Инфраструктура железнице Србије је акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром у Србији. Први генерални директор привредног Друштва за управљање железничком инфраструктуром "Инфраструктура железнице Србије" кога је предложила Влада Републике Србије је мр Горан Максић, дипломирани инжењер.Донето решење о упису у Регистар привредних субјеката: Три нова друштва почела са радом 20. августа , Службена веб страница Железнице Србије, 13. август 2013.
Инфраструктура мини|десно|320п|ЕМВ ЖС 412 на двоколосечном мосту преко реке Саве у Београду. Железничка пруга се на основу Закона о железници из 2013. категорише: магистрална пруга, од значаја за међународни и национални саобраћај регионалне пруге, од значаја за регионални и локални саобраћај и локална пруга, од значаја за локални саобраћај манипулативне пруге, од значаја за привредне субјекте.Закон о железници, члан 6
Влада Републике Србије исте године доноси и Уредбу о категоризацији железничких пруга.
Укупна дужина главних пролазних колосека у станицама и отвореним пругама у Србији је 4.093 km, од чега је: 3.526 km једноколосечних отворених пруга и 283 km двоколосечних отворених пруга. Од тога електрифицирано је 1.279 km колосека отворене пруге са главним пролазним колосецима, 1000 km једноколосечних пруга и 279 km двоколосечних пруга.
Железничка мрежа у Србији се заснива на ширини колосека од 1.435 -{mm}-, а сви остали системи колосечних ширина су напуштени почевши од 1964. године.
Око 45% пруга у Србији има дозвољено осовинско оптерећење од 22,5 t, док је на 30% пруга то оптерећење испод 16 t.
Око 25% магистралних пруга железничке мреже у Србији налази се на Коридору X и његовим крацима - Xб и Xц.
У плану развоја железничке инфраструктуре тежиште представља Коридор X. После 2000. године урађени су пројекти реконструкције и модернизације пруга на овом коридору.
Коридор X мини|десно|280п|Станица на Коридору X, у Смедеревској Паланци, на магистралној прузи Београд - Ниш. мини|десно|280п|Станица Врбас на Коридору X. Најважнија железничка мрежа кроз Србију је међународни „Коридор Х (Е70 и Е85)“ који је дуг 767 km и само 32% дужине коридора је двоколосечно, електротехничка опрема је технолошки застарела, а пруга Ниш - Димитровград није електрифицирана.
Тренутна комерцијална брзина је око 50 km/h. Потребна су велика улагања да би мрежа пруга била доведена на стандарде које захтева савремена железничка инфраструктура.
Магистралне пруге Коридора Х (Е70 и Е85) кроз Србију: Београд - Рума - Шид - Граница Хрватске Београд - Нови Сад - Врбас - Суботица - Граница Мађарске (грана коридора Xб ознака Е-85) Београд - Јагодина - Ниш (Е-70 и Е-85) Ниш - Лесковац - Врање - Прешево - Граница Северне Македоније (Е-85) Ниш - Пирот - Димитровград - Граница Бугарске (грана коридора Xц ознака Е-70)
Главни железнички чворови на „Коридору X“ кроз Србију: Железнички чвор Суботица Железнички чвор Нови Сад Железнички чвор Београд Железнички чвор Ниш
Дирекција за велике брзине УИЦ формирала је Географску Групу Југоисток Европе (13 држава) са задатком да на том простору афирмише пруге велике брзине.
Група Југоисток донела је закључак да модернизацију железничке инфраструктуре треба усмерити на пет приоритетних праваца од којих се три налазе у Мрежи пруга за велике брзине Европе (2001)Железнички коридор X кроз Србију, Република Србија Министарство за инфраструктуру. Железничка мрежа „високих перформанси“ обухвата железничке пруге у региону југоисточне Европе, које ће бити оспособљене да омогуће стварање железничких веза високог квалитета а постигнут је Споразум о успостављању железничке мреже високе перформансе у југоисточној Европи (СЕЕЦП). Овај Споразум је ратификовала Скупштина Србије 2006. године. Циљ овог споразума је да се до 2020. године постигне уз одговарајућа улагања комерцијална брзина најмање 130 km/h, а минимална пројектована од 160-200+/-20 km/h.
