Детлићи (лат. -{Piciformes}-) представљају ред из класе птица који се најчешће дели на два подреда и девет породица које углавном живе на дрвећу. Најпознатија од тих породица је свакако Picidae, која обухвата детлића и његове рођаке. У -{Piciformes}- спадају 57 данас постојећих родова са преко 400 врста, од којих -{Picidae}- чине половину.
Девет породица претежно арбореалних птица чине ред Piciformes, а најпознатија од њих су Picidae, која укључује детлиће и блиске сроднике. Piciformes садржи око 71 живи род са нешто више од 450 врста, од којих Picidae (детлићи и сродници) чине око половину.
Уопштено говорећи, Piciformes су инсектоједи, иако барбети и тукани углавном једу воће, а медовође су јединствени међу птицама по томе што могу да сваре пчелињи восак (иако инсекти чине највећи део њихове исхране). Скоро сви Piciformes имају зигодактилна стопала попут папагаја - два прста напред и два позади, распоред који има очигледне предности за птице које проводе већи део свог времена на деблима дрвећа. Изузетак је неколико врста тропрстих детлића. Јакамаре на страну, Piciformes немају паперје у било ком узрасту, само право перје. Њихове величине варирају од руменог пикулета дужине 8 центиметара и тежине 7 грама до токо тукана, дужине 63 центиметра и тежине 680 грама. Сви се гнезде у шупљинама и имају алтричне младе.
Систематика
Galbulidae и Bucconidae се често раздвајају у посебан ред Galbuliformes. Анализа нуклеарних гена потврђује да они формирају сопствену лозу, али сугерише да их је боље третирати као подред. Остале породице чине другу монофилетску групу подредног ранга, али је утврђено да су барбети парафилетски у односу на тукане и стога је ранија свеобухватна фамилија Capitonidae подељена. Детлићи и медовође су једни другима најближи сродници. Према неким истраживачима, цео ред Piciformes треба да буде укључен као подгрупа у Coraciiformes.
Изглед То су необичне, добро опремљене птице пузачице. Готово све птице из овог реда имају зигодактилно обликована стопала, што значи да имају два прста окренута према напред(до половине првог чланка међусобно срасла), а два према назад. Сви прсти имају снажне, оштре канџе полумесечастог облика које им омогућују хватање за стабло, а кљунови су им такође снажни и при врху оштри. Имају врло специфичан реп. Пера у репу су релативно кратка и чврста, тако да реп птицама служи као “трећа нога” код пузања горе-доле по стаблу, а највише као ослонац код кљуцања по кори или дубљењу дупљи.
Исхрана Уопштено, ове птице су инсективори, иако се тукани углавном хране воћем, а медарице пчелињим воском. Оне врсте које се хране инсектима, крећу се од дна стабла према крошњи, кљуном разбијају кору како би дошли до инсеката и њихових ларви помажући се при томе врло необично обликованим језиком. Он је врло дугачак, црволико извучен, лагано рожнат, а уз рубове са сваке стране има четири до пет крутих бодљи чији изглед подсећа на куке на врху стрелица. Уз то, њихове жлезде луче лепљиву слуз која, као код мравоједа, премазује језик. Након што кљуном отвори приступ до поткорних канала разних инсеката, језиком продире у њих. Сматрају се врло корисним чистачем шума.
Гнежђење Све птице из овог реда су без изузетка дупљашице. Гнезде се у дупљама које или саме праве или их, како то чини тукан, отимају од других птица или насељавају напуштене. Младунци свих ових птица су чучавци.
