Драган Мраовић (Нови Сад, 4. октобар 1947 — Београд, 19. март 2022) био је српски песник, преводилац, дипломата, професор и културни радник., бр. 11-14, септембар-децембар 2006. Био је почасни члан-оснивач Адлигата где се налази његова легат са библиотеком од преко пет хиљада књига.
Биографија Завршио основну школу и гимназију у Зајечару, а Филолошки факултет у Београду, одсек за италијански језик и књижевност и француски језик.
Био је преводилац, новинар, директор у „Застави“, уредник у Културно–просветној заједници Београда, опуномоћени министар у Министарству спољних послова, генерални конзул Савезне Републике Југославије у Италији, професор италијанског језика и књижевности у првој српској Гимназији у Сремским Карловцима, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Барију, у Италији, коментатор Радио Ватикана за Балкан.
Пише за децу и одрасле и преводи са француског и италијанског као и на италијански језик. Објавио је 166 књига, од чега 19 ауторских (пет у Италији на италијанском језику) и 147 књига превода (60 на италијански, у Италији, 85 са италијанског на српски, и 2 са француског). Објављивао у многим домаћим и иностраним часописима. Заступљен у зборницима и антологијама у земљи и иностранству. Превођен на италијански, енглески, јерменски, румунски, бугарски, шведски и грчки језик.
Члан је Научног одбора италијанског геополитичког часописа Евроазија из Парме и дописник из Београда дневног листа Ринашита из Рима. Уредник је у српском геополитичком часопису Нација и стални сарадник Геополитике и Печата из Београда. Колумниста је дневног листа Дан из Црне Горе. Члан је редакције италијанског књижевног часописа Ла Вализа из Барија. Главни и одговорни уредник је Песничких новина.Драган Мраовић. „У Београду, упркос свему, обновљене Песничке новине:Упорна кап која дуби камен“, Нација -{Online}-, бр. 11-14, септембар-децембар 2006.„Поново излазе Песничке новине“ , Вечерње новости, Београд, 26. 7. 2006, pp. 27.
Организатор многих књижевних манифестација у земљи и иностранству. Боравио је у многим земљама света, а живео и радио у Торину и Барију око седамнаест година. Сада живи у Земуну. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије.
Преводилачки рад Превео и објавио више од две стотине домаћих аутора у Италији и више од стотину италијанских писаца у Србији и Црној Гори, у књижевној периодици. Међу његове значајније преводе са италијанског спадају Божанствена комедија Дантеа Алигијерија, избор и превод целокупних дела Ђакома Леопардија Почивај заувек уморно срце моје, затим Декамерон Ђованија Бокача, Расправе и математички докази о две нове науке које се баве механиком и локалним кретањима Галилеа Галилеја, Исус из Назарета папе Бенедикта Шеснаестог, романи Рафаела Нигра Ватре Базента и Крстарица медуза, поезија Данијелеа Ђанканеа Отровница у телу, песме Пијетра Аретина Блудни сонети и Сандра Пене Песме, затим поема Габријела Д’Анунција Ода народу српском, први пут преведена у целини на српски језик.„Габријеле Д’Анунцио: ОДА НАРОДУ СРПСКОМ (Превод с италијанског и пратећи текстови: Драган Мраовић)“, Словословље, 28. јун 2014.
Такође су значајни преводи Историје филозофије права Гвида Фасоа, Демократија, шта је то? Ђованија Сарторија, Анатомски атлас Адријане Ригути и групе сарадника. Од превода на италијански треба поменути књиге чији су аутори Десанка Максимовић, Бранко Миљковић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Томислав Мијовић, Драгомир Брајковић, Миодраг Ђукић, Вукман Оташевић, Саша Хаџи Танчић, Адам Пуслојић, Срба Игњатовић, Душан Ковачевић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, као и монографију о Манастиру Дечани, монографију о Манастиру Хиландар, итд.
Легат Драгана Мраовића
Мраовић је почасни члан-оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
Легат Драгана Мраовића који се налази у Адлигату обухвата више од пет хиљада књига из области италијанистике.
