Холандски брест

Холандски брест (Ulmus x hollandica -{Miller}-, 1768). Овим именом обухваћен је један или више хибрида између брдског и пољских брестова, потомство настало повратним укрштањем као и међусобним укрштањем хибрида. Према Melville-у U. x hollandica је троструки хибрид U. glabra x carpinifolia x plotiiBean, W. J. (1980): Trees & Shrubs hardy in the British Isles. 8. edition revised. Vol. IV, док Fontaine даје две претпоставке: U. carpinifolia x glabra или U. carpinifolia x plotiiFontaine,F.J. (1968): Ulmus. Dendroflora 5:37-55. Синоним је и U. dippelana Schneider (1904).

Опис врсте Високо дрво са отвореном круном, кратким деблом, и висећим гранама по ободу. Достиже висину од 35-40 m, а прсни пречник и до 2 m. Bean наводи да је у Kew Gardens у Лондону до 1910. било једно стабло старо 150 година, високо 37 m и 4,7 m у пречнику. Хабитус варијабилан зависно од клона. Младе гранчице углавном голе или незнатно длакаве. Кора дубоко избраздана.

Лист јајастоелиптичан до широкоелиптичан, 8-12 cm дуг, кратко зашиљен, у основи асиметричан (код култивара 'Vegeta' лиска не почиње од дршке већ од бочног нерва), половина срцаста у основи почиње ниже на дршци, а она са клинастом основом више. Лист с лица го, а са наличја јаче длакав, углавном у пазусима бочних нерава, двоструко тестераст; са 12-14 пари нерава. Петељка 6-10 mm.

Цветови у седећим главичастим цвастима. Цвет најчешће са четворорежњевитим перигоном и са 4 прашника.

Плод широкообјајаст, 2-2,5 cm дуг, са урезом који скоро допире до семена или га додирујеГрбић, М. (1992): Унапређење расадничке производње неких брестова (Ulmus L.) аутовегетативним методама размножавања. Докторска дисертација, Шумарски факултет Београд..

Култивари Постоји најмање 30 унутарврсних култивара холандског бреста од којих је преко пола више није у култивацији због холандске болести. Важнији култивари су:

'Belgica' (Kruessmann, 1958)(syn: U. belgica Weston(1775); U. scabra var. belgica Bailey (1902); U. belgica Burgsd.; U. latifolia Poederle; U. batavina K. Koch.; U. campestris var. latifolia Gillekens (1891); U. hollandica belgica (Burgsd.) Rehd.) Култивар пореклом из Белгије, настао око 1694. године. Дрво високо до 40 m, правог стабла и широке круне у старости, по хабитусу сличније брдском него пољским брестовима, али млади избојци су виткији и до јесени оголе. Листови су ужи и грубље тестерасти, са продуженим врхом, дуги 10-15 cm и 5-6 cm широки, са лица тамнозелени, а са наличја меко длакави, са 14-18 пари бочних нерава, при основи веома заобљени. Лисна дршка око 6 mm. Плодови елиптични, 2-2,5 cm дуги, семе ближе врху криоца.

'Wredei' (Kruessmann, 1958)(syn: U. dampieri var. Wredei Juhlke (1877); U. Wreedi aurea Leach (1893); U. 'Dampieri Aurea') Клон са ускопирамидалном круном, густо распоређеним златножутим (златни брест), широкоовалним листовима који су двостроко тестерасти, са дубоко усеченим зупцимана и кратким петељкама. често га описују као варијетет клона 'Dampieri'. Настао је 1875. у арборетуму Alt-Geltow, близу Потсдама - Немачка. Има претпоставки да је у питању химера јер понекад развија зелене гране идентичне са U. x hollandica 'Dampieri'Green P. S. (1964): Registration of Cultivar Names in Ulmus. Arnoldia 24 (6-8): 41-80.

'Elegantissima' Према Beanu (1980), овај хибрид издвојен је и описан као посебна врста у Flora of Leicestershire and Rutland Ulmus x elegantissima Horwood (1933), а Melville је сматра природним хибридом између U. plotii и U. glabra. Јавља се доста често у долини Трент јужно од Хартфордшира и Есекса. Веома је варијабилна са најразличитијим комбинацијама различитих родитељских особина.

'Jacqueline Hillier' је култивар који припада овој хибридној врсти, а пронађен је у једном врту у Мидландсу, где су га открили и дали му име господа Hillier 1967. године. Култивар је жбунаст, 3-4 m висок, са веома густом крошњом и малим рапавим листовима, 2-3 cm дугим, грубо двоструко тестерастим, на смеђим сомотасто длакавим гранчицама.

Остали култивари 'Alba' 'Angustifolia' 'Balder' 'Bea Schwarz' 'Blandford' 'Cinerea' 'Dauvessei' 'Daveyi' 'Dumont' 'Eleganto-Variegata' 'Fjerrestad' 'Freja' 'Fulva' 'Gaujardii' 'Groeneveld' 'Haarlemensis' 'Hillieri' 'Hollandica' 'Loke' 'Major' 'Macrophylla Aurea' 'Microphylla' 'Modiolina' 'Muscaviensis' 'Odin' 'Pioneer' 'Purpurascens' 'Serpentina' 'Smithii ' 'Superba' 'Tricolor' 'Vegeta' 'Virens' 'Viscosa' 'Ypreau'

Референце

Категорија:Брестови (род) Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура

Холандски брест

Źródło i licencja