Гашпар Улмер (; Станишић, 13. април 1915 — Суботица 1. јануар 2002) био је српски историчар, књижевник и архивист.
Биографија Био је треће дете кројача Венделина Улмера (Wendelin Ulmer, 1888) и Катарине Умштетер (Katharina Umstädter, 1886). Имао је старијег брата Балтазара (Balthasar, 1909) и старију сестру Терезу (Theresia, 1911). У младости је играо фудбал у локалном СК "Слога", а касније (1940. године) обавља функцију секретара фудбалског клуба.„Űј Hírek“ – 24. септембар 1940.
Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Травнику (први разред похађао је у Сомбору). Студирање Богословског факултета у Ђакову прекинуо је 1939. године, вративши се у Станишић, где се запослио као благајник парне млине и електричне централе. Након неког времена прелази у Суботицу, где ради као физички радник и где се поново налази са својом будућом супругом (коју је и пре студија познавао) суботичанком Ружицом Торјек. Из здравствених разлога напушта посао и враћа се у Станишић где добија запослење као бесплатни вежбеник у Општини Станишић. Венчава се са Ружицом 29. децембра 1940. у Станишићу и 11. октобра 1941. добијају две ћерке близнакиње. У служби општине Станишић остаје до 1942. године када одлази о свом трошку на административни курс Вишу управну школу у Марошвашархељу (данас Таргу Муреш) што га уједно ослобађа војне обавезе. За време његовог школовања, његова супруга је радила на његовом радном месту. Курс завршава 08. маја 1944. и био је запослен опет на истом месту, до 08. септембра 1944. године кад је стигао позив за фашистичку војску. Уместо да се одазове позиву, Гашпар бежи у Суботицу и вешто се скрива, дочекујући слободу. По ослобођењу враћа се у Станишић где ради у Месном Народном Одбору до средине априла 1946. године.Zapisi iz palanke
Након тога са породицом се сели из Станишића у Суботицу. Године 1955. добија посао у тадашњој Градској државној архиви, и потпуно се посвећује развоју архивистике и историографије у Суботици. Од 1974. године ради у архивима Аустрије и Мађарске где се бави истраживањем архивске грађе са садржајем занимљивим за Југославију. Објавио је бројне публикације као резултат свог истраживачког рада.Лист на мађарском (-{Hét Nap}-)
Фотографије и документи
Библиографија Властелинско насеље Александрово, Суботичке новине, Суботица 1999. (Насловница) Занатство у Суботици 1686-1779, Историјски архив, Суботица 1995. (Насловница ) Посед Бајша, спахије и кметови, 1751-1849 (Монографије), Филозовски факултет, Институт за историју, Нови Сад, 1986. Краљевски комесар Михаљ Ирмењи у Суботици : (1782-1788), Историјски архив, Суботица 2000. (Насловница) Краљевски комесар Скултети у Суботици : (1819-1823), Историјски архив, Суботица 1998 (Насловница) Краљевски комесар Скултети у Суботици : (1819-1823), Историјски архив, Суботица Краљевски комесар Јозеф Глудовац у Суботици : (1788-1790) Занатство у Суботици крајем XVII и поткрај XVIII века : (1686-1779) Просјаци у Суботици крајем XVIII и првој половини XIX века : (у време слободног краљевског града)
Награде и признања Друштвено признање Матице српске 1976 године Диплому општине Бачка Топола 1988. године Октобарску награду Суботице 1989. године Звање Почасни грађанин Суботице 1997. године Једна улица у Суботици носи његово имеУлица Гашпара Улмера
Референце
Категорија:Рођени 1915. Категорија:Умрли 2002. Категорија:Мађари у Србији Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Југословенски историчари Категорија:Историјски архив Суботица