Теодор Антон Ипен (Сеземице, 29. новембар 1861 - Беч, 31. јануар 1935) био је аустроугарски дипломата и албанолог.
Теодор Антон Ипен студирао је оријенталне језике и економију на Оријенталној академији у Бечу. После студија започео је дипломатску каријеру радећи у Аустроугарском конзулату у Скадру у Албанији негдје између 1884 и 1887. Крајем 1887 је именован за Аустроугарског вице-конзула у Пљевљима, а недуго затим у Истанбулу (1891—1893), те Јерусалиму (1893—1895) након чега прелази у Истанбулу (1895—1897), да би се поново вратио у Скадар 1897 гдје је био све до 1904. године.. По потписивању Лондонског угора о миру у јулу 1913. године Велике Силе су донеле одлуку о формирању нове државе на Балканском полуострву, Кнежевине Албаније, која је постала наслиједна кнежевина. У раздобљу између 1921 и 1927. године био је члан Међународне Дунавске Комисије.
Ипенов рад у Албанији
Своју каријеру у Албанији Теодор Ипен започиње 1897. године, која траје до 1903. био конзул Аустроугарске у османском граду Скадру у Албанији. У октобру 1897 Ипен је путовао по територији централне Албаније и успоставио контакте са важним беговима у Елбасану и Тирани. што је и те како сметало Аустроугарима.
Све радове Теодор Антон Ипен финансирала је влада Аустругарске и њене институције. Његов рад се базирао на успостављању албанских митова у циљу стварања и јачања албанског национализма. Учествовао је у писању и дистрибуирању прве историје Албаније објављене на албанском језику. Инсистирао на томе да је стварање албанског националног идентитета корисно за Аустроугарску. Ипен је здушно подржавао стварање независне државе Албанаца. Исковао је тезу да је Скендербег сахрањен у утврђеном Љешу. Његово мишљење је базирано на делу које је написао Марин Барлети по којем је Скендербег сахрањен у цркви Светог Николе, без навођења да ли је објекат цркве био унутар утврђења или изван њега. Ипен је претпоставио да би тако угледна личност попут Скендербега била сахрањена на најбољем мјесту у граду. Нагађао је да су Османлије претвориле цркву у џамију.
Припадао је је оној групи западних научника која је имала значајну улогу у стварању и ширењу митова Албанског национализма. Типичан примјер је мит о повезаности Али Паше Јањинског са исламским редом Бекташи што је имало за циљ да употреби Бекташизам за стварање идентитета и државе Албанаца. Отворено је пропагирао своје активности финансирања албанских националиста као што је превођење и дистрибуција текстова које је писао албански националиста и писац Сами Фрашери.
Библиографија Књиге
Das religiöse Protektorat Österreich-Ungarns in der Türkei, in: Die Kultur III, Wien 1901/1902
- coauthored with Ludwig Thallóczy; Konstantin Jireček; Milan Šufflay; Ernst C Sedlmayr; Josef Ivanič; Imre Karácson; Béla Péch; Karl Thopia
Чланци Објављени у часопису 'Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини', у оквиру серијала 'Збирка повјести' у Земаљској штампарији у Аустругарској у Сарајеву:
Објављено у'Die Kultur', Беч, Аустроугарска: Das religiöse Protectorat Österreich-Ungarns in der Türkei, Volume 3 (1901/1902), 298-310
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1861. Категорија:Умрли 1935. Категорија:Дипломате Аустроугарске Категорија:Албанологија