Томас Едвард Патрик Брејди Млађи (; Сан Матео, 3. август 1977) амерички је спортски коментатор и бивши професионални играч америчког фудбала који је играо на позицији квотербека. Првих 20 година провео је у Њу Ингланд патриотсима, гдје је био главни играч у најбољем периоду клуба, од 2001. до 2019. године, када су шест пута освојили титулу првака НФЛ лиге, девет пута титулу првака конференције и 17 пута титулу првака дивизије, након чега је прешао у Тампа Беј баканирсе, са којима је освојио, рекордну, седму титулу. Сматра се најбољим квотербеком и играчем америчкога фудбала свих времена. Пет пута је био МВП Супербоула, три пута МВП лиге и два пута офанзивни играч лиге. Рекордер је по броју побједа у каријери, као и по броју постигнутих тачдауна.

Након што је играо на колеџу за Мичиген, изабран је као 199. пик укупно на драфту 2000, у шестој рунди, од стране Њу Ингланда, чиме је стекао репутацију највеће крађе на драфту у НФЛ-у. У другој сезони, постао је стартни квотербек, а Њу Ингланд је освојио прву титулу у Супербоулу. Као главни стартер тима током 18 сезона, предводио је тим до 17 титула првака дивизије (укључујући 11 заредом, од 2009. до 2019), 13 титула првака конференције (укључујући осам заредом, од 2011. до 2018), као и до девет наступа и шест титула у Супербоулу, што је рекорд за неког играча у лиги, а такође, Њу Ингланд се са шест титула изједначио на првом мјесту са Питсбург стилерсима.Tom Brady: Stats, facts about 10th Super Bowl appearance - SI.com (Sports Illustrated) Године 2020. прешао је у Тампа Беј баканирсе, са којима је освојио титулу у Супербоулу исте сезоне, чиме је повећао свој рекорд на десет наступа и седам титула. У фебруару 2022. објавио је да завршава каријеру, али је затим одлучио да одигра још једну сезону и, након двије сезоне заредом током којих је његов тим изгубио у плеј-офу, завршио је каријеру у фебруару 2023. године. Од 2024. договорио је да буде главни експертски коментатор за НФЛ на мрежи -{Fox Sports}-.

Рекордер је по броју покушаја додавања, јарди након додавања, тачдауна након додавања и по броју утакмица које је стартовао, а такође је рекордер по броју учешћа на на Ол-стар мечу — Про боулу, гдје је учествовао 15 пута. Квотербек је са највише побједа у каријери, највише побједа у регуларном дијелу НФЛ лиге, највише побједа у плеј офу; рекордер је са највише МВП награда у Супербоулу, а једини је играч који је добио МВП награду са два различита тима и једини је играч који је освојио Супербоул у три различите деценије. Са 40 година, постао је најстарији играч који је добио МВП награду, за најкориснијег играча НФЛ лиге, а са 43 године, постао је најстарији играч који је добио МВП награду у Супербоулу, као и најстарији стартни квотербек који је освојио Супербоул. Једини је квотербек који је проглашен у идеални тим НФЛ лиге у двије различите деценије: 2000—2009 и 2010—2019, а такође, сврстан је у идеални тим НФЛ лиге свих времена 2019. године, поводом стогодишњице лиге. Два пута је добио награду за спортисту године по избору часописа -{Sports Illustrated}-, 2005. и 2021. године, поставши четврти спортиста који је награду добио два пута, уз Тајгера Вудса, Стефа Карија и Леброна Џејмса

Дјетињство

Том Брејди је рођен у Сан Матеу, Калифорнија, 3. августа 1977, као четврто дијете и први син Џелин Патрисије и Томаса Брејдија старијег. Има три старије сестре — Ненси, Јулију и Морин, а одгајан је као католик; његов отац је по поријеклу Ирац, док његова мајка има њемачких, пољских, шведских и норвешких предака. Двоје од Брејдијевих предака по очевој страни, Џон и Бриџет Брејди, избјегли су из Ирске у Бостон, одакле су се преселили у Сан Франциско прије почетка Америчког грађанског рата. Са њима су дошли и Бриџетина сестра Ен са мужем, родитељи играча бејзбола — Пита Мегана. Његов предак — Мајкл Букли, био је први амерички заробљеник у Другом свјетском рату.

