Ниш у Првом светском рату

Ниш у Првом светском рату приказје стања и догађаја који су се одиграли у овом граду од 25. јула 1914. године, након одлуке регента Александра Карађорђевића од 25. јула 1914. године, да се Влада Краљевине Србије, као и Двор и Народна скупштина изместе из Београд у Ниш, и објаве рата од стране Аустроугарске, 28. јула исте године.

Како је истог дана српска влада донела и одлуку о општој мобилизацији ка Нишу је крену не само велики број мобилисаних војника већ и све већи број избеглица из Београда и северозападне Србије, а по отпочињању борбених дејстава и избијања епидемије заразних болести у Мачви и Посавини и све већи број заробљеника, рањеника и болесника, што је од овог града начинило највећу епидемиолошку болницу у Краљевини Србији 1915. године.Милорад Димић, Сретен Миленковић, , Ниш:Војна болница; Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004 (Бечеј Пролетер). 116 стр.

Ниш је тако у прве две године Великог рата постао не само ратна престоница Краљевине Србије и значајан центар свих збивања у Србији, све до повлачења октобра 1915. године, већ и град у коме је спас тражило све што се могло преселити из српске престонице и других крајева Србије, а касније и маса рањеника и болесника. Тако је мала варошица са око 30.000 становника нарасла у град са преко 120.000 (147.000) становника, такорећи преко ноћи.Milovan Ristić, Istorija grada Niša, Niš 1937.Borislav Andrejević, Spomenici Niša i okoline, Niš 1985.

Услови који су владали у првој години Великог рата Велики рат који је прво започео као аустро-српски сукоб, требало је да траје кратко, до Божића, када ће Србија бити поражена. Међутим ток догађаја показао је да ће он прерасти у сукоб огромних размера и страховите разорности, какав до сада ниједан рат није био.

Велики недостатак за становнике Србије и српски грађански и војни санитет била је чињеница да је Београд, до отпочињања Великог рата био највећи болнички центар и окосница збрињавања рањеника и болесника како у балканским ратовима (када су у њему функционисале 23 резервне болнице). И вога пута као погранична варош Београд је био изложен борбеним дејствима непријатеља. Његову улогу морали су да преузму Ниш, Крагујевац и Скопље, док су у Београду остали само болничари неборци, болничарке и болничко особље, неколико жена лекара и неколико лекара неспособних за војну службу из здравствених разлога.Недок А. Српски војни санитет на почетку рата и у великим биткама 1914. године, Зборник „Српски војни санитет 1914–1915. године“, Војна штампарија, Београд, 2010, 25–76

Ратна престоница мини|Зграда у Нишу у којој је 1914/1915. био кабинет Николе Пашића Влада, Скупштина, дипломате, висока администрација, политички и уметнички свет, новинари, књижевници; небројене избеглице из Београда и северних градова, пуниле су не само нишке мале, хотеле и друга свратишта, већ и болнице, а празних постеља већ након неколико дана у Нишу више није било.Niš ratna prestonica Srbije 1914-1915, Narodni muzej, Niš,2014 мини|Официрски дом у коме је заседала Народна скупштина Србије Од самог почетка прве ратне године у згради Официрског дома у Нишу непрестано је скоро годину и по дана заседала Народна скупштина Србије. У Официрском дому је 7. децембра 1914. донета Нишка декларација у којој су образложени циљеви ослободилачког рата и најављено уједињење Јужних Словена – Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу.A. Mitrović, Srbija u Prvome svetskom ratu, Beograd, 1984; 165—166.

До октобра 1915. у згради Официрског дома, поред Нишке декларације, донето је још много значајних одлука. Када је 6. маја 1915. године одржан Југословенски конгрес нањему је усвојена Нишка резолуција, којом је наглашена борба балканских народа за ослобођење и уједињење и изражен став против Лондонског уговора, којим се Италији уступа део јадранске обале.

