Арцах

200px|десно Арцах (; Мали Сјуник,Хоренаци, кн. III, гл.3 Орхистене по античким изворима) је историјска област на Закавказју, девета покрајина Јерменског краљевства, до 387. године када је подјељена између Персије и Римског царства, а персијски дио је припојен вазалној држави Кавкаској Албанији.К. В. Тревер. ОЧЕРКИ ПО ИСТОРИИ И КУЛЬТУРЕ КАВКАЗСКОЙ АЛБАНИИ IV В. ДО Н. Э. — VII В. Н. Э. (источники и литература). Издание Академии наук СССР, М.-Л., 1959. Во II в. до н. э. армянский царь Арташес I (189—160 гг.) присоединил к Армении ряд соседних областей, в том числе и правобережье Куры, где обитали шаки, утии и гаргары-албаны; будучи раздроблены, эти племена не могли воспрепятствовать захвату их земель. С той поры пограничной рекой между Албанией и Арменией античные авторы называют Куру. Захваченные области до IV в. н. э. оставались в составе Армении (Шакашен, Утик, Арцах и Пайтакаран), а затем были воссоединены с Албанией.«Армянская География VII века по Р. Х (приписывавшаяся прежде Моисею Хоренскому)», СПб.,1877 Област у данашње вријеме покрива територију самопроглашене Нагорнокарабашке Републике и њене околине.

Преисторија мини|лево|200п|Етничка карта Кавказа од 5. до 4. вијека п. н. е.Карта составлена на основании свидетельств античных авторов и археологических предположений. Неокрашенные места объясняются недостаточной изученностью данных территорий Област Арцаха је у древно доба била насељена кавкаским аутохтоним племенима. Роберт Хесен је у свом раду указивао на то да је приликом присаједињења ове области Јерменском краљевству, становништво било већински иранског поријекла, а можда чак и није било индоевропско.Robert H. Hewsen, Ethno-History and the Armenian Influence upon the Caucasian Albanians, in Thomas J. Samuelian, ed., Classical Armenian Culture: Influences and Creativity. Pennsylvania: Scholars Press, 1982.

What do we know of the native population of these regions — Arc’ax and Utik — prior to the Armenian conquest? Unfortunately, not very much. Greek, Roman, and Armenian authors together provide us with the names of several peoples living there, however — Utians, in Otene, Mycians, Caspians, Gargarians, Sakasenians, Gelians, Sodians, Lupenians, Balas[ak]anians, Parsians and Parrasians — and these names are sufficient to tell us that, whatever their origin, they were certainly not Armenian. Moreover, although certain Iranian peoples must have settled here during the long period of Persian and Median rule, most of the natives were not even Indo-Europeans.. Исто тврди Камила Тревер, реномирани стручњак за историју ове области.К. В. Тревер. ОЧЕРКИ ПО ИСТОРИИ И КУЛЬТУРЕ КАВКАЗСКОЙ АЛБАНИИ IV В. ДО Н. Э. — VII В. Н. Э. (источники и литература). Издание Академии наук СССР, М.-Л., 1959.

Во II в. до н. э. армянский царь Арташес I (189—160 гг.) присоединил к Армении ряд соседних областей, в том числе и правобережье Куры, где обитали шаки, утии и гаргары-албаны; будучи раздроблены, эти племена не могли воспрепятствовать захвату их земель. С той поры пограничной рекой между Албанией и Арменией античные авторы называют Куру. Захваченные области до IV в. н. э. оставались в составе Армении (Шакашен, Утик, Арцах и Пайтакаран), а затем были воссоединены с Албанией.

Јерменско краљевство 200px|мини|десно|Рушевине Тигранакерта Од почетка 2. вијека н. е. до 387. године Арцах је био у саставу Јерменског краљевства, на сјевероисточном дијелу државе, према тврњама неких грко-римских и старојерменских историчара и географа, просторала се до обала ријеке Куре. Очерки истории СССР: Первобытно-общинный строй и древнейшие государства на территории СССР. М.: АН СССР, 1956, стр., 615 А. П. Новосельцев. К вопросу о политической границе Армении и Кавказской Албании в античный период С. В. Юшков. К вопросу о границах древней Албании. Исторические записки, № I, М. 1937, с. 129—148 Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft. Erster Band. Stuttgart 1894. p. 1303 Яновский А. О древней Кавказской Албании// журнал министр. народного просвещения, 1846. ч. 52. стр., 97 Marquart J. Eranlahr nach der Geogrphle des Ps.Moses Xorenac’i. In: Abhandlungen der koniglichen Geselsch. der Wissenschaften zu Gottingen. Philologisch-hisiorische Klasse. Neue Folge B.ffl, No 2, Berlin, 1901,S 358 Б. А. Дорн. «Каспий. О походах древних русских в Табаристан» («Записки Академии Наук» 1875, т. XXVI, приложение 1, стр., 187)

