Почетак сукоба Трговачка екапанзија Велике Британије, у то време Британске империје, као последица прве индустријске револуције, наишла је у Кини на велики отпор. Британски трговци захтевали су веће привилегије него што су Кинези били вољни да им одобре. По питању опијума дошло је до заоштравања односа и кинеска влада је забранила увоз опијума. Међутим, то није дало резултат већ је само изазвало контрамере - почело је велико кријумчарење опијума у земљу. Против кријумчара се од 1839. године предузимају веома оштре мере, а овим су највише били погођени британски трговци који су од опијума зарађивали велике количине сребра. Све то је кулминирало Првим англо-кинеским ратом који је вођен од 1840. до 1842. године. Овај рат је познатији под именом Први опијумски рат.
Први рат Непријатељства су отпочела пре званичне објаве рата када је 3. новембра 1839. године енглеска флота у кинеским водама потопила неколико кинеских џунки. Надмоћност Британаца над заосталом флотом и војском била је изузетно изразита, али снаге које су ангажовали ~ у почетку 18 ратних бродова и око 4000 људи на копну под командом адмирала Џорџа Елиота, нису могле брзо да реше рат. Операције и преговори наизменично су били вођени неколико година. Адмирал Елиот је јула 1840. године заузео острво Чоу Сан, а у мају 1841. године Кантон.
Нови командант, адмирал сер Вилијам Паркер енергичније је повео операције, и 27. августа заузео је Шија-Мен, чији је гарнизон храбро изгинуо, а 13. октобра Јин-Шјен. Операције су биле настављене тек у пролеће 1842. године када су Британцима стигла појачања под генералом Хју Гофом. Искрцавши се на ушћу реке Јангцекјанг, он је заузео, након местимичмо веома упорних борби, Ву-Сунг и Шангај. Пред Ченг-Мајем му је 1500 кинеских војника пружило отпор и храбро су погинули до последњег. До Нанкинга се пробио 10. августа. Тиме је кинеска влада била приморана да 29. августа потпише мир којим је Великој Британији уступила острво Хонгконг и пет својих лука отворила страној трговини. Кина је почела да се претвара у полуколонију великих сила. Овим миром су се користиле и друге државе - САД, Француска, Белгија и Шведска ~ изнудивши повољне уговоре за себе.
Други рат Нанкиншки мир није задовољио Британце који су тражили право трговања у целој Кини и држање сталног представника у Пекингу. Кинеска влада није била вољна да ово допусти, те 1856. године избија Други англо-кинески рат. Британцима су се 1857. године придружили Французи. Британци су 1856. године опет заузели Кантон, али га нису успели задржати. Током 1857. године одиграло се много битки на Јангцекјангу између британских топовњача и кинеских наоружаних бродова и ратних џунки. Крајем децембра 1857. године англо-француски ескадра под командом адмирала Мајкла Сејмором поново је заузела Кантон. По паду форова Та-ку на ушћу Хај Хо 20. маја 1858. године кинеска влада је била приморана да 26. јуна потпише Тјенцински мир, којом је Велика Британија добила право да тргује по Кини.
Трећи рат САД и Русија искористиле су прилику да Кини наметну своје уговоре. Када је британска војна експедиција покушала да силом уђе у Хај Хо како би допратила у Пекинг британску и француску дипломатску мисију, наишла је на отпор, јер Кинези нису пристали да мисије иде баш тим путем. То је изазвало Трећи англо-кинески рат 1859. године. Поновни напад на форове Та-ку одбијен уз велике бритаснке губитке - изгубили су три топовњаче. Тада су САД, иако званично неутралне, помогле Британце. У Хонгконгу је у пролеће 1860. године било је прикупљено око 12000 англо-индијских војника под командом генерала Чарлса Кузен-Монтобан. Одавде су се операције пренеле у залив По-Хај. Код Шин-Хоа 13. августа 1860. године Кинези су пружили јачи отпор, али нису могли задржати надирање англо-индијских снага. Форови Та-ку били су заузети 21. августа нападом из позадине. Истог дана био је заузет Тјенцин. Одатле је 4000 војника англо-француских снага кренуло ка Пекингу. Дошавши пред Пекинг 25. октобра, ове снаге су приморале кинеску владу да призна одредбе Тјенцинског мира од 1858. године.
Епилог Ови уговори наметнути Кини снагом оружја чинили су правну основу односа између европских сила и Кине све до 1943. године.
Литература
Војна енциклопедија, Англо-кинески ратови Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006.
Категорија:Историја Кине Категорија:Ратови у Азији Категорија:Модерни ратови