мини|десно|200п|Икона која приказује Свете Оце Првог васељенског савора, како држе текст Никејског симбола вере. Никејски симбол вере или Никејски символ вере (; ) је утврђени текст исповедања вере усвојен на Првом васељенском сабору 325. године у Никеји, Римско царство. На Другом васељенском сабору 381. у Цариграду, Никејски симбол вере је проширен и допуњен у Никејско-цариградски симбол вере.
симбол вере представља кратко и прецизно изражавање веровања у основне догмате који се захтевају како од оних који преузимају водећу улогу у цркви тако и за целу цркву Христову. Први никејски васељенски сабор сматра се победом на аријанством, које је тада осуђено као јерес, а круна те победе је усвајање Никејског симбола вере, те сматра Исуса Христоса божанским и „рођеним од Оца“. Различита не-никејска учења, веровања и вероисповести су формирана од четвртог века, а присталице никејског хришћанства сматрају их јересима.
У западном хришћанству, Никејски симбол вере је у употреби поред мање распрострањеног Апостолског симбола вере. У црквеним хоровима, посебно када се поје на латинском, ово исповедање вере се обично помиње својом првом речју, лат: ( што одговара црк.сло. Вјерују). Недељом и током светковина, један од ова два исповедања вере се рецитује у римској обредној миси након проповеди. У византијском обреду, Никејски (Никејско-цариградски) симбол вере се пева или рецитује током литургије, непосредно пре анафоре, а такође се чита свакодневно током повечерја. "Archbishop Averky Liturgics – The Small Compline", Retrieved 14 April 2013 "Archbishop Averky Liturgics – The Symbol of Faith", Retrieved 14 April 2013
Појашњење Никејски симбол има осам чланова и по свом садржају одржава кратку синтезу тројичног богословља. Први члан говори ο Богу Оцу, а други формулише веру Цркве у Сина Божјег. Најбитнији појмови у њему су управо они којима се изричито негира Аријева јерес, а с друге стране, говори да је Христос Божији Син, да је рођен од Оца, није створен. Посебно је важна синтагма да је Он "једносуштан Оцу", не у смислу да се Он поистовећује са Оцем, већ да јесте исте суштине и да му је раван као "Бог од Бога, Светлост од Светлости."
Овај израз ћe бити предмет спора на Истоку све до Другог васељенског сабора (381) када ћe коначно бити потврђен после дуге и тешке борбе унутар саме Цркве. Чланови од трећег до седмог Никејског симбола говоре ο Христу као Спаситељу и Искупитељу, а осми члан само кратко каже да верујемо у Духа Светог. У додатку Никејског симбола, који је у ствари анатема, Арије и аријанци се не спомињу, али се то подразумева пошто се наводе њихове кључне догматске заблуде као што су: да Син Божји није вечан, да има почетак постојања, да је створен из небића, да је створење.
Никејски симбол је први званични симбол Вере који је стекао општеприхваћени значај. Њиме су постепено потискивани симболи у локалним црквама. Овај симбол биће потврђен и усвојен на Другом васељенском сабору. Иако ћe тада бити допуњен и претрпеће одређене језичке преформулације, које нису измениле његову суштину.
Верзије изворног текста Исповедање вере усвојено на Сабору у Никеји је следеће: Извор на коине грчкомПревод на српски Верујемо у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа,
Син Божијег,
рођеног од Оца јединородног,
то јест из Очеве суштине,
Бога од Бога,
Светлост од Светлости.
Бога истинитог од Бога истинитог,
рођеног не створеног,
једносуштног Оцу,
кроз Кога је све постало,
како на небу тако и на земљи.
Који је ради нас људи
и ради нашега спасења
сишао
и оваплотио се
и постао човек,
Који је пострадао
и Који је васкрсао у трећи дан,
Који се вазнео на небеса
и Који ће доћи да суди живима и мртвима.
И у Духа Светога.додатак на крају исповедањаА оне који говоре Беше када Га не беше, и пре рођења не беше,
и да је постао из небића,
или тврде да је Син постао из друге ипостаси, или суштине,
или да је створен,
или да је променљив,
или преобразив,
такве анатемише Саборна и Апостолска Црква.
Види још Никејско-цариградски симбол вере
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Хришћанство