десно|180п|link=Партизанска споменица 1941.|Партизанска споменица 1941. Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током септембра месеца 1941. године:

15п ← август Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. години октобар → 15п 15п 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 15п

1. септембар Усташко-домобранске снаге, јачине четири батаљона и један немачки батаљон, уз подршку авијације, продором из правца Кључа и долине Врбаса, отпочели шестодневни напад на устаничке снаге под командом Штаба НОП одреда за Босанску крајину. Циљ окупаторско-квислиншких снага је био да угуше устанак у Јању и Пљеви. Сутрадан, 2. септембра, заузет је Мркоњић Град, а наредних дана су заузети Језеро, Шипово и Млиништа, као и овладано свим комуникацијама. За време ове операције, извршени су масовни злочини над становништвом. На Романији одржан састанак између представника Обласног војног штаба за сарајевску област и представника Војночетничког одреда, војводе Аћима Бабића на коме је постигнут споразум о координацији дејства партизанских и четничких јединица у источној Босни и припреми заједничког напада на Рогатицу (овај нападе је извршен у ноћи 5/6. септембра, али је био неуспешан). У Љубљани у просторијама Словеначке матице одржан састанак културних радника који су приступили Ослободилачком фронту (ОФ). Овај састанак организовао је писац Ловро Кухар и на њему је донета одлука о „културном ћутању“ током окупације.

2. септембар У Загребу, током ислеђивања у усташком затвору на Савској цести, од последица батина и мучења умро Војин Ковачевић Војо (1913—1941), члан Бироа Месног комитета КПХ за Загреб и један од организатора илегалних акција и окупираном Загребу. Он је био ухапшен истог дана, приликом извршења једног задатка, а после рата је проглашен за народног хероја. У Петрињи, усташе стрељале Ивицу Мажара (1915—1941), делегата Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину. Он је ухапшен у Јајцу, 6. августа, а одатле је био пребачен најпре у затвор у Бањалуку, а потом у логор Госпић. После рата је проглашен за народног хероја. Бољевачки партизански одред заузео Бољевац, разоружао 28 жандарма, уништио архиву Општине и Пореске управе и демолирао телеграфско-телефонске уређаје.

3. септембар Подрињски партизански одред напао и поново заузео Богатић, који је бранила једна чета из Другог батаљона немачког 750. пешадијског пука, чета немачке полиције и вод жандарма, јачине око 300 људи.

4. септембар Ваљевски партизански одред и војно-четнички одреди Владе Зечевића и Ратка Мартиновића, после тродневних борби, заузели Крупањ, који је бранило око 500 немачких војника. У овој борби је заробљено 124, а убијено и рањено 39 немачких војника. Заплењена је велика количина наоружања, муниције и друге војне опреме. Одмах по ослобођењу, 5. септембра су формирани Команда града и Срески Народноослободилачки одбор. Делови Другог шумадијског партизанског одреда поново заузели Свилајнац, разоружали жандармеријску посаду, уништили архиве Среског начелства, Финансијске управе, поште и општине. Истом приликом уништена је и архива у селу Марковцу.

5. септембар У Београду одржан састанак између председника Владе „народног спаса“ Милана Недића и представника пуковника Драгољуба Михаиловића. Четничку делегацију су чинили — потпуковници Драгослав Павловић и Живојин Ђурић и мајори Александар Мишић и Радослав Ђурић. На овом састанку је закључен споразум о „успостављања реда и мира у земљи“, о помагању стварања четничких јединица у Босни и Црној Гори, о обостраној измени представника Недићеве и Михаиловиће команде, као и о потреби да се о томе споразуму обавести немачки заповедник, како не би долазило до сукоба између њих и четника. Друга чета Подрињског партизанског одреда водила тешке борбе са јаким немачким снагама, на путу Шабац—Лозница, између села Штитара и Слепчевића. У овој борби погинуо је командир Друге чете Драгослав Срнић (1912—1941), народни херој. У Вршцу, приликом хапшења од стране Гестапоа, извршио самоубиство секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат Славко Мунћан (1910—1941), народни херој. У Тузли усташе стрељале секретара Обласног комитета СКОЈ-а за Тузлу Енвера Шиљка (1919—1941), народног хероја. Заједно са њим, стрељана су још двојица тузланских револуционара — Рудолф Викић и Мемо Суљетовић. Они су били ухапшени 18. јула у тузланском насељу Дрежник. У току ноћи 5/6. септембар Никшићки и Жупопивски герилски батаљон, са четама народне војске Среског штаба националослободилачке војске за Гацко, извршили напад на Гацко, али га, због нејединства устаничких снага, нису заузеле. У помоћ нападнутом гарнизону, из Невесиња се пробио један батаљон домобранског 13. пешадијског пука и у потпуности спречио заузимање места. Приликом пробијања домобранског батаљона, једна група бораца је разоружала његово бочно осигурање јачине вода. У току ноћи 5/6. септембар делови Романијог партизанског батаљона и четничког Планинског пука, под командом Аћима Бабића извршиле напад и заузеле Рогатицу. Услед недисциплине и нереда, које је изазвао део четничких снага, усташко-домобранске снаге су противнападом током 6. септембра успеле да поврате град.

6. септембар Делови Дрварске бригаде заузели Кулен Вакуф, из кога се, после дуже опсаде и дводневних борби на спољним упориштима, евакуисала непријатељска посада и под претњом смртне казне повукла сво муслиманско и хрватско становништво из града и околине. У току пробијања посаде према Бихаћу, делови Дрварске бригаде су заробили једну чету домобрана.

