Односи Црне Горе и Хрватске су инострани односи Црне Горе и Републике Хрватске. Обје државе су чланице Савјета Европе. Црна Гора је у процесу приступања Европској Унији, у чему има подршку Хрватске, која је чланица ЕУ од 2013. године. Хрватска и Црна Гора су војни савезници кроз чланство обје земље у НАТО савезу. Мањи геополитички проблеми између двије државе постоје, а историјске везе Црне Горе и Србије често компликују билатералне односе са Хрватском.
Историја односа О односима Црне Горе и Хрватске, или људи са ових подручија, прије 20. вијека се мало зна, посебно имајући у виду прилике на Балкану, односно вишевијековни утицај и присуство Османског царства односно Аустроугарске.
У Љетопису попа Дукљанина, објављеном у 17. вијеку, на оквирном простору данашње Црне Горе и околине се помиње држава Црвена Хрватска, која се налази јужно од државе на сјеверу, Бијеле Хрватске. Овај документ непотврђене аутентичности се често користио као тврдња за тезу о хрватском поријеклу црногорског народа, посебно популарну током прве половине 1940-их година.
Иако постоје записи о међусобној трговини, сарадњи, помоћи у оружаним сукобима и слично, међу људима са простора Цетиња, Старе Херцеговине, Боке которске, Дубровника и Далмације, првих званичних односа није било до 1918. године, када Црна Гора као дио Краљевине Србије ступа у државну заједницу са Хрватском као дијелом Државе Словенаца, Хрвата и Срба, успостављајући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Односи црногорског и хрватског народа између два свјетска рата су били поприлично турбулентни, више на политичкој сцени него у свакодневном животу. До ескалације је дошло 20. јуна 1928. године, када је црногорски политичар Пуниша Рачић пиштољем убио групу народних посланика из редова Хрватске сељачке странке.
Након краја Априлског рата и капитулације Краљевине Југославије, основане су нове државе, Независна Држава Црна Гора и Независна Држава Хрватска, чији су политички врхови успостављали све већу сарадњу како је рат одмицао. Током свог боравка у Загребу, вођа Црне Горе Секула Дрљевић, активно је сарађивао са усташким режимом Анте Павелића и радио на формирању црногорославља, концепта религијског национализма који је ишао под руку са рјешавањем српско-православног питања у Хрватској и формирањем Хрватске православне цркве. Посебно се у радовима Секуле Дрљевића и Савић Марковић Штедимлије радило на хрватском идентитету црногорског народа, концепту Црвене Хрватске и заједничком илирском поријеклу Хрвата и Црногораца.
Распад Југославије Почетком рата у Хрватској, односно у периоду од 1991 до 1992. године, црногорски резервисти и добровољци, припадници ЈНА, ТО Црна Гора и Југословенске ратне морнарице учествовали су у блокади Дубровника, током које је живот изгубило 165 црногорских војника, 417 хрватских војника и 92 цивила. Ово дејствовање црногорске војске по Дубровнику је изазвало револт у суверенистичком блоку окупљеном око опозиционог ЛСЦГ-а, а на неким од многих протеста је пјевано и „с Ловћена вила кличе, опрости нам Дубровниче“, као одговор на претходно „с Ловћена вила кличе, ђе си српски Дубровниче”. Током рата у Хрватској велики број црногорских добровољаца је учествовао широм ратишта на страни Републике Српске Крајине, што је и данас предмет нарушавања билатералних односа између Црне Горе и Хрватске.
Независност Република Хрватска је признала независност Црне Горе 12. јуна 2006. године, а билатерални дипломатски односи су успостављени 7. јула исте године. Хрватска је отворила амбасаду у Подгорици 2006. године, а Црна Гора амбасаду у Загребу 2007. године.
Криза у односима због резолуције о Јасеновцу
Црногорски парламент недавно је усвојио резолуцију којом признаје злочине почињене у концентрационом логору Јасеновац током Другог светског рата. Овај потез, који су предводиле про-српске странке, види се као контра-одговор на подршку Црне Горе резолуцији Уједињених нација о геноциду у Сребреници.https://www.rts.rs/lat/vesti/region/5475336/rezolucije-o-genocidu-jasenovcu-odbor-za-ljudska-prava-crna-gora-andrija-mandic.html
Реакција Хрватске на ову резолуцију била је веома негативна. Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман критиковао је резолуцију као политизацију историјских догађаја и оптужио Црну Гору за манипулацију сећањем на жртве Јасеновца у сврху унутрашње политике. Изразио је забринутост да би овај потез могао да нашкоди приступању Црне Горе Европској унији и билатералним односима између две земље.https://www.b92.net/info/region/35404/stigao-ostar-odgovor-hrvatske/vest
Хрватска је формално протестовала слањем дипломатске ноте Црној Гори, позивајући је да се уздржи од потеза који би могли угрозити њен пут ка ЕУ и билатералне односе.https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2024/6/29/plenkovic-cilj-rezolucije-o-jasenovcu-je-narusavanje-odnosa-hrvatske-i-crne-gore
Логори
Брод Јадран
Дипломатски представници У Загребу мини|150п|Црногорска амбасада у Загребу Игор Грађевић, амбасадор, 2012. - Горан Ракочевић, амбасадор, 2009. - 2011. Бранко Луковац, амбасадор, 2007. - 2009. Амбасада Црне Горе у Загребу почела је са радом 10. маја 2007. године.Билатерални односи >Хрватска , Министарство иностраних послова и европских интеграција
У Подгорици Ивана Перић, амбасадор, 2012. - Петар Турчиновић, амбасадор, 2007. -
Види још Етнички Црногорци у Хрватској Срби у Хрватској Хрвати у Црној Гори Превлака Јадранска магистрала Смрт Смаил-аге Ченгића Хрват-баша Стјепан Саркотић фон Ловћен Секула Дрљевић Савић Марковић Штедимлија
Референце
Литература