мини|250п|Дивошево јеванђеље (14. вијек) Дивошево јеванђеље назива се по наручиоцу Дивошу Тихорадићу српском племићу из Усоре. Јеванђеље је датирано у прву половину 14. века. Откривено је септембра 1960. у цркви светога Николе у Подврху код Бијелог Поља. Писара четвороеванђеља открива оштећени запис на л. 66v "а Маноило" што значи "(пис)а Маноило", грк који је тридесетих година 14. века живео и радио у Котору. Сада се чува у Цетињском манастиру. Wiki Inkubator</ref>
Рукопис без првог изгубљеног кватериона има 187 листова. Текст почиње са Матејевим јеванђељем а завршава се Јовановим. Изворни текст је писан на илуминираном пергаменту уставним типом ћирилице, а папирни умеци на л. 127, 169, 172, 174, 185 и 186 млађом српском редакцијом. Име наручиоца Дивоша Тихорадића забележено је на фолији 5 версо, 42 версо 132 и 182, па се његова израда повезује са првом половином 14. века. Један запис у њему наглшава да је Дивош Тихорадић из Завршја имао и властиту библиотеку.
Дивошево јеванђеље је подељено на Амонијеве главе, чији су почеци означени црвеном бојом, а на усправним маргинама налазе се ознаке, које омогућавају тражење паралелних места у другим деловима четворојеванђеља. Таква подела на главе настала је још у II стољећу и назива се „хармонијом јеванђеља“, а налази се у најстаријим словенским јеванђељима.Wiki Inkubator Поделу на опширне главе имају сва босанска четворојеванђеља, а њихов се број уз мање омашке писара поклапа са бројем глава у јужнословенским и руским четвороеванђељима. Фрагментарно је сачувана и литургијска подела према обрасцима источне цркве. Литургијске ознаке су записане 10 пута у Матејевом, један пут у Марковом, пет пута у Лукином и два пута у Јовановом еванђељу. Надредни знаци су ретки, али се често користе надредна слова.
Дивошево четвороеванђеље спада у прву групу босанских четвороеванђеља, у коју спадају још и Манојлово, Вруточко, Софијско, Никољско, Белићево и Чајничко четвороеванђеље, чија је јужнословенска изворна матица имала литургијску поделу према обрасцима источне цркве у обиму краћих или дужих апракоса, као што је Добромирово четвороеванђеље из XII века. Ово четвороеванђеље следи језичку изворну матицу источног огранка јужнословенске књижевности.
Дивошево јеванђеље издваја се лепотом сликаног украса. Садржи преко 60 иницијала и једну заставицу. По неким ауторима оно је главни споменик босанског минијатурног сликарства.
Види још Мирослављево јеванђеље Маријино јеванђеље Вуканово јеванђеље Никољско јеванђеље Чајничко јеванђеље
Референце
Литература
Категорија:Преписи и преводи Светог писма Категорија:Српска књижевност у средњем веку Категорија:Књижевност Републике Српске Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Словенска писменост Категорија:Српска култура у Босни и Херцеговини Категорија:Српске рукописне књиге