Коридор XI мини|десно|280п|Дизел-моторни воз ЖС серије 711 у станици Вршац на магистралној прузи Вршац - Београд. мини|лево|280п|Станица на Коридору XI, у Пожеги, на магистралној прузи Београд - Јужни Јадран. Друга по важности железничка мрежа у Србији је међународни „Коридор XI“ који укључује два железничка правца.
Магистрална пруга Београд – Граница Црне Горе, ознаке Е–79, је једноколосечна електрифицирана пруга укупне дужине 287,4 km. Најдужи тунел на овом правцу у Србији је „Златибор“ 6169 m.
Магистрална пруга Београд – Вршац – Граница Румуније, ознаке Е–66, укупне дужине 104 километара. Деоница – Панчево Главна је једноколосечна електрифицирана пруга дужине 15 km, а деоница Панчево Главна – Вршац је једноколосечна неелектрификована пруга дужине 80 km. Ова пруга је доброг стања јер је ремонтована 1986. године.
Обе магистрална пруге, поред Коридора X, су предвиђене за модернизацију.
Магистралне пруге „Коридора XI“ кроз Србију: Београд - Панчево - Вршац - Граница Румуније (Е-66) Београд - Ваљево - Ужице - Граница Црне Горе (Е-79)
Регионална мрежа мини|десно|300п|Пружни прелаз код Шапца. Регионалне пруге кроз Србију су углавном умрежене са међународним Коридорима X и XI.
Главни регионални железнички чворови кроз Србију: Железнички чвор Сомбор Железнички чвор Зајечар Железнички чвор Зрењанин Железнички чвор Краљево мини|десно|300п|Дизел-моторни воз ЖС серије 710 између Јасеновика и Врела на регионалној прузи Зајечар - Књажевац - Сврљиг - Ниш. Сомборски железнички чвор се састоји од три главна регионална правца: Сомбор - Суботица (Коридор X) Сомбор - Врбас (Коридор X) Сомбор - Богојево - Оџаци - Нови Сад (Коридор X) мини|десно|280п|ДМВ ЖС серије 711 у станици Богојево на регионалној прузи Сомбор - Нови Сад.
Зајечарски железнички чвор се састоји од три главна регионална правца: Зајечар - Неготин - Прахово Пристаниште (пловни Коридор VII) Зајечар - Књажевац - Ниш (Коридор X) Зајечар - Бор - Пожаревац - Мала Крсна (Коридор X)
Зрењанински железнички чвор се састоји од три главна регионална правца: Зрењанин - Вршац (Коридор XI) Зрењанин - Панчево (Коридор XI) Зрењанин - Чока - Суботица (Коридор X)
Краљевачки железнички чвор се састоји од четири главна регионална правца: Краљево - Чачак - Пожега (Коридор XI) Краљево - Крушевац - Сталаћ (Коридор X) Краљево - Крагујевац - Лапово (Коридор X) Краљево - Рашка - Звечан - Косово Поље - Скопље (Коридор Х)
Остварени, текући и планирани пројекти пројекатизвор финансирањавредност зајма1Ремонт и изградња другог колосека Стара Пазова - Нови СадЗајам Владе Руске федерације840 милиона САД долара2Изградња другог колосека Панчевачки мост - Панчево ГлавнаЗајам Владе Руске федерације78 милиона САД долара3Извођење радова на 6 деоница Коридора X у дужини 118 kmЗајам Владе Руске федерације840 милиона САД долара4Ремонт и електрификација пруге Ниш - ДимитровградЧешка екстерна банка120 милиона евра5Ремонт и изградња другог колосека Нови Сад - СуботицаКинески инвестициони фонд за источну Европу10 милијарди САД долара6Радови на инфраструктури у станици Кувајтски фонд за арапски економски развој27,6 милиона евра мини|десно|180п|Станица „Сталаћ“ зими. Крајем 2003. године завршени су капитални радови на ремонту деонице Кусадак – Велика Плана на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд – Ниш, у дужини од 22 km. Извршен је ремонт горњег и доњег строја пруге, уграђени су нови путни прелази, савремене скретнице, извршен ремонт станичних колосека и реновирање станице у Смедеревској Паланци. Радови су финансирани кредитом Европске инвестиционе банке у висини 16,4 милиона евра.До Београда са 120 km/h , Глас јавности, 27.11. 