Милорад Екмечић (Пребиловци, 4. октобар 1928 — Београд, 29. август 2015) био је српски историчар, универзитетски професор, академик и члан Сената Републике Српске.

Биографија Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре.

У току Другог светског рата, Екмечић је изгубио 78 чланова породице у масакру у Пребиловцима. Отац Илија, ујак и други чланови породице су убијени од стране комшија, хрватских усташа који су извршили геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској. Убијени у Пребиловцима су 2015. године унети у именослов Српске православне цркве и канонизовани као Свети мученици пребиловачки.

Рат је провео до 1943. године у Чапљини, а након губитка и мајке — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. године био је у НОВ. Уписао је општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео је годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.” одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. године и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).

Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.

У мају 1992. године је био ухапшен од стране муслиманских „Зелених беретки” заједно са породицом, и након малтретирања пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник). Успео је да тајно пребегне на територију Републике Српске, а касније да пређе у Србију. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.

За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Постао је 16. новембра 1978. године члан Српске академије наука и уметности ван радног састава, у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Био је дописни члан и Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је био члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.

Његова сабрана дела у 15 томова објављена су 2022. године.

Награде Дана 1. новембра 2010. године предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић га је одликовао Орденом части са златним зрацима. Добитник је Кочићеве награде 2004. године, а децембра 2011. године добио је Орден Светог Саве.

По њему је названо Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”.

Дела Историјске и стратешке основе Републике Српске, научни скуп: Република Српска — 15 година опстанка и развоја, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука (26. и 27. јуни 2007) Србија између Средње Европе и Европе. — Београд : Политика : БМГ, 1992. — 129 стр. ; 21 -{cm}- — (Библиотека Српско питање) Ратни циљеви Србије : 1914-1918. — Београд : Политика : БМГ, 1992. — 229 стр. ; 21 -{cm}- — (Библиотека Српско питање) Жива реч Милорада Екмечића / Милорад Екмечић ; (разговоре водио) Милош Јевтић. — Горњи Милановац : Дечје новине, 1990. — 139 стр. : илустр. ; 20 -{cm}-. — (Одговори / Милош Јевтић ; 11) (Библиотека Разговори)

2. издање: 3. издање: Историја Југославије са Владимиром Дедијером, Иваном Божићем и Симом Ћирковићем, " Просвета ", Београд, 1972. (превод: History of Yugoslavia, Њујорк 1974; Устанак у Босни: 1875-1878, Сарајево 1960 (-{II}- изд. 1973, -{III.}- измењено изд. — Београд : Службени лист СРЈ : Балканолошки институт САНУ, 1996. — стр. 428; 25 -{cm}-.); Основе грађанске диктатуре у Европи између два рата, Сарајево 1965; Дуго кретање од орања до клања, Београд 2010;

Збирке студија: Огледи из историје, " Службени лист ", Београд, 1999. p. 498 Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, БИГЗ, Београд, 1997. p. 483.

Референце

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ Европа и Срби: Милорад Екмечић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)

Милорад Екмечић: У овакву Европу не треба журити („Вечерње новости“, 3. децембар 2011) Затишје пред буру („Политика”, 30. август 2015) Неће бити муслиманске државе у БиХ — историјске и стратешке основе Републике Српске (НСПМ, 2. септембар 2015) Кустурица: Да није било Екмечића, остале би магле у историји („Вечерње новости”, 27. мај 2018) Милорад Екмечић: Срби у Југославији 1918-1992 („Вечерње новости”, фељтон, децембар 2018) Кустурица о Екмечићу - развејао је магле наше историје („Вечерње новости”, 11. септембар 2021) РАЗГРТАЊЕ МАГЛЕ У ИСТОРИЈИ: "Православна реч" објавила сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 томова („Вечерње новости”, 23. август 2022)

Категорија:Рођени 1928. Категорија:Умрли 2015. Категорија:Чапљинци Категорија:Српски научници из Босне и Херцеговине Категорија:Сенатори Републике Српске Категорија:Академици САНУ Категорија:Академици ЦАНУ Категорија:Академици АНУРС Категорија:Српски историчари Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Доктори историје Категорија:Добитници Повеље Удружења књижевника Србије Категорија:Студенти Свеучилишта у Загребу Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Носиоци Сретењског ордена 2. степена Категорија:Добитници Кочићеве награде Категорија:Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду