Двадесети век () је епски историјско-драмски филм из 1976. који је режирао Бернардо Бертолучи, са Робертом де Ниром, Жераром Депардјеом, Доминик Сандом, Доналдом Садерландом, Бертом Ланкастером и Алидом Вали у главним улогама. Смештена у италијанској регији Емилија, радња прати одрастање двојице младића из различитих друштвених класа током политичких обрта у италијанској историји прве половине двадесетог века. Филм документује буђење политичке свести сељака и стални сукоб комунизма и фашизма у Италији тог времена. Као и у другим Бертолучијевим филмовима и у Двадесетом веку политичка делатност је представљена у снажној вези са сексуалношћу.

Филм је премијерно приказан 21. маја 1976. на Канском филмском фестивалу.Сајт филмског фестивала у Кану (Приступљено: 2. септембра 2015) Као један од најдужих филмова икада снимљених, у трајању од 317 минута (5 сати и 17 минута), у многим земљама је приказиван у два дела. Амерички дистрибутер Paramount Pictures одбио је да прикаже филм у оригиналној дужини, инсистирајући да се филм скрати на три сата. Одлука око трајања завршила је на суду, да би се челници студија нагодили са Бертолучијем о верзији за америчко тржиште у трајању од 4 сата и 10 минута. Бертолучи је за комерцијални неуспех филма кривио ово присиљено скраћивање. Иако критички и комерцијално неуспешан у години приказивања, Двадесети век је временом стекао статус култног класика и значајног ауторског филма светске кинематографије.

Године 2008. Двадесети век је уврштен на листу 100 италијанских филмова које треба сачувати, коју је саставило Министарство културног наслеђа Италије, а коју чини 100 остварења која су „изменила колективно сећање земље у периоду између 1942. и 1978. године”.

Радња Године 1945. Италија је ослобођена од фашиста. На једном имању у регији Емилија—Ромања, сељаци желе да се придруже партизанима и хапсе власника имања, Алфреда Берлингијерија. Приликом покушаја бекства, човек у средњим годинама по имену Атила и жена по имену Ређина суочавају се са женама наоружаним вилама.

Алфредо и Олмо Далко, обојица рођени 1901. године, потичу са супротних крајева друштвене лествице. Алфредо, из породице богатих земљопоседника, одраста са својом рођаком Ређином, док Олма, ванбрачно сељачко дете, одгаја његов деда Лео, пословођа и заступник сељака. Упркос свим разликама, Алфредо, који се у извесној мери буни против претенциозног лицемерја своје породице, постаје пријатељ са Олмом, васпитаним у социјалистичком духу. Током њиховог детињства, Лео предводи штрајкове против неправедних радних услова на имању, а двојица пријатеља проводе доста времена заједно.

Године 1917. Олмо се придружује Краљевској италијанској војсци током Првог светског рата, док Алфредо учи како да управља породичним имањем. Након Олмовог повратка, њихово пријатељство се наставља, али долази до промена. Ђовани, Алфредов отац и нови газда, унајмљује Атилу Меланкинија, фашистичког пословођу који се сурово опходи према радницима на имању.

Године 1922. Олмо, који је у вези са Анитом, предводи протесте за права радника. Након Ђованијеве смрти, Алфредо постаје нови газда и жени се Адом. Током зиме 1935. године, Алфредо се показује као слаб вођа који попушта пред владајућом Националном фашистичком партијом. Адин све израженији алкохолизам одсликава сву празнину њиховог брака. У међувремену, Олмова супруга Анита умире током порођаја, остављајући за собом ћерку Аниту која пружа подршку социјалистичким уверењима свог оца.

Како Олмо израста у вођу међу сиромашним земљорадницима, сукоби са Атилом постају све жешћи. Атилине психопатске склоности доводе до страшних злочина, због чега му се сељаци свете и јавно га понижавају. Алфредо отпушта Атилу, али га је Ада у међувремену већ напустила. Након Другог светског рата, однос снага се мења и локално племство се суочава са последицама.

Ухваћени Атила и Ређина бивају затворени у Берлингијеријевом свињцу, где Атила признаје своја убиства пре него што буде погубљен. Олмо се враћа да би присуствовао суђењу Алфреду пред радничким судом. Оптужен да је препуштао раднике патњи, Алфредо је осуђен на смрт, али га спасава Олмо када проглашава да је газда мртав, што симболизује рушење читавог друштвеног система.

Представници нове власти и војници стижу на имање и позивају сељаке да предају оружје. Олмо их убеђује да то учине, али он и Алфредо наговештавају да ћe класни систем ипак опстати.

У позним годинама, остарели Алфредо и Олмо се кроз шалу кошкају. Они шетају дуж железничке пруге којом су често ишли као дечаци. Алфредо леже на шине, понављајући њихову омиљену игру из детињства. Воз прелази изнад њега, подсећајући на дане њиховог одрастања.

Улоге

| Роберт де Ниро | rowspan="2"| Алфредо Берлингијери |- | Паоло Павези <small>(млад)<small> |- | Жерар Депардје | rowspan="2"| Олмо Далко |- | Роберто Маканти <small>(млад)<small> |- | Доминик Санда || Ада Кјостри Полан |- | Франческа Бертини || сестра Дезолата |- | Лаура Бети || Ређина |- | Доналд Садерланд || Атила Меланкини |- | Стефанија Сандрели || Анита Фоски |- | Вернер Брунс || Отавио Берлингијери |- | Стефанија Казини || Неве |- | Стерлинг Хејден || Лео Далко |- | Ана Хенкел || Анита Далко |- | Елен Швирс || Амелија |- | Алида Вали || госпођа Пјопи |- | Берт Ланкастер || Алфредов деда |- | Ромоло Вали || Ђовани Берлингијери |- | Ђакомо Рицо || Риголето

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1976. Категорија:Филмови на италијанском језику Категорија:Италијанске филмске драме Категорија:Француске филмске драме Категорија:Немачки драмски филмови Категорија:Немачки епски филмови Категорија:Историјски филмови Категорија:Филмови о сексуалности Категорија:Филмови снимљени у Риму Категорија:Филмови студија Paramount Pictures Категорија:Филмови студија 20th Century Fox Категорија:Филмови United Artists-а Категорија:Филмови које је дистрибуирао Морава филм