Током 1980-их, редовно је долазио на утакмице Сан Франциско фортинајнерса, у Кандлестик парку, а био је фан квотербека Џоа Монтане, кога је назвао идолом и инспирацијом. Са четири године, присуствовао је плеј оф утакмици између Сан Франциска и Далас каубојса 1991, на којем је Монтана бацио хватање за Двајта Кларка, за побједу од 28:27, 51 секунду прије краја, а утакмица је означена као једна од најбољих свих времена. Као дијете, ишао је у камп колеџа Сан Матео, гдје је учио да баца, од стране савјетника на колеџу и будућег квотербека у НФЛ-у — Тонија Грацијанија. Упркос великом ривалству између тимова, одрастао је као навијач и Лос Анђелес лејкерса и Бостон селтикса.

Ишао је у средњу школу Џуниперо Сера, у Сан Матеу, гдје је дипломирао 1995, а церемонија је одржана у катедрали Сент Мери. У средњој школи, играо је амерички фудбал, кошарку и бејзбол, а играо је против Пата Барела и у фудбалу и у бејзболу, док су касније постали ривали и на колеџу. Каријеру је почео у јуниорском тиму Падрес, гдје је играо као резервни квотербек. У почетку, није био довољно добар да би био стартер, док је тим изгубио свих осам утакмица, а нису постигли ниједан тачдаун цијеле године. Ушао је у прву поставу када је стартни квотербек био повријеђен, након чега је остао стартер у јуниорској сезони и остао је на позицији док није матурирао. У сениорској години, посматрали су га скаути са колеџа. Направио је касету својих потеза и послао је школама које је намјеравао да похађа, због чега су многи фудбалски програми са универзитета били заинтересовани за њега.

У то доба, за регрутовање играча, није био много истакнут ренкинг играча и Брејди је третиран као потенцијал. Нашао се у идеалном тиму средњих школа у Америци, а након процеса регрутовања, сузио је избор на пет школа. Његов отац је изјавио: „вјероватно они који су нам се јавили и упарили смо списак на којем су били Кал—Берклеј, UCLA, USC, Мичиген и Илиноис.“ Као навијач Кала, његов отац се надао да ће отићи у Кал—Берклеј и да ће моћи да га гледа како игра.

Био је познат као добар бејзбол играч у средњој школи. Био је хватач удараца лијевом руком, а његове вјештине привукле су многе скуте тимова из МЛБ лиге и на драфту 1995, изабрали су га Монтреал експоси као 18 пика. У Монтреалу су сматрали да ће моћи да буде Ол-стар играч и понудили су му новац који је био уобичајен за играче изабране крајем друге рунде драфта или почетком треће. Ипак, више га је занимао фудбал и одлучио је да настави фудбалску каријеру. Помоћни тренер фудбалског тима универзитета Мичиген — Бил Харис, понудио му је да игра за тим и прешао је у Мичиген 1995. Каријеру у средњој школи завршио је са комплетирана 236 додавања од 447, за 3,702 јарде и 31 тачдаун. Добио је награду за МВП-ија тима и ушао је у идеални тим свих средњих школа САД.

Током летњег распуста 1998. и 1999, био је приправник у компанији Merrill Lynch. Године 2003, уврштен је у кућу славних средње школе Џуниперо Сера, заједно са Беријем Бондсом, Лином Сваном, Грегом Џеферисом и Џимом Фрегосијем. Када је посјетио школу поново, послије Супербоула XLVI, 2012, школски администратори су објавили да су преименовали школски стадион у стадион Брејди.

Каријера на колеџу

thumb|alt=Brady throwing a football|Брејди на стадиону у Мичигену 2016.

У периоду од 1995. до 1999, играо је фудбал за универзитет Мичиген. Био је резервни квотербек током прве двије године, док је стартни квотербек био Брајан Грис, а тим је 1997. завршио без пораза и освојили су шампионат Роуз Боул, а са Небраском, подијелили су титулу националног шампионата. Кад се уписао на Мичиген, био је седми на листи и није добијао минутажу. Унајмио је спортског психолога, како би му помогао да се носи са фрустрацијом и анксиозношћу, а размишљао је да пређе у Кал—Беркелеј. Радио је са помоћником спортског директора — Грегом Харденом, са којим се састајао сваке недеље како би изградио самопоуздање и побољшао перформансе на терену. У емисији 60 минута 2014, изјавио је: „он ће увијек бити неко на кога могу да се ослоним за савјет и менторство. Помогао ми је са професионалним проблемима, и у спорту и у животу. Грег ме је стварно гурао у правцу у којем нисам био сигуран да могу да идем.“

Под тренером Лојдом Кером, борио се за мјесто стартера са Дрјуом Хенсоном, а у сезонама 1998. и 1999, стартовао је сваку утакмицу, док је у сениорској сезони био капитен.