Еволуција thumb|250px|left|Primozygodactylus, зигодактилина птица
Реконструкција еволуционе историје Piciformes била је отежана лошим разумевањем еволуције зигодактилног стопала. Одређени број праисторијских породица и родова, од раноеоценских Neanis и Hassiavis, Zygodactylidae/Primoscenidae, Gracilitarsidae, Sylphornithidae, и „Homalopus”,Described in 1870, its name is preoccupied by a subgenus of Cryptocephalus leaf beetles described in 1835. до миоценских „Picus” gaudryi и плиоценског Bathoceleus, понекад се приписују овом реду. Постоје неки изумрли преци Piciformes познати из фосила које је било тешко класификовати, али бар делимично вероватно припадају Pici. Познато је да модерне породице постоје од средњег касног олигоцена до раног миоцена; сходно томе, изгледа да су старији облици базалнији. Чини се да се велики део еволуције пициформа догодио у Европи где се данас јављају само Picidae; можда чак и неке сада искључиво неотропске породице воде порекло из Старог света.
Класификација
ред Piciformes подред: Galbuloidea породица: Bucconidae породица: Galbulidae подред: Picoidea фосили: род Rupelramphastoides род Capitonides породица Miopiconidae породица Picavidae инфраред Picidaes породица: Indicatoridae (медарицеAlfred Edmund Brehm, "Egzotične ptice", prijevod Vlatko Šarić, "Otokar Keršovani", Rijeka, 1968.) породица: Picidae (детлићи) инфраред: Ramphastidaes породица: Capitonidae (брадоњице) породица: Lybiidae породица: Megalaimidae породица: Semnornithidae породица: Ramphastidae (тукани)
Врсте
-{Andigena cucullata (Gould, 1846)}- -{Andigena hypoglauca (Gould, 1833)}- -{Andigena laminirostris Gould, 1851}- -{Andigena nigrirostris (Waterhouse, 1839)}- -{Aulacorhynchus albivitta (Boissonneau, 1840)}- -{Aulacorhynchus atrogularis (J. H. C. F. Sturm & J. W. Sturm, 1841)}- -{Aulacorhynchus caeruleogularis Gould, 1853}- -{Aulacorhynchus coeruleicinctis d'Orbigny, 1840}- -{Aulacorhynchus derbianus Gould, 1835}- -{Aulacorhynchus haematopygus (Gould, 1835)}- -{Aulacorhynchus huallagae Carriker, 1933}- -{Aulacorhynchus prasinus (Gould, 1833)}- -{Aulacorhynchus sulcatus (Swainson, 1820)}- -{Aulacorhynchus wagleri (J. H. C. F. Sturm & J. W. Sturm, 1841)}- -{Aulacorhynchus whitelianus Salvin & Godman, 1882}- -{Blythipicus pyrrhotis (Hodgson, 1837)}- -{Blythipicus rubiginosus (Swainson, 1837)}- -{Brachygalba albogularis (von Spix, 1824)}- -{Brachygalba goeringi P. L. Sclater & Salvin, 1869}- -{Brachygalba lugubris (Swainson, 1838)}- -{Brachygalba salmoni P. L. Sclater & Salvin, 1879}- -{Buccanodon duchaillui (Cassin, 1855)}- -{Bucco capensis Linnaeus, 1766}- -{Bucco macrodactylus (von Spix, 1824)}- -{Bucco noanamae Hellmayr, 1909}- -{Bucco tamatia J. F. Gmelin, 1788}- -{Caloramphus fuliginosus (Temminck, 1830)}- -{Caloramphus hayii (J. E. Gray, 1831)}- -{Campephilus gayaquilensis (R. Lesson, 1845)}- -{Campephilus guatemalensis (Hartlaub, 1844)}- -{Campephilus haematogaster (Tschudi, 1844)}- -{Campephilus imperialis (Gould, 1832)}- -{Campephilus leucopogon (Valenciennes, 1826)}- -{Campephilus magellanicus (P. P. King, 1827)}- -{Campephilus melanoleucos (J. F. Gmelin, 1788)}- -{Campephilus pollens (Bonaparte, 1845)}- -{Campephilus principalis (Linnaeus, 1758)}- -{Campephilus robustus (M. H. K. Lichtenstein, 1818)}- -{Campephilus rubricollis (Boddaert, 1783)}- -{Campethera abingoni (A. Smith, 1836)}- -{Campethera bennettii (A. Smith, 1836)}- -{Campethera cailliautii (Malherbe, 1849)}- -{Campethera maculosa (Valenciennes, 1826)}- -{Campethera mombassica (G. A. Fischer & Reichenow, 1884)}- -{Campethera notata (M. H. K. Lichtenstein, 1823)}- -{Campethera nubica (Boddaert, 1783)}- -{Campethera punctuligera (Wagler, 1827)}- -{Campethera scriptoricauda (Reichenow, 1896)}- -{Campethera taeniolaema Reichenow & Neumann, 1895}- -{Campethera tullbergi Sjöstedt, 1892}- -{Capito auratus (Dumont, 1805)}- -{Capito aurovirens (Cuvier, 1829)}- -{Capito brunneipectus Chapman, 1921}- -{Capito dayi Cherrie, 1916}- -{Capito fitzpatricki Seeholzer, Winger, Harvey, Cáceres & Weckstein, 2012}- -{Capito hypoleucus Salvin, 1897}- -{Capito maculicoronatus Lawrence, 1861}- -{Capito niger (P. L. S. Müller, 1776)}- -{Capito quinticolor D. G. Elliot, 1865}- -{Capito squamatus Salvin, 1876}- -{Capito wallacei O'Neill, Lane, Kratter, Capparella & Fox, 2000}- -{Celeus castaneus (Wagler, 1829)}- -{Celeus elegans (P. L. S. Müller, 1776)}- -{Celeus flavescens (J. F. Gmelin, 1788)}- -{Celeus flavus (P. L. S. Müller, 1776)}- -{Celeus galeatus (Temminck, 1822)}- -{Celeus grammicus (Natterer & Malherbe, 1845)}- -{Celeus loricatus (Reichenbach, 1854)}- -{Celeus lugubris (Malherbe, 1851)}- -{Celeus obrieni Short, 1973}- -{Celeus ochraceus (von Spix, 1824)}- -{Celeus spectabilis P. L. Sclater & Salvin, 1880}- -{Celeus torquatus (Boddaert, 1783)}- -{Celeus undatus (Linnaeus, 1766)}- -{Chelidoptera tenebrosa (Pallas, 1782)}- -{Chloropicus namaquus (A. A. H. Lichtenstein, 1793)}- -{Chloropicus pyrrhogaster (Malherbe, 1845)}- -{Chloropicus xantholophus (Hargitt, 1883)}- -{Chrysocolaptes erythrocephalus Sharpe, 1877}- -{Chrysocolaptes festivus (Boddaert, 1783)}- -{Chrysocolaptes guttacristatus (Tickell, 1833)}- -{Chrysocolaptes haematribon (Wagler, 1827)}- -{Chrysocolaptes lucidus (Scopoli, 1786)}- -{Chrysocolaptes stricklandi (E. L. Layard, 1854)}- -{Chrysocolaptes strictus (Horsfield, 1821)}- -{Chrysocolaptes xanthocephalus Walden & E. L. Layard, 1872}- -{Chrysophlegma flavinucha (Gould, 1834)}- -{Chrysophlegma mentale (Temminck, 1826)}- -{Chrysophlegma miniaceum (Pennant, 1769)}- -{Colaptes aeruginosus (Malherbe, 1862)}- -{Colaptes atricollis (Malherbe, 1850)}- -{Colaptes auratus (Linnaeus, 1758)}- -{Colaptes auricularis (Salvin & Godman, 1889)}- -{Colaptes campestris (Vieillot, 1818)}- -{Colaptes chrysoides (Malherbe, 1852)}- -{Colaptes fernandinae Vigors, 1827}- -{Colaptes melanochloros (J. F. Gmelin, 1788)}- -{Colaptes oceanicus Olson, 2013}- -{Colaptes pitius (Molina, 1782)}- -{Colaptes punctigula (Boddaert, 1783)}- -{Colaptes rivolii (Boissonneau, 1840)}- -{Colaptes rubiginosus (Swainson, 1820)}- -{Colaptes rupicola d'Orbigny, 1840}- -{Dendrocopos analis (Bonaparte, 1850)}- -{Dendrocopos assimilis (Blyth, 1849)}- -{Dendrocopos atratus (Blyth, 1849)}- -{Dendrocopos darjellensis (Blyth, 1845)}- -{Dendrocopos himalayensis (Jardine & Selby, 1831)}- -{Dendrocopos hyperythrus (Vigors, 1831)}- -{Dendrocopos leucopterus (Salvadori, 1871)}- -{Dendrocopos leucotos (Bechstein, 1802)}- -{Dendrocopos macei (Vieillot, 1818)}- -{Dendrocopos major (Linnaeus, 1758)}- -{Dendrocopos noguchii (Seebohm, 1887)}- -{Dendrocopos syriacus (Hemprich & Ehrenberg, 1833)}- -{Dendrocoptes auriceps (Vigors, 1831)}- -{Dendrocoptes dorae (Bates & Kinnear, 1935)}- -{Dendrocoptes medius (Linnaeus, 1758)}- -{Dendropicos abyssinicus (Stanley, 1814)}- -{Dendropicos elachus Oberholser, 1919}- -{Dendropicos elliotii (Cassin, 1863)}- -{Dendropicos fuscescens (Vieillot, 1818)}- -{Dendropicos gabonensis (J. Verreaux & E. Verreaux, 1851)}- -{Dendropicos goertae (P. L. S. Müller, 1776)}- -{Dendropicos griseocephalus (Boddaert, 1783)}- -{Dendropicos lugubris Hartlaub, 1857}- -{Dendropicos obsoletus (Wagler, 1829)}- -{Dendropicos poecilolaemus Reichenow, 1893}- -{Dendropicos spodocephalus (Bonaparte, 1850)}- -{Dendropicos stierlingi Reichenow, 1901}- -{Dinopium benghalense (Linnaeus, 1758)}- -{Dinopium everetti (Tweeddale, 1878)}- -{Dinopium javanense (Ljungh, 1797)}- -{Dinopium psarodes (A. A. H. Lichtenstein, 1793)}- -{Dinopium shorii (Vigors, 1831)}- -{Dryobates cathpharius (Blyth, 1843)}- -{Dryobates minor (Linnaeus, 1758)}- -{Dryobates nuttallii (Gambel, 1843)}- -{Dryobates pubescens (Linnaeus, 1766)}- -{Dryobates scalaris (Wagler, 1829)}- -{Dryocopus hodgei (Blyth, 1860)}- -{Dryocopus javensis (Horsfield, 1821)}- -{Dryocopus lineatus (Linnaeus, 1766)}- -{Dryocopus martius (Linnaeus, 1758)}- -{Dryocopus pileatus (Linnaeus, 1758)}- -{Dryocopus schulzii (Cabanis, 1882)}- -{Eubucco bourcierii (Lafresnaye, 1845)}- -{Eubucco richardsoni (G. R. Gray, 1846)}- -{Eubucco tucinkae (Seilern, 1913)}- -{Eubucco versicolor (P. L. S. Müller, 1776)}- -{Galbalcyrhynchus leucotis Des Murs, 1845}- -{Galbalcyrhynchus purusianus Goeldi, 1904}- -{Galbula albirostris Latham, 1790}- -{Galbula chalcothorax P. L. Sclater, 1855}- -{Galbula cyanescens Deville, 1849}- -{Galbula cyanicollis Cassin, 1851}- -{Galbula dea (Linnaeus, 1758)}- -{Galbula galbula (Linnaeus, 1766)}- -{Galbula leucogastra Vieillot, 1817}-