Јован Делић (Борковићи, 4. октобар 1949) српски је универзитетски професор, историчар књижевности и уредник.
Главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик од 2000. године, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевности.
Биографија Основну школу учио је у пивским селима (Бојковићи, Горанско, Плужине и Милковац), а гимназију завршио у Никшићу. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за општу књижевност (1967–1971) где је магистрирао (1983), а потом и докторирао (1996).
Као професор по позиву, држао је предавања на славистичким катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, њемачком и француском језику. Од децембра 1972. до јуна 1998. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду, а од 1998. предаје савремену српску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1986. до 1991. радио је као лектор на Универзитету Георг Аугуст у Гетингену.Jovan Delić: Moje knjige su još nezavršene
Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника "Зборника Матице српске за књижевност и језик" постављен је 2000. године.
Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992–2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003–2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.
За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.
Награде и признања Добитник је следећих признања и награда: Бранкова награда Матице српске, за есеје о Тину Ујевићу и Александру Солжењицину. Награда „Милан Богдановић”, за критички текст о књизи Ухвати звезду падалицу Драгослава Михаиловића, 1984. Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за књигу Хазарска призма, 1992. БИГЗ-ова награда, за књигу Кроз прозу Данила Киша, 1997. Награда „Вук Филиповић”, за књигу Кроз прозу Данила Киша, 1998. Награда „Ђорђе Јовановић”, за књигу Иван В. Лалић и њемачка лирика, 2011. Награда „Златна српска књижевност”, 2011. Награда „Др Шпиро Матијевић”, за књигу Иво Андрић – мост и жртва, 2012. Награда „Младен Лесковац”, 2013. Изузетна Вукова награда, за 2021. „Изузетни Златни беочуг” за допринос култури Београда и Повеље „Симо Матавуљ” Удружења књижевника Србије.
Одабрана дела Објавио је око 450 библиографских јединица и сљедеће књиге: Критичареви парадокси, Нови Сад, Матица српска, 1980. Српски надреализам и роман, Београд, Српска књижевна задруга, 1980. Пјесник 'патетике ума (о пјесништву Павла Поповића), Нови Сад, Дневник, 1983. Традиција и Вук Стеф. Караџић, Београд, БИГЗ, 1990. Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића, Београд, Просвета, Досије; Титоград, Октоих; Горњи Милановац, Дечје новине, 1991. Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе, Београд, Просвета, 1995. Кроз прозу Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II, Београд, БИГЗ, 1997. О поезији и поетици српске модерне, Београд, Завод за уџбенике, 2008. Иван В. Лалић и њемачка лирика, Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011.Јован Делић: Иван В. Лалић и њемачка лирика, Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011
Референце
Литература
Проф. др Јован Делић говори о новоустановљеној књижевној награди "Извиискра Његошева" Смена поетичких парадигми у српској књижевности XX века: национални и европски контекст
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Филолошки факултет Универзитета у Београду Матица српска у Новом Саду Институт за књижевност
Категорија:Рођени 1949. Категорија:Српски књижевници Категорија:Матица српска Категорија:Дописни чланови САНУ Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Добитници Награде Младен Лесковац Категорија:Добитници Награде Милан Богдановић Категорија:Добитници Награде Ђорђе Јовановић