2003.Ремонт железнице Србије из кредита ЕИБ -16 мил. евра , Глас јавности, 27. 2003. Године 2005, завршен је капиталан ремонт једноколосечне деонице Чортановци – Сремски Карловци – Карловачки Виногради – Петроварадин на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд – Нови Сад, у дужини од 15 km. Радови су финансирани кредитом Европске инвестиционе банке у висини 14 милиона евра.Коридором 10 у Европу, В. Новости, 15. новембар 2005. Током 2006. године завршена је обнова шест тунела и 19 мостова на прузи Ниш – Димитровград чиме је омогућен товарни профил возила „UIC C“ дуж целог железничког коридора X у Србији.Стратегија развоја железничког, друмског, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008 до 2015. године , „Службени гласник РС“, бр. 4/2008. стр. 16 Од 19 мостова, челичне конструкције на четири објекта и четири бетонска моста замењени су потпуно новим. Највећи стари мост на овој прузи код Станичења замењен је новом, 125 тона тешком и 42 m дугом конструкцијом, вредност радова износила је 270 милиона динара а финансирани су из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ).Завршена обнова 19 мостова на прузи Ниш –Димитровград ускоро почиње електрификација пруге , Екапија, 12. мај 2006. Радници и стручњаци „АД Хидротехнике“ су успешно проширили свих шест тунела за 1 метар са обе стране, а висина им је повећана за 1,2 метра чиме је омогућено да овом пругом пролазе највећи „хукапак“ вагони.„Порасли Сићевачки тунели“ , Часопис Слобода, Милан Пауновић, Пирот, 2006. Вредност радова на тунелима износила је 150 милиона динара. Завршетком ових радова створени су услови за електрификацију пруге Ниш – Димитровград. Септембра 2007. године отворена је потпуно реконструисана железничка станица у Кикинди, у чију модернизацију је уложено 100 милиона динара. У периоду од 2008. до 2010. године извршена је реконструкција и модернизација деонице Батајница - Стара Пазова - Голубинци на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд - Шид. Извршена је обнова левог и десног колосека између Батајнице и Нове Пазове, укупне дужине 13, 8 km, као и ремонт пет станичних колосека у Новој Пазови и седам станичних колосека у Старој Пазови. Поред тога, изграђен је нови десни колосек од станице Стара Пазова до станице Голубинци, у дужини од 9, 2 km, чиме је на читавој прузи између Београда и Шида успостављен двоколосечни саобраћај. На основу уговора са Сименсом и Телефонкаблом извршено је осавремењавање сигнално-сигуросних, електроенергетских и телекомуникацијских постројења, у висини од 5,7 милиона евра.Фоторепортажа , Форум. мини|десно|180п|Међудржавна станица на Коридору X, у Димитровграду, након реновирања, на магистралној прузи Ниш - Софија (крак коридора Xц ознака Е-70). мини|десно|180п|Станица и колосеци након изградње на Коридору X, у Новој Пазови, на магистралној прузи Београд - Нови Сад.
Јануара 2011. године потписан је уговор о заједничким улагањем Железница Србије и Пошта Србије на постављању оптичких каблова дуж магистралних и главних пруга који ће се радити у три фазе у висини од 5, 33 милиона евра.„Пошта“ и „Железнице“ спуштају оптички кабл, А. К., В. новости, 13. јануар 2013.Оптички каблови дуж 2000 km пруга, ТВ Б 92. Заједничким улагањем ИПА фонда Европске уније у висини 26,2 милиона евра и Републике Србије у висини 19,1 милиона евра започети су радови на изградњи моста на Дунаву у Новом Саду на месту порушеног „Жежељевог“, априла 2012. године. Мост ће бити дугачак 452 метра и имаће два колосека и две коловозне траке.Почела изградња Жежељевог моста, РТВНови Жежељев мост крајем 2014., РТВ.