Форкс, () једна је од историјских локација и парковска површина у централном језгру Винипега у канадској покрајини Манитоба, на ушћу Црвене и Асинибојн реке. На овом простору, старом најмање 6.000 година, у типичном индијанском кампу прво су се окупљали староседеоци Абориџина или Први народи, да би током колонизације Манитобе, Форкс постао „капија канадског Запада“ и центар за трговину, транспорт и насељавање европских ловца и трговаца крзном, а потом и бродских и лучких речних радника, пионира железнице и десетине хиљада имиграната (англо-саксонаца, Немаца, Словена и Азијата). Из ових сусрета у 17. и 18. веку, на ширем простору Форкса, у мешовитим браковима рођени су бројни француско-индијански Метиси, народ који је био од посебног значаја за стварање данашње покрајине Манитобе.

Године 1989. Форкс је проглашен локалитетом од Националног и историјског значаја, за очување Канадске историје. При доношењу одлуке о томе, имало се у виду да је простор идеалан са историјског становиштва, да буде метафора 6.000 година дуге борбе за насељавање и опстанак људи који и даље траје на овом простору Канадске прерије.

Форкс, чије се парковске површине и бројни објекти простиру на површини од отворен је за посетиоце током целе године. Сви његови садржаји, у којима туристи могу да уживају кроз сва годишња доба, пружају и бројна сазнања о настанку и развоју Винипега кроз историју.

Етимологија Форкс (), овај назив добио је пре 6000 година по рачвању, рукаваца река Асинибојн и Црвене реке, на чијим обалама се налази.

Први потврда француског облика имена познатог Елиоту Куесу налази се у писању браће Верендри, који су 1738. године писали о La Fourche des Assiliboiles . Према Куесу, име the Forks се усталило у енглеском језику до краја осамнаестог века.  Назив места потиче од углавном северноамеричке употребе именице fork у значењу „тачке у којој се река дели на два дела или тачке спајања две реке; рукавац или притока“. Према географским именима Манитобе, „множина се користи зато што се две реке овде спајају. Ако се једна река дели на два рукавца, једнина fork је правилније користити“.

Историја Смештен на раскрсници две велике реке које чине део огромног северноамеричког континенталног слива, Форкс је „сведок“ многих кључних догађаје у историји западне Канаде. Као место првог сталног европског насеља, на канадском западу, он је временом прерастао у колевку покрајине Манитоба и централно језгро града Винипега.

Ова 3,6 хектара пространа „зелена оаза“, уназад 6.000 година, прво је била место заустављања и боравка традиционални аутохтоних народа. Групе Првих народа улогорили су се у овој области, 4000. године п. н. е. користећи је као место за окупљање, верске обреде и трговину између осталих племена.

Форкс је у том историјском периоду био раскрсница, на сезонским миграционим путевима, од севера ка јужним шумама и равницама Северне Америке; и кључна карика копнене трговине, лова, речног транспорт а касније и урбана насеобина у којој су се све више окупљали људи многих нација раса, боје коже и вероисповести који су боравили на тлу канадске прерије.

Почев, од Првих нација или Абориџина, који на овом простору живе најдуже, кроз Форкс су прошли и колонизацатори, европски трговци крзном, ловци на буфале, бродари, лучки радници, пионири у изградњи железнице и десетине хиљада имиграната, међу којима су и они који и дан данас бораве и раде у музејима, шоповима, хотелима и другим знаменитостима на овом простору.

Форкс се кроз 6.000 година, непрестано развијао, мењао своје садржаје и намену, и тако постао локалитет који је значајно утицало на настанак и даљи развој Винипега и Манитобе.

Форкс у периоду глацијације мини|Језеро Агасиз (уквирено црном линијом-данашњом границом Манитобе) пре 7900. година. Пре 10.000 година, шире подручје Форкса било је под наслагама леда дебелим неколико стотина метара, које су се временом постепено топиле и све више „повлачиле“ на север Америке, остављајући за собом највећу мрежу слатководних глацијалних језера на свету, познату под називом Агасиз (Glacial Lake Agassiz) (у области данашње Манитобе, на слици ограничено њеним границама), на које се према истоку севереноаамеричког континента настављало Језеро Ојибва (Glacial Lake Ojibway)..