Клавдий Птолемей. География, 5, 12; Плиний Старший. кн. VI, 28-29, 39; Дион Кассий (II—III вв.), «Римская История», кн. XXXVI, гл. 54,1; кн. XXXVI, гл.54,4,5; кн. XXXVII, гл. 2, 3, 4; кн. XXXVI, гл.53,5; 54,1; Аппиан (I—II вв.), «Римская История» , Митридатовы войны, 103; Плутарх (I—II вв.), «Сравнительные жизнеописания» , Помпей, гл. 34-35; Мовсес Хоренаци, кн. II, гл.8, 65; «Армянская География VII века по Р. Х (приписывавшаяся прежде Моисею Хоренскому)», СПб.,1877; Фавст Бузанд, «История Армении», кн. III, гл.7; кн. V, гл.13; Агатангелос, «Житие и история святого Григора», 28, «Спасительное обращение страны нашей Армении через святого мужа-мученика» , 795 CXII , Юстин, XLII, 2,9 ; Плиний, VI,37;27; Стефан Византийский, s.v. Ο τ η ν ή, Ω β α ρ η ο ί.

У 1. вијеку п. н. е. Арцах је у документима био познат под називом Орхистен. Страбон помиње Орхистен као једну од јерменских покрајина.Страбон. География, XI, XIV, 4:В самой Армении много гор и плоскогорий, где с трудом растёт даже виноградная лоза; много там и долин, причем одни из них не отличаются особенным плодородием, другие же, напротив, чрезвычайно плодородны, на пример, равнина Аракса, по которой река Аракс течет до границ Албании, впадая в Каспийское море. За этой равниной идет Сакасена, тоже граничащая с Албанией и с рекой Киром; еще далее идет Гогарена. Вся эта страна полна дикими плодами и плодами деревьев, выращенных человеком, и вечнозелеными растениями; здесь растет даже маслина. Провинцией Армении являются Фавена, а также Комисена и Орхистена, выставляющая наибольшее число всадников. Јермнески краљ Тигран Велики је на простору Арцаха подигао град Тигранакерт — један од четири велика града из тога времена која су носила име по њему. Јерменски археолози су током истраживања открили да је град био насељен у старом и средњем вијеку, а рушевине су пронађене у околини Агдама. Према њиховим извјештајима, на простору рушевина су пронађени остаци утврђења, као и рушевина хришћанске базилике из 5—6. вијека, стотине предмета, слични онима у Јерменији. Град је постојао од 1. вијека п. н. е. до 13—14. вијека н. е.

Према Зоранамаку, у војску Јерменског краљевства у 4. или почетком 5. вијека н. е. је из Арцаха долазило хиљаду војника.Матенадаран, рук. № 1379, л.1а ; Адонц Н., Армения в эпоху Юстиниана, 2 изд., Е.,1971 , гл.10-11

Јерменски историјачар из 5. вијека Егише пише да су након пораза у бици код Аварајра (451.) многи Јермени побунили против Персијанаца и да су бјежали у „непроходне земље Тмоника и густе шуме Арцаха”.Егише, «Слово о войне армянской», Глава 6

Површина Арцаха је око 11.528 -{km²}-.Еремян С. Т., Армения согласно "Географии" 7-го века, Ереван, 1963г. (на армянском - Երեմյան Ս.Տ., Հայաստանը ըստ «Աշխարհացոյց»-ի, Երևան, 1963). У Ашхарацујцу („Јерменска географија”) из 9. вијека Арцах се помиње као девета од петнаест покрајина Јерменског краљевства.Анания Ширакаци. Армянская географияКарту провинции см. здесь .

Након Јерменског краљевства

Употреба израза Арцах у Нагорнокарабашкој Републици

Већи дио историјске области Арцах данас је под контролом самопроглашене Нагорнокарабашке Републике. По уставу Нагорнокарабашке Републике, називи Нагорнокарабашка Република и Република Арцах су једнаки.

Референце

Категорија:Историја Јерменије Категорија:Историја Нагорно-Карабаха Категорија:Историја Азербејџана