У првој сезони у којој је био стартер, поставио је рекорд Мичигена по броју покушаја додавања и комплетираних додавања у једној сезони, са укупно 214. Поставио је рекорд школе по броју додавања на утакмици против Охаја, у поразу од 31:16, у сезони када је Мичиген подијелио титулу у конференцији са Охајом и Висконсином, са по седам побједа и једним поразом. У финалу лиге, Мичиген је побиједио Арканзас 45:31 и освојили су титулу.

У сезони 1999, поново је био стартер, испред Хенсона, а њих двојица су се мијењали по четвртинама; Брејди је играо у првој четвртини, а Хенсон у другој, након чега би тренер Кер одлучио ко ће играти у другом полувремену. Сезону су почели са свих пет побједа на првих пет утакмица, укључујући побједу од 26:22 против Нотр Дама и побједу на гостовању Висконсину. На утакмици против Мичиген Стејта, првобитно је био на клупи у другом полувремену; након што су губили 17 разлике, тренер га је вратио у игру и предводио је тим до изједначења, али су на крају ипак изгубили 34:31. Након додавања од 300 јарди наредне недеље, Кар је одлучио да Брејди буде први квотербек до краја сезоне. Предводио је тим до четири побједе након преокрета у четвртој четвртини, укључујући и побједу од 31:27 против Пен Стејта. Такође је предводио тим до побједе против Индијане 34:31 и у последњу утакмицу у регуларном дијелу ушли су са три побједе заредом након преокрета, због чега је добио надимак „клинац преокрета“.

Сезону су завршили против Охаја. На пет минута до краја, било је неријешено, 17:17, а затим их је Брејди предводио до побједе 24:17. Предводио је тим до побједе након продужетка против Алабаме у оранџ боулу, упутивши додавања за 369 јарди и четири тачдауна. У првом полувремену, губили су 14:0, након чега су преокренули на 28:14, а затим побиједили 35:34 након продужетка.

На двије сезоне у којима је био стартер, остварио је резултат од 20 побједа и пет пораза, укључујући побједе у Ситрус боулу 1999. и Оранџ боулу 2000. Каријеру на колеџу је завршио као трећи најбољи играч Мичигена по броју покушаја додавања, са 710, од чега су 442 била успјешна, четврти по броју јарди након додавања, са 5,351 и 62,3% успјешности, као и на петом мјесту по броју тачдауна након додавања, са 35. Студије на Мичигену је завршио у децембру 1999, са дипломом генералних студија.

Статистика

+Каријера на колеџу Сезона Тим Додавања Трчање 1996. Мичиген 3 5 60,0 26 5,2 0 1 63,7 — — — — 1997. 12 15 80,0 103 6,9 0 0 137,7 2 −14 −7.0 0 1998. 200 323 61,9 2.427 7,5 14 10 133,1 54 −105 −1.9 2 1999. 180 295 61,0 2.217 7,5 16 6 138,0 34 −31 −0.9 1 Каријера 395 638 61.9 4,773 7.5 30 17 134.9 90 −150 −1.7 3

Професионална каријера Преглед

Описан је као релативно мали таленат након завршетка факултета, а након што на тесту прије драфта, који су посматрали тренери, генерални менаџери и скаути тимова из НФЛ-а, није остварио добре резултате, то мишљење се још више појачало. Након теста, о њему су рекли: „Лоше грађе, мршав, недостаје му одличне тјелесне грађе и снаге, недостаје му мобилност и способност да избјегне гужву, недостаје му заиста јака рука, не може да прогура лопту према доље, не баца заиста затегнуту спиралу, играч системског типа који може да буде изложен ако буде приморан да импровизује, лако бива оборен.“ Због свега тога, није изабран до шесте рунде на драфту 2000, када су га, као 199 пика укупно, изабрали Њу Ингланд патриотси, а био је седми квотербек који је одабран. Његови успјеси као додавача приписани су његовој радној етици, такмичарском духу, свјесности када је у „џепу“, што представља зид од играча који окружују квотербека, као и интелигенцији.

thumb|Брејди 2009.