Богомил Ђузел (Чачак, 9. фебруар 1939 — Скопље, 22. април 2021) је македонски песник, есејиста, драмски писац и преводилац. Рођен је 9. фебруара 1939. године у Чачку, Србија. Завршио је студије на универзитету у Скопљу. Умро је 22. априла 2021. године.
Живот и рад Основну школу је завршио у Скопљу као и средњу школу и Филолошки факултет, смер англистика. Један је од оснивача Удружења независних писаца Македоније (1994), и његов први председник.
Био је члан редакције шасописа Разгледи, затим драматург РТВ и Драмског театра у Скопљу. Био је и главни уредник књижевне ревије „Наше писмо“ од њеног оснивања 1995. године.
Био је преводилац са енглеског језика и први је превео Шекспира на македонски језик.
Дела Поезија -{Медовина}-, (1962) -{Алхемијска ружа}-, (1963) -{Мироносници}-, (1965) -{Одисеј во пеколот}-, (1969) -{Бунар во времет}-о, (1972) -{Тркало на годината}-, (1977) -{Стварноста е сè}-, (1980) -{Опсада}-, (1981) -{Празен простор}-, (1982) -{Мрак и млеко}-, (1986) -{Рушејќи го ѕидот}-, (1989) -{Одбрани песни}-, (1991) -{Гол живот}-, (1994) -{Хаос}-, (1998) -{Она}-, (2000) -{Одбрана поезија}- (1962-2002)
Есеји -{Историјата како маштеа}-, (1969)
Проза -{Куќа цел свет}-, (1975) -{Митостории (три драми)}-, (1982) -{Легенди}-, (1984)
Референце
Категорија:Рођени 1939. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Књижевници из Чачка Категорија:Македонци у Србији Категорија:Македонски књижевници Категорија:Македонски драматурзи