно за свакога новог у овој области јер даје смернице за процес које нису техничке природе и питања дизајна. BS8878 је у складу са Законом о равноправности (Equality Act) из 2010, а такође је наведен и у оквиру акционог плана британске владе везаног за е-приступачност (e-Accessibility Action Plan), као основни водич о развоју приступачне услуге на мрежи. Он има за циљ укључивање особа са инвалидитетом у процесу развоја и коришћење аутоматизованих алата.
BS8878 додатно помаже људима одговорним за промоцију и подршку једнакости и инклузибне иницијативе унутар организација, као и људи који су укључени у набавке и стварање веб производа и садржаја. Резиме BS8878 је на располагању да помогне организацијама да боље разумеју како овај стандард заиста може бити одпомоћи.
Јапан
WCAG у Јапану је основан 2004. године као JIS (Japanese Industrial Standards) X 8341-3, а WCAG 2.0 је усвојио 2010. године.
Суштинске компоненте за приступ wеб-у
Приступачност веб-сајтовима се ослања на слагање следећих осам компоненти: веб-сајт – природне информације (текст, слике и звук) и замаскирани код који дефинише његову структуру и презентацију кориснички агенти, као што су wеб-прегледач и медиа-плејери асистивна технологија, као што је читач-екрана и улазни уређаји коришћени уместо конвенционалног миша и тестатуре знање самог корисника и његово искуство при коришћењу веба програмери ауторинг алати(софтвер који омогућава корисницима који се не баве програмирањем да праве своје веб-сајтове и апликације) алати за процену дефинисани стандари за приступ веб-у или полиса за сопствену организацију(преко које се и дефинише приступачност вебу)
Ове компоненте међусобно интерагују како би створиле окружење које је приступачно и људима са посебним потребама.
Беб-програмери обично користе ауторинг алате и алате за процену како би направили веб-садржај.
Корисници помоћу веб-прегледача, медиа-плејера, асистивних технологија или других корисничких агената приступају садржају.
Смернице за другачије компоненте (eng. Authoring Tool Accessibility Guidelines ATAG)
Смернице за приступачност ауторинг алатима ATAG садрже 28 контролних тачака које омогућавају руковање са: производњом приступачног учинка који поштује стандарде и смернице промовише аутора садржаја ради информација које се тичу приступачности пружа могућност провере и исправљања неприступачног садржаја интегрише приступачност у уопштеном погледу и осећају оспособљава ауторинг алат да буде приступачан људима са посебним потребама
Смернице за приступачност wеб садржају(eng. Web Content Accessibility Guidelines WCAG)
WCAG 1.0: 14 смерница које представљају главне принципе доступног дизајна WCAG 2.0: 4 принципа која формирају темељ за приступачност веб-у; 12 смерница које представљају циљ према коме аутори треба да стреме; као и 65 тестирано успешних критерија. Технике за WCAG 2.0 је листа техника која подстиче ауторе да се упознају са смерницама и успешним критеријама. Технике се периодично ажурирају с обзиром на принципе, смернице и успешне критетије су стабилни и не мењају се.
Смернице за приступачност корисничким агентима (eng. User Agent Accessibility Guidelines UAAG)
UAAG садржи обиман сет контролних тачака које покривају: приступ целом садржају контролу корисника на количину рендираности садржаја контролу корисника на кориснички интерфејс стандардни програмирани интерфејс
Законодавство приступачности вебу