Драгољуб С. Станковић (Ниш, 1885 — Београд, 1948) био је коњички бригадни генерал, Југословенске војске, учесник балканских ратова, Првог светског рата и Априлског рата у којем је заробљен и одведен у логор. Рањаван више пута у периоду од 1915. до 1918. Датум смрти непознат.
Живот и дело Драгољуб С Станковић, рођен је 1885. године у Нишу. Војне школе завршио је као питомац 34. класе Ниже Војне академије. Завршио је и пешадијску школу гађања 1910. и Информантивни курс за кадете главних родова 1930. године.
У ратовима које је Краљевина Србија водила од 1912. до 1913. био је на служби командир пратње престолонаследника (1912) и командир ескорта престолонаследника (1913)
У ратовима које је водила Краљевина Србија у периоду од 1914. до 1918. обављао дужност командира ескорта Гарде. У овом рату рањаван више пута у периоду од 1915 до 1918. године.
Учествовао је у априлском рату 1941. године, у коме је заробљен и одведен у логор. По завршетку Другог светског рата вратио се у Југославију. После рата није наставио војну службу. Био је члан организације Уједињење или смрт.
Бригадни генерал постао је 1933. године. Носилац је многих признања међу којима и Карађоређеве звезде са мачевима IV реда.
Преминуо је у Београду али је датум смрти непознат.
Референце Миле Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије, Институт за новију историју, Београд, 2004, 174, 175, 216, 225, 242, 252, 258, 301, 141, 149, 162, 169, 152, 276. Велики рат Србије, књ. 29, 543, 544. П. Опачић, Србија и Солунски фронт, Београд 1984
Категорија:Рођени 1885. Категорија:Нишлије Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Умрли 1948. Категорија:Сахрањени у Вршцу