У периоду свог максималног развоја глацијално језеро Агасиз имало је површину од 440.000 km², која је била већа од свих данашњих језера, укључујући и Каспијско море.

Много касније од вода овог леденичког језера настала су бројна данашња језера. Међу њима најпознатија су: Језеро Манитоба (Great Lakes of Manitoba), Језеро Винипег (Lake Winnipeg) и Језеро Винипегосис (Lake Winnipegosis), и група мањих језера која окружују ова, укључујући: Cedar Lake, кроз које протиче река Саскачеван, Језеро Дофен (Lake Dauphin), јужно од језера Винипегосис и Језеро Свети Мартин (Lake St. Martin), на реци Мали Саскачеван (Little Saskatchewan River), на излазу из језера Манитоба и Винипегосис.The Glacial Lake Agassiz, Monographs of the United States Geological Survey, Volume XXV; Warren Upham; Government Printing Office, Washington; 1895; Chapter IIPettipas, Leo, 1996:43, Aboriginal Migrations: A History of Movements in Southern Manitoba. Manitoba Museum of Man and Nature, Winnipeg.

Када је ниво језера Агасиз почео да опада пре око 8500 година, оно је за собом на свом дну оставило муљ, из којег су настале плодне долине дуж Црвене реке и њених притока, данашње житнице Канаде. Плодне долине, на којима је све више бујала преријска вегетација, постепено су насељавала све бројнија крда дивљих животиња. Богатство вегетацији дивљачи и риби (на многобројним језерима и рекама) довело је и до све већег прилива ловаца са југа и запада Северне Америке. Први људи били су ловци на бизоне који су користили оружје за лов на даљину, најчешће копље, али и друге убојите алатке претежно начињене од камена и костију животиња.Behm, Jeffery A., 1997:24, Prehistoric Technology. The Wisconsin Archeologist 78(1/2):21-46.

Први становници на простору Форкса Прве нације је термин који се на простору Канаде користи за приказивање староседелачких народа, који не спада у групу Метиса (Métis) и Ескима или Инуита (Inuit). Кроз историју, нације Северне Америке могу се поделити у 10 културних подручја, од којих се шест налазило унутар граница онога што је сада Канада: мини|Први људи канадаске нације 1. Арктички Абориџини (Aboriginal People — Arctic)

2. Абориџини источних шума (Aboriginal People — Eastern Woodlands)

3. Абориџини северозападне обале (Aboriginal People — Northwest Coast)

4. Абориџини платоа (Aboriginal People — Plains)

5. Абориџини равнице (Aboriginal People — Plateau)

6. Субарктички Абориџини (Aboriginal People — Subarctic)

Прве нације које су живеле у овим областима на неки начин биле су сличние, а на неки други начин различите. Оно што је научно доказоно то је да између појединих група постоје варијације, тако да се културне референце не могу односити на све Абориџине у Канади.L.M. and J.R. Hanks, Tribe Under Trust: A Study of the Blackfoot Reserve of Alberta (1950)R.B. Morrison and C.R. Wilson, The Native Peoples: The Canadian Experience (1987)

Први људи нација се често називају и другим именима, као што су; Индијанци, домороци, Кандски индијанци, Амерички ндијанаци. Ова имена у Канади могу бити проблематична, јер код ових народа имају негативну конотацију, и другојачије законско значање у Канади (од значења Индијанац које се користи у Европи, за означавање домородачких народа Јужне, Централне и Северне Америке).. Коришћењем било којег општог термина за Прве нације у Канади, скоро увек захтева додатна појашњења.Noel Dyck, Indigenous Peoples and the Nation-State (1985)G. Manuel and M. Posluns, The Fourth World: An Indian Reality (1974).