Мобилизација Мобилизација војске 1914. године изведена је са лакоћом, јер се сваки војник јављао у своју јединицу из претходних ратова. Војници из Ниша одмах су упућени на главно бојиште – у западну Србију, где су Аустро-Угари вршили напад. У Нишу су мобилисане: Коњички пук Моравске дивизије, Коњички пук „Обилић “, Трећи коњички пук, Пешадијски пук „Књаз Михаило“, Пешадијски пук „Цар Никола II Романов“, Артиљеријски пук, Инжењеријске јединице, Допунски батаљони и друге придодате јединице.Мр Р. Костић, Пешчаник бр. 11, Ниш

Од јединица у Нишу пре мобилизације били су стационирани следећи мирнодопски састави Други пешадијског пука „Књаз Михаило“, који ће се касније у ратовима прославити као најбољи пук српске војске и понети почасни назив „Гвоздени пук“. Седиште 16. пешадијског пука који је носио почасни назив руског цара Николе. Највећи центар српске коњице (3 коњичка пука: 1. коњички пук „Обилић“, 3. коњички пук Коњичке дивизије и Моравски коњички пук који је улазио у састав Моравске дивизије). Највећи центар артиљерије у Србији (Моравски артиљеријски пољски пук, пук такозване „градске“ артиљерије, како се тада називало, у српској војној терминологији, најтежа артиљеријска оруђа. Коњичка подофицирска школа и Инжењеријска подофицирска школа, Ижењеријски батаљон, возарски ескадрон, Главна слагалишта српског санитета, интендатуре и артиљерије, као и бројна друга слагалишта, установе и радионице, Када се овоме додају и мобилисане јединице онда постаје јасно да је тадашњи Ниш личио на један велики војни логор.

Регрути који су по годинама старости припадали првом и другом позиву, а нису прошли кроз војну обуку, упућивани су командантима резервних трупа ради војне обуке која је извођена у Нишу. Док су они који су припадали трећем позиву, употребљавани за службу у последњој одбрани стараца. мини|Војни аеродром у Нишу Ваздухопловне команде у Нишу вршила је припреме за покрет. Аеропланска ескадра мобилисана је 1. августа, а Балонског одељења до 5. августа 1914.

Ваздухопловна команда размештена је на три локације у Нишу и околини и то: аеропланске ескадриле на аеродрому Трупале, Балонска чета и Голубија пошта на месту данашњег Војног аеродрома у Медошевцу.

Иако је Србија на почетку Првог светског рата у Нишу имала свега 4 авиона, донацијама Француске током 1915. године тај број се увећао на 16.М. Петковић, Д. Сенћански, , Ниш,

Долазак заробљеника у Ниш После битака на Церу и Колубари од око 70.00 ратних заробљеника, колико их је било у Србији више од 20.000 чинили су аустроугарски војници (од којих је било 10.000 словена), који су током децембра 1914. године депортовано у Ниш.Б. Јанковић, Ратни заробљеници као гости и пријатељи, Нишки весник, Ниш новембар 2009, pp. 8

Због скромних смештајним могућности у пренатрпаном Нишу због нагло пораста броја становника почетком Првог светског рата сви објекти били су попуњени, па су заробљени официри смештени у једну од најбољих зграда у Нишу, у сасвим нову Пешадијску касарну.

Први знаци епидемије и масован прилив рањеника Зараћену Србију је у зиму 1914. и пролеће 1915. није захватила само епидемија рањеника, већ и заразних болести, пре свега тифуса, великих размера која није бирала жртве како међу цивилнима тако и међу војском.И. Ђуковић, Тифус у Србији 1914-1918, Београд 2006, pp. 76 На позив Владе а пре свега у Ваљево, Крагујевац и Ниш дошао је велики број хуманитарних мисија из многих држава:Русије, Велике Британије, Француске, Америке... мини|Припадници руске санитетске мисије у пратњи санитетског воза у Нишу 1915. године Повољан географски положај Ниша у односу на линију фронта и добра повезаност железничком пругом омогућавала је брзу и ефикасну евакуацију рањеника и болесника, са фронта на саверозападу Србије. Како би се створили повољни услови за евакуацију прихват и упућивање на лечење рањеника и болесника, који су од октобра 1914. године, до октобра 1915. (који су скоро свакодневно превожени до Ниша), железничка радионица у Нишу оспособила је већи број вагона повезаних у пет санитетских возова,Михаило Ф. Протић, Будимир Б. Павловић, Српски санитетски возови у прошлости, Завод за НИПД ЈЖ, Београд, pp. 39. а у граду су увећани болнички капацитети и формирана прихватилишта у близини железничке станице.Момчило Павловић, Чедомир Антић, Војна болница у Нишу , ВИЗ, Београд 2010. године, pp. 32

