Асимилација и дисимилација самогласника јесу гласовне промене у српском језику.
Асимилација самогласника У српском језику правилно је рећи и: кога-којега мога-мојега твоме-твојему моме-мојему У првој речи из низа гласу о одговара скуп оје у другој речи из низа. Друга реч у низу (облици кога, мога) настала је тако што је из речи којега, мојега испао сонант ј, па се добија облик коега, моега. Тада вокал о прелази у вокал е, односно о се једначи са е и добијамо речи моога, твоога. У таквим речима долази до сажимања, односно претварање два иста вокала у један, а процес који је претходио сажимању вокала назива се асимилација, односно једначење. Након извршеног сажимања добијамо речи мога, твога. мојега> моега (асимилација)> моога (сажимање)>мога твојега>твоега>твоога>твога
Дисимилација самогласника Дисимилација самогласника се јавља како би се избегло нагомилавање више истих самогласника, односно вокала у оквиру једне речи. Јавља се у облику инструментала једнине именица мушког рода са два наставка -ем и -ом. кеј-кејом јеж-јежом Беч-Бечом спреј-спрејом Дисмилација самогласника јавља се и у множини ових истих именица: кеј-кејови (а не кејеви) спреј-спрејови (а не спрејеви) али: јеж-јежеви (а не јежови)
Категорија:Гласовне промене