У Канади, регистровано је 634 „Прве нације“, које говоре више од 50 различитих језика. Према попису из 2011. години, било је више од 1,3 милиона становника Канаде који су се изјаснили као наследници „Прве нације“ или Абориџини. Први људи нација су аутохтони становници земљишта на коме се сада простире Канаде. Међу њима су били пре свега припадници племена Оџибве, Кри, Атабаски, Сијукси, Дене, Асинибојн и Мандан, који су не само међусобно трговали, већ су били и први који су се сусрели и остварили трговинске контакте и одрживи суживот и ступали у мешовите бракове са европљанима.

Прве људске насеобине у Форксу мини|Зашиљене алатке од камена које су Абориџини користили у лову и другим делатностима мини|Абориџини у лову буфала, Paul Kane (1810–1871) мини|Преријска насеобина на обали Црвене реке Опсежне археолошка истраживања доказала су да је једна група Првих нација или Абориџина населила ову подручје пре више хиљада година. Два 6000 година стара огњишта (кампова изгорелих у пожару), са остацима алатки и других употребних предмета, најранији су докази о боравку људи на простору Форкса. Ове огњишта откривене су на дубини од испод површине земље.The Forks National Historic Site of Canada, History The Forks of The Red and Assiniboine Rivers

Такође о боравку људи на простору Форкса, говоре и бројни докази археолога који су, три метра (10 стопа) испод површине земље, открили 3000 година стари камп и трговински центар на северној обали реке Асинибојн.

Серија археолошких ископавања спроведена на простору Форкса, између 1989. и 1994. године, доказала су постојање логора Абориџина и других ловаца на бизоне, у коме је цветала трговина крзном. На основу артефаката (костију, каменог алата, огњишта, глинене керамике, харпуна, стрелица направљене од материјала донетог из далеких области нпр данашњег Тексаса), откривених на дубини од , утврђено је да су на овом простору постојали бројни кампови, од времена Абориџина до време масовне трговине крзном, када су ово место посећивале и бројне етничке групе; Кри и Анишинабе (Ojibwa), Накода (Assiniboins) и Дакота.

Различити стилови и облици оружја за лов и других алатки откривених на овом простору потврђују да су људи са севера, из равница, и планинског запада боравили у Форксу.The Forks, History на www.theforks.com Ови људи су директни преци данашњих првих народа. Они су имали много различитих начина живота, у зависности од тога како и шта су добијали за живот од земљишта. Преријски народи ловили су бизоне и рибу, и бавили се пољопривредом; народи у шумама ослњали су се на лов мусева (ирваса), рибе и брање дивљег пиринча; а народи око Great Lakes ловили су јелене и рибу.

Захваљујући Црвеној и Асинибојн реци, људи са простора Форкса имали су могућност да остваре трговину својим ловачким и другим производима са другим људским заједницама. Једна од најважнијих привредних активности била је и израда керамичких посуда (лонаца) од стране различитих група жена. Ови лонци коришћени су као посуде за складиштење или кување. Користећи се примерима различитих стилова керамике, који су уведени пре 2000 године, археолози су успели да идентификује различите културе. Најранија техника грнчарије била је „намотавање“ глине, док су касније направљене лонци били попут ткања торбе или калупа. Грнчарија до сада пронађени у Форксу израђена је применом методе калупа.

Како су прва кукурузна поља откривена у Локпорту (30 km северно од Форкса), може се претпоставити да су се и староседеоци Форкаса бавили пољопривредом. На то упућује и откриће мотике направљене од кости бизоновог рамена, на археолошком локалитету Форкс.Flynn, Catherine; Syms, E. Leigh. Manitoba's First Farmers. Manitoba History. Spring 1996;(31):n.p.

Током векова, промене у клими резултовале су различитим облицима вегетација и поплавама што је мењало пејзаж форкса. Тако је једна од његових карактеристика била и појава честог плављења насеља и усева изливеним водама реке Асинибојн и Црвене реке. О томе постоје бројни докази (артефакти из различитих периода и култура) на различитим дубинама испод површине земље, у ископаним камповима по слојевима, покривеним блатом током различитим периода поплава,