Слободан Којић (Кикинда, 1944) српски је вајар, редовни професор на Факултету ликовних уметности на Цетињу и директор Центра за ликовну и примењену уметност Тера у Кикинди.
Образовање Дипломирао је 1971. године на Академији ликовних уметности у Београду, одсек вајарство. На истој Академији је 1974. године завршио постдипломске студије у класи професора Миодрага Поповића.
Стваралаштво Вајарски опус Слободана Којића почиње седамдесетих година прошлог века. Учествовао је на бројним колективним изложбама у тадашњој Југославији, али и у иностранству. Аутор је самосталних изложби у Београду (1985. у галерији Коларчевог народног универзитета и 1990. у Галерији ликовних уметности Културног центра), Загребу (1987. у Салону галерије Карас), Новом Саду (1994. године у галерији „Златно око“). Учествовао је на следећим симпозијумима и колонијама: Интернационални симпозијум Тера (Кикинда), Борска ликовна колонија Бор – Бакар (Бор), Интернационални симпозијум скулптуре „Нанто Пиетра“ (Венеција), Апатински вајарски сусрет „Меандер“ (Апатин). Опробао се у раду различитим материјалима: мермеру, бронзи, дрвету, угљу, камену, глини.
Скулптуре на јавним местима Најзначајније изведене и постављене скулптуре на јавним местима су: Велики рељеф, теракота, испред градске пивнице, Зрењанин Породица, фонтана у бронзи, Кикинда Споменик кикиндским интернирцима у Норвешкој, мермер, Кикинда Већи број скулптура у дворишту атељеа Тера, теракота, Кикинда Споменик мокринском партизанском одреду, мермер, Мокрин Споменик Братство и јединство, мермер, Банатска Топола Скулптура у теракоти, Нови Сад Скулптура у дрвету, Бањалука Скулптура у камену, Вићенца Скулптура у теракоти, Венеција Аутор је и већег броја биста посвећених јавним личностима и револуционарима.
Скулптуре у збиркама Којићеве скулптуре налазе се и у збиркама Музеја савремене уметности Војводине, Савремене галерије у Зрењанину, Галерији савремене уметности Народног музеја у Кикинди, Центру за ликовну и примењену уметност Тера у Кикинди, Савременој галерији у Панчеву, Музеју мира у Шпанији, Градској кући у Израелу, у музејима и галеријама у бившим републикама СФРЈ и приватним колекцијама у Јапану, Италији, Норвешкој, Израелу, Шпанији, САД.
Тера 1982. године, Слободан Којић, покренуо је симпозијум скулптуре у теракоти - Тера. Симпозијум има интернационални карактер. Јединственост овог симпозијума огледа се у томе што је ово једини симпозијум скулптуре великог формата у теракоти. Од оснивања, Којић је на челу симпозијума, односно Центра за ликовну и примењену уметност Тера, под чијим окриљем се симпозијум одржава.
Награде 1984. Награда УЛУВ-а за скулптуру, Нови Сад 1987. Награда критике на -{VIII}- југословенском бијеналу мале пластике, Мурска Собота 1988. -{III}- награда на Интернационалном симпозијуму скулптуре у камену „Нанто Пиетра“, Венеција 1989. Награда за скулптуру на V Панчевачкој изложби југословенске скулптуре 1990. Награда Фонда за финансирање културе Београда 1990. Награда за најбољу самосталну изложбу 1993. Награда „Искра културе“ КПЗ Војводине 1993. Награда -{XXXIV}- октобарског салона, Београд 1994. Награда за најбољу изложбу „Златно око“ 2014. Награда Сава Шумановић
Члан је Удружења ликовних уметника Србије и Удружења ликовних уметника Војводине. Живи у Кикинди.
Галерија <div style="text-align:center;font-size:85%;">
Види још Terra
Референце
Литература
Весна Мајхер - Казивања и искази српских вајара (pp. 236), Београд 2006.
Спољашње везе Скулптуре Србије; Слободан Којић Кикинда.орг; Интервју са Слободаном Којићем
Категорија:Рођени 1944. Категорија:Уметници из Кикинде Категорија:Српски вајари Категорија:Студенти Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду