Павел Михајлович Шпилевски (; ; село Шипиловичи Минске губерније, данас Љубањски рејон Минске области, 12. новембар 1823 – Санкт Петербург, Руска Империја, 29. октобар 1861) био је руски и белоруски етнограф, књижевник, публициста, књижевни и позоришни критичар и промотер народног културног наслеђа Белоруса. Године 1847. завршио је богословеске студије на Петербуршкој богословији. Након завршених студија 5 година је радио као професор књижевности у Варшави, а потом прелази у Санкт Петербург где ради на Педагошком факултету.

Посебно се интересовао за митологију, фолклор и народно стваралаштво Белорусије, а први рад везан за народну белоруску митологију објавио је 1846. године под псеудонимом П. Древљански. Године 1850. објавио је историјски рад „Изасланство Лава Сепеге у Москви“ (), а три године касније и митолошко дело „Вукодлаци у белоруским народним веровањима“ (). У најзначајнија дела убрајају се монографија „Белоруске пословице“ коју је објавио 1853, те путопис „Путовања по Полесју и по Белоруском крају“.

Иако је Шпилевски писао искључиво на руском језику, у његовим радовима јасно се види субјективан и националистички приступ у односу Белоруса према осталим народима на том подручју. Белорусе је сматрао најстаријим словенским племеном. Постојање многих митолошких бића која помиње у својим радовима нема позадину у стварним фолклорним карактеристикама Белоруса, и многи савремени критичари сматрају његова деа везана за митологију као фантастику без стварног упоришта.Топорков А. О «Белорусских народных преданиях» и их авторе}--{Левкиевская Е. Е. Механизмы создания мифологических фантомов в «Белорусских народных преданиях» П. Древлянского

Библиографија Белоруска народна предања () – објављено 1846. под псеудонимом П. Древљански Белоруска народна веровања () – објављено 1846. под псеудонимом П. Древљански Белоруска народна веровања књига трећа – објављено 1852. Изасланство Лава Сепеге у Москви () – Санкт Петербург 1850. године Зборник белоруских веровања ( – Санкт Петербург 1850—1852. Белорусија у стварности и веровањима () – Санкт Петербург 1853. Вукодлаци у белоруским народним веровањима () – Санкт Петербург 1853. Путовања по Полесју и по Белоруском крају () – Санкт Петербург 1853, Минск 1993. и 2003. Белоруске пословице () – Санкт Петербург 1853. Археолошки налази () – Санкт Петербург 1857. Дожинка, белоруски обичаји. Драмски прикази () – Санкт Петербург 1857. Западноруски есеји () – Санкт Петербург 1858. Циганчићи (, приче за децу) – Санкт Петербург 1855. Његови рукописи Речник белоруског говора (), Кратка граматика белоруског говора () и Белешке једног Белоруса о белоруском језику () никада нису званично објављени.

Референце

Спољашње везе -{Шпилевский, Павел Михайлович // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.}- -{Троцкий В. Шпилевский, Павел Михайлович // Большая биографическая энциклопедия.}-

Препоручена литература -{«Рукописи, которых не было. Подделки в области славянского фольклора» // Составители: Т. Г. Иванова, Л. П. Лаптева, А. Л. Топорков. — М.: Ладомир, 2002.}- -{Памяць: Гіст.-дакум. хроніка Мінска. — У 4 кн. Кн. 1-я. — Минск: БЕЛТА, 2001. —. .}- -{Шпилевский, П. М. Путешествие по Полесью и белорусскому краю / П. М. Шпилевский; предисл., состав. С. А. Кузняева. — 2-е изд. — Минск: Полымя, 2004. — 251 с. —. .}- -{Шпілеўскі, П. М. Беларусь у абрадах і казках / П. М. Шпілеўскі; пер. на бел. мову А. Вашчанкі. — Мінск: Літаратура і Мастацтва, 2010. — 304 с. —. .}-

Категорија:Рођени 1823. Категорија:Умрли 1861. Категорија:Белоруски књижевници Категорија:Руски књижевници Категорија:Белоруски етнографи Категорија:Руски етнографи