Масовна појава заразних болести на почетку рата довела је до тога да ће Србија упркос сјајним победама на бојном пољу постати – земља смрти, а њена „ратна престоница Ниш“ и Моравска стална војна болница у њој највећа мини|Кроз блатњаве и излокане улице Ниша 1914/15. пролазила су запрежна кола натоварена болесницима, а још чешће грубо израђеним мртвачким сандуцима епидемиолошка заразна болница у Србији. Ниш је у том периоду стравично изгледао, како каже један од очевидаца;...„у граду је „царовала смрт“, блатњавим и излоканим улицама пролазила су запрежна кола натоварена болесницима, а још чешће грубо израђеним сандуцима“...

Сви напори наших и страних лекара и медицинског особља, нису могли да спрече масовно умирање у Нишу: ...„И мртви се не сарањују већ неколико дана, јер је настала пометња међу онима што праве мртвачке сандуке, што односе на гробље, што копају раке и сарањују“... Констатовала је у својим забелешкама супруга бившег руског амбасадор госпођа Хартвиг која је као испомоћ довела једну медицинску екипу Црвеног крста из Русије: која је у Нишу формирала хируршку са 350 и епидемиолошку болницу са 120 кревета.Андреј Митровић, Србија у Првом светском рату, Београд 1984.

„На прелазу из 1914. у 1915. годину стање у Моравској сталној војној болници било је у потпуности хаотично. Од 14. јула 1914. до 1. априла 1915. променила су се петорица управника болнице. Двојица су била заражена пегавцем, а један је умро. Зараза је покосила особље болнице: од 35 болесних лекара, њих 13 је заражено пегавим тифусом, а тројица су умрла. Тројица лекарских помоћника су оболела, један је умро. Од 11 медицинара, њих десеторица су оболела. Од 18 апотекара и апотекарских помоћника, смрт је однела једног. Болничари су десетковани. У једном тренутку половина их је била болесна (382 од 625), а 41 је умрло. Пастеров завод у Нишу је у то време успевао да произведе 2.000 доза анималне лимфе дневно, што за вакцинисање војника и цивила није било довољно, тако да је било неопходно увозити вакцине из иностранства.“Павловић М., Антић Ч., Војна болница у Нишу, Монографија, Дирекција за издавачку и библиотечко-информатичку делатност, Београд,2010. мини|У знак сећања на умрле болеснике и медицинско особље у борби са епидемијом тифуса у кругу Војне болнице изграђена је ова камена пирамида од грубо притесаног камена. Масовна умирања не само болесника већ и медицинског особља, захтевала су испомоћ у кадру, те на апеле управника у испомоћ је болници додељено неколико међународних санитетских екипа и 168 ратних заробљеника.... У недовршену зграду нишке гимназије као испомоћ смешта се Московска хируршка војна болница. Њен управник је био је познати хирург др С. И. Сироткин, а лекари др В. В. Семјаникова, Србин др Арсеније Џуверовић и др Н. В. Марцинковичева, која ће, као епидемиолог, преузети нешто касније Заразну болницу смештену у баракама за колеричаре из претходног рата код железничке станице.Александар С. Недок Руска санитетска помоћ Србији у њеним ослободилачким и одбрамбеним ратовима XIX и раног XX века (1804. до 1917. године), Предавање у организацији Академије медицинских наука Српског лекарског друштва одржано 21. априла 2008. године

У Нишу је шест месеци владала незапамћена епидемија, са високим процентом смртности, а у Моравској војној болници се у 1914. поред рањеника лечило преко 3.000 људи од пегавог тифуса.

Дневно је умирало и до 36 болесника.Đuković I. The typhoid epidemic in serbia 1914−1915. The Association of Descendants of the Veterans 1912−1920. Belgrade: Signature; 2006. (Serbian) Према сачуваној евиденцији, у Моравској сталној војној болници, епидемија тифуса у Нишу добила је широке размере од новембра 1914 (у новембру су умрла 253 лица a децембру 297).Борислав Андрејевић, Споменици Ниша и околине, Ниш 1985.

Премештај дела јединица из Ниша на фронт