Награде и признања мини|Драган Мраовић је био и уредник Песничких новинаДобитник је многих награда у земљи и иностранству, а међу њима Награде Бодини за поезију у Барију, 1989, затим награде Микина чаша књижевне колоније у Сићеву, 1993, и признања Домановићевих дана сатире у Београду 1995, Октобарске награде за књижевност Града Београда за 1996, Златног беочуга Културно просветне заједнице Београда за трајни допринос култури за 1999, Вукове награде за 2004. и награде Павле Марковић Адамов, за животно дело, 2005. године (Сремски Карловци).
Одликован је, 2010. године, руском медаљом Николај Фјодорович Фјодоров и Витешким крстом руске Асоцијације витезова.
Одлуком Владе Републике Србије од децембра 2011, добио је Признање за врхунски допринос националној култури. Добитник је награде Венац врдничке виле, 2012. Италијански град Бишеље му је доделио награду Печат града Бишељеа, 2013,-{Serena Ferrara.}- -{„Il sigillo della Citta’ di Bisceglie a Dragan Mraovic“}-, -{Bisceglie in Diretta, 16 novembre 2013}- а добитник је и награде Бранковог кола Печат вароши сремскокарловачке.
Београдски афористичарски круг доделио му је Признање Сатира феста 2013. за афирмацију српског афоризма у свету.
Добитник је традиционалне књижевне награде Ђурин шешир.https://dereta.rs/v/642afea3-b663-47f8-9fa6-4b32b543017d/Nagrada-„Djurin-sesir“-za-Dragana-Mraovica.aspx
Заступљен је у енциклопедији личности Новог Сада, у издању Завода за уџбенике (2013) и у Српски -{Who is who}- — азбучник савремених елита у Србији.
Дела Ауторске књиге Долазак у сећање, песме, Крагујевац, 1982. Папирне лађе, песме за децу, Београд, 1985. Живеле мале враголије, песме за децу, Никшић, 1987. L'erba del mio volto (Трава мога лица), песме на италијанском језику, превод аутора, Бари, Италија, 1989. Evviva il primo amore (Живела прва љубав), песме за децу на италијанском језику, превод аутора, Бари, Италија, 1990. Најбоља песма, песме, Ниш, 1991. Боемска књига, прво издање, Сремски Карловци, 1994. Боемска књига, друго проширено издање, Београд, 1994. Ноћас сам сањао љубави, песме, Ниш, 1994. Еротска кухиња, кувар, под псеудонимом Мира Ноглер — Драган Детелинара, Београд, 1996. Еротски кувар, кувар, под псеудонимом Мариа Ноглер — Драго Драгоне, Београд, 1998. Тимочке несанице, песме, Зајечар, 1998. L’arazzo, песме на италијанском, превод аутора, Бари, Италија, 2002. Свети Никола (са Зораном Сарамандићем), монографија, Подгорица, 2003. Прах срца, песме, Београд, 2006. Мали саобраћајни бонтон, песме за децу, Београд, 2007. Il patentino per i ragazzi, Корато, Италија, 2008. Боемска књига, треће издање проширено у односу на претходна два, Београд, 2010. Libro bohémien, песме, Корато, Италија, 2011.
