Жан Грибовал (; 15. септембар 1715 – 9. мај 1789) је био француски генерал, један од најзначајнијих артиљераца 18. века.
Биографија Жан Грибовал је рођен 1715. године у Амијену. У француску војску ступио је 1732. године, а три године касније постао је официрSummerfield (2011) SOJ-2, p18. Од 1755. године је у војној мисији у ПрускојSummerfield (2011) SOJ-2, p20. Грибовал је учествовао у Седмогодишњем рату. Године 1757. упућен је у савезничку Аустрију где је радио на унапређењу артиљерије. Као аустријски генерал, истакао се при опсади Глаца и одбрани ШвајдницаSummerfield (2011) SOJ-2, p24-27. Након рата се враћа у Француску где је у својству инспектора артиљерије радио на усавршавању француске артиљерије. Царица Марија Терезија одликовала га је орденом Марије Терезије и чином фелдмаршаллајтнантаSummerfield (2011) SOJ-2, p29Smith (2011) SOJ-1, p59-60. Године 1765. примио је и орден Светог ЛујаSummerfield (2011) SOJ-2, p14. Грибовал је умро 1789. године у Паризу, непосредно пред избијање Револуције.
Грибовалов систем 250px|мини|лево|Топ направљен по Грибоваловом систему Његов систем оружја прихваћен је 1774. године. Одликовао се малом тежином и покретљивошћу. Све цеви његових топова имале су дужину од 18 калибара, а сви лафети и предњаци исту ширину колотрага. Грибовал је увео израду једнообразних делова оруђа тако да су се лако могли замењивати. Дефинитивно је одвојио пољску од опсадне опреме. Захваљујући Грибоваловим реформама, француска артиљерија била је најбоља европска артиљерија на почетку Француских револуционарних ратова. Грибовалове реформе заслужне су за француску победу над аустријско-пруском војском у бици код Валмија 1792. године током Рата прве коалиције. Његове новине прихватиле су и друге европске државе и оне су остале непромењене готово читавих педесет година.
Референце
Референце Војна енциклопедија, том 3 (332) Smoothbore Ordnance Journal, Issue 2. Smith, Digby (trans.) . Smoothbore Ordnance Journal, Issue 1.
Категорија:Рођени 1715. Категорија:Умрли 1789. Категорија:Француски генерали Категорија:Личности Седмогодишњег рата