мини|Професори Коста Алковић, Љубомир Клерић и Димитрије Нешић. Костантин Коста Алковић (Земун, 3. октобар 1834 — Београд, 15. мај 1909) био је српски физичар, професор физике и механике и политичар.
Биографија
Константин Коста Алковић рођен је у Београду 1834. године. Добио је државну стипендију после завршенога Лицеја на Политехничком институту у Бечу. Дипломирао је 1859. математику, физику, механику и практичну геометрију на бечкој политехници. Био је професор физике"Просветни гласник", Београд 1. мај 1943. и механике у Лицеју и Великој школи (од 1862. суплент, а професор од 26. септембра 1863. до 1893), декан Техничког одсека Велике школе (1868), ректор Велике школе (1885/1886;1891/92), редовни члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске Краљевске академије (1892), министар грађевина Србије (од 9. августа 1891. до 8. марта 1893), заступник Министра просвете и црквених послова (од 26. децембра 1892. до 4. јануара 1893).
Каријера
Коста Алковић није писао уџбенике, ни научне радове, али је ипак пратио научна и техничка достигнућа и настојао да физички кабинет унапреди корисном литературом. По повратку са студија у Србију 1862. године постављен је за суплента упражњене катедре физике на Лицеју, а 1863. године за једног од десет професора физике на Великој школи. Поред физике предавао је механику, а од исте године предавао је и елементе метеорологије и физичке географије на Војној академији. У току свог рада био је и директор физичког кабинета. Прославио је 1887. године редак јубилеј - 25. година за професорском катедром на Великој школи."Стражилово", Нови Сад 3. децембар 1887. Од 1863. до 1892. године је био професор физике на београдској Великој Школи. Од 1893. године његов рад су наставили његови ученици и колеге Ђорђе Станојевић и Милан Недељковић. Као министар грађевина од 21. августа 1892. до 20. марта 1893. године у влади Јована Авакумовића је одликован Орденом Светог Саве првог реда. Касније је био и саветник у српској влади. Одликован је за учешће у Српско-турским ратовима 1876—1878. године. Од 25. јануара/7. фебруара 1870. године је био редовни члан Српског ученог друштва, и обављао је функцију секретара Одбора за науке природне и математичке 1879/1880. Од 15/27. новембра 1892. године је био почасни члан Српске краљевске академије.Биографија на сајту САНУ
Референце
Литература
Споменица: 125 година Математичког факултета Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду Магазин- Планета
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1834. Категорија:Умрли 1909. Категорија:Земунци Категорија:Српски професори Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Почасни чланови САНУ Категорија:Српски физичари Категорија:Министри просвете Србије