Књиге превода Жан де Фаст, Хорде са планете Идо, роман, превод са француско Горњи Милановац, 1980. Габријел Жан, Плава бића са планете Рехан, роман, превод са француског, Горњи Милановац, 1980. Ана Сантоликуидо, Камена кућа, песме, избор и превод са италијанског, Никшић, 1988. Виторино Курчи, Песме за Џејн, песме, избор и превод са италијанског, Никшић, 1989. Данијел Ђанкане, Отровница у телу, песме, избор у превод са италијанског, Ниш, 1989. Саша Хаџи Танчић, Il cuore è una pietra (Срце је камен), приповетке, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1989. Вукман Оташевић, Nostalgia del fiore (Носталгија за цвијетом), песме, избор и превод на италијански, Ноћи, Италија, 1989. Десанка Максимовић, L’usignuolo della Jugoslavia (Славуј из Југославије), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1989. Трагови на Јадрану — Orme sull’Adriatico, антологија поезије Црне Горе и Пуље, двојезично издање, превод на италијански и са италијанског, Никшић, Југославија — Бари, Италија, 1989. Димитрије Миленковић, Senza Noè (Без Нојеа), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1990. Рино Бизаро, Криво огледало, песме, избор и превод са италијанског, Ниш, 1990. Видосав Петровић, Dietro il sipario (Иза застора), приповетке, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1991. Енрико Бањато, Девојка у џинсу, песме, избор и превод са италијанског. Ниш, 1991. Примо Леоне, Земља снова, песме, избор и превод са италијанског, Ниш, 1992. Анђела Де Лео, Плаветнило, песме, избор и превод са италијанског, Београд, 1992. Марко И. де Сантис, Јесен у срцу, песме, избор и превод са италијанског, Београд, 1992. Блажо Перовић, Il volto dell’aurora (Зоролик), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1992. Слободан Стојадиновић, Il fuoco nero (Црна ватра), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1992. Горан Станковић, Cyberpunk, песме, превод на италијански, Бари, Италија, 1992. Жарко Димић, La casa sulla strada (Кућа на друму), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1993. Винћенцо Галина, Тестамент, песме, избор и превод са италијанског, Београд, 1993. Ђана Салустио, Заседа времена, песме, избор и превод са италијанског, Сремски Карловци, 1993. Донато Алтомаре, Небески народ, проза СФ, избор и превод са италијанског, Ниш, 1993. Добривоје Јевтић, Un pomeriggio con le armi (Поподне с оружјем), превод на италијански, Бари, Италија, 1993. Вид Вукасовић, Il filo di Arianna (Аријаднина нит), проза СФ –радиофонске игре, Бари, Италија, 1994. Јован Зивлак, Il cuore del mascalzone, песме, избор и превод на италијански, Таранто, Италија, 1994. Зоран М. Мандић, La lettera del Signore (Господово писмо), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1994. Анђело Липо, Невидљива пчела, песме, избор и превод са италијанског, Сремски Карловци, 1994. Лоредана Пијетрафеза, Вечни звуци, песме, избор и превод са италијанског, Сремски Карловци, 1994. Адам Пуслојић, La solitudine del mammut (Самоћа мамута), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1994. Томислав Мијовић, Non essere ma essere (Не бити, а бити), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1994. Срба Игњатовић, Il cerchio decimo (Десети круг), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1994. Власта Младеновић, Gesù Cristo è il mio testimone (Исус Христос је мој сведок), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1994. Ана Сантоликуидо, Бела једрилица, приповетке, избор и превод са италијанског, Београд — Неготин, 1994. Ана Сантоликуидо, Путовање, песме, избор и превод са италијанског, Ниш, 1994. Данијел Ђанкане, Та луда планета Земља, роман за децу, превод са италијанског, Београд — Неготин, 1994. Пино Индини, Главна књига, песме, избор и превод са италијанског, Београд — Неготин, 1994. Бранко Миљковић, Le acque cieche dello Stige (Слепе воде Стикса), песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1994. Грација Стела Елија, Маслина, песме, избор и превод са италијанског, Београд — Неготин, 1994. За оне које волимо — Поруке преко мора / Per quelli che amiamo — Messaggi oltre il mare, двојезична антологија писаца Ниша и Барија, превод са италијанског и на италијански, Ниш, Југославија — Бари, Италија (заједничко издање), 1994. Рафаеле Нигро, Ватре Базента, роман, превод са италијанског, Никшић — Београд, 1994. Нини ди Стефано Буза, Трагачи за бескрајем, песме, превод са италијанског, Београд, 1994. Кристанцијано Серикио, Морски коњиц, песме, превод са италијанског, Сремски Карловци, 1994. Зоран Ћалић, Il nuovo diluvio, песме, избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1995. Предраг Богдановић — Ци, Il tosone d'oro (Златно руно), избор и превод на италијански, Милано, Италија, 1995. Данијел Ђанкане, Та луда планета земља, роман за децу, друго издање, превод са италијанског, Никшић, 1995. Ђакомо Леопарди, Почивај заувек уморно срце моје, песме и проза, избор и превод са италијанског, Подгорица, 1996. Ђана Салустио, Зрела жена (наслов оригинала: Rosolio), приповетке, превод са италијанског, Београд, 1996. Драгомир Брајковић, Discorso sulla genesi (Слово о постању), избор и превод на италијански, Бари, Италија, 1996. Срба Ђорђевић, Gli anni delle piogge acide (Године киселих киша), песме, превод на италијански, Бари, Италија, 1996.