7. септембар У селу Гричу, код Жумберка, усташе изненадиле групу бораца Партизанског одреда „Матија Губец”. Овом приликом рањен је и заробљен командант Одреда Вјећеслав Цветко Флорес (1917—1941), народни херој. Усташе су га стрељале крајем октобра 1941. године у Максимиру, код Загреба. У Загребу, на Трешњевици, ударна омладинска група у саставу Иван Шибл, Арнолд Хорват, Никола Перковић и Лазо Врачарић убила усташког агента и провокатора Ивана Мајерхолда.

8. септембар У Максимиру, код Загреба, усташе стрељале Јожу Влаховића (1916—1941), секретара Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску, члана ЦК КП Хрватске и члана ЦК СКОЈ-а. Он је ухапшен 22. августа у Загребу, заједно са Радетом Влковим, чланом ПК СКОЈ-а за Хрватску и Стјепаном Бенцековићем, чланом ПК СКОЈ-а за Хрватску и секретаром Месног комитета СКОЈ-а за Загреб, пошто их је усташки агент-провокатор Иван Мајерхолд потказао усташкој полицији.

9. септембар На Хајдучком брегу, на Фрушкој гори, по одлуци Окружног комитета КПЈ за Срем, формиран Фрушкогорски партизански одред. Језгро одреда чинила је група чланова КПЈ и СКОЈ-а која је почетком августа дошла на Фрушку гору и учесници бекства робијаша-комуниста из затвора у Сремској Митровици. Штаб Одреда су сачињавали — командант Сима Релић, политички комесар Станко Пауновић Вељко и заменик команданта Бошко Палковљевић Пинки.

10. септембар На Козари, под руководством Младена Стојановића, одржано одржано војно-политичко саветовање, на коме је размотрена ситуација и извршена реорганизација партизанских снага. Уместо дотадашњих пет одреда, формиран је један Козарачки партизански одред, који је половином октобра био преименован у Други крајишки партизански одред. Команду над Одредом задржао је ранији — Штаб на челу са Младеном Стојановићем, као командантом и Османом Карабеговићем, као политичким комесаром. У селу Грађанима, код Вирпазара, уз присуство делегата Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак Баја Секулића, одржана Среска партијска конференција на којој је изнета ситуација на подручју среза Бар, предузете мере за формирање герилских одреда и за политички рад у народу, са посебним акцентом на рад међу омладином и женама. Изабрано је и ново среско руководство.

11. септембар Делови Ужичког партизанског одреда напали немачку посаду и жандарме у Бајиној Башти. Напад четника с леђа принудио партизане да се повуку ка Рачи, што је омогућило немачкој посади, која се налазила пред уништењем, да се извуче ка Ужицу. Због доласка Прве ужичке чете четници су побегли, а партизанске јединице су 12. септембра ушле у Бајину Башту, где је формирана Команда места и успостављена народна власт. У селу Раковом Потоку, код Загреба, усташе стрељале групу од 50 талаца, као одмазду за убиство усташког доушника Ивана Мајерхолда, 7. септембра. Међу стрељанима, углавном раније похапшеним члановима КПЈ и антифашистима, био је члан Месног комитета КПХ за Загреб Никола Шакић (1916—1941), народног хероја. Он је био ухапшен дан раније у Загребу, приликом упада усташких агената на партијски састанак.

13. септембар Моравичка чета Ужичког партизанског одреда заузела рудник антимона Лису, код Ивањице, где је запленила већу количину ратног материјала, а затим ушла у Ивањицу и формирала команду места.

14. септембар У Загребу, у Јуришићевој улици, група илегалаца извела диверзију на Главној пошти. Акција је била организована на иницијативу Раде Кончара, секретара ЦК КП Хрватске, а у њеном извршењу су учествовали — Вилим Гаљер, Нада Гаљер, Јосип Чуљат и Славко Маркон. Серијом експлозија у три одвојене просторије прекинуте су телефонске везе немачке Врховне команде са војним штабовима у Совјетском Савезу, Румунији, Бугарској, Грчкој и Србији, а комплетно је био уништен систем међумесних телефонских веза и знатно оштећена аутоматска централа. У Загребу, у Врбанићевој улици, омладинска ударна група, у саставу — Рудолф Крофлин, Иван Хорват, Иван Цури, Владо Глухак, Јосип Видан, Милан Бутковић и Валент Колар, ручним бомбама извршила диверзију на групу усташа, који су крстарили овим делом града, након диверзије у пошти. Овом приликом рањено је 12 усташа и убијен један омладинац. Такође, усташе су успеле да ухапсе двојицу омладинаца — Рудолфа Крофлина и Владу Глухака. Крофлин је после зверског мучења, 30. септембра умро у усташком затвору.

15. септембар У Сарајеву одржан састанак Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину на коме је разматрана војно-политичка ситуација у земљи, рад КПЈ и анализиране могућности помоћи партизанским одредима ос стране партијских организација у градовима. На састанку је указано на одређене грешке у Босанској крајини, где су истицани револуционарни циљеви и др. Као приоритетни задаци су постављени — успостављање чвршћих партијских организација и формирање одбора Народноослободилачког фонда.

Средина септембра Од устаничких група из Ливањског поља формиран Партизански батаљон „Старац Вујадин”, познат и као Ливањски батаљон. Одмах по формирању батаљона одржан је састанак Штаба батаљона са представником ПК КПЈ за Далмацију Максом Баће и секретаром месног комитета КПЈ за Ливно Војином Зиројевићем, на коме је размотрено питање садејства ливањских и далматинских партизанских јединица, након чега је ливањски крај стављен под руководства НОП-а за Далмацију. Давидовићима, код Билеће, одржано партијско саветовање, коме су присуствовали Угљеша Даниловић и Миро Попара. На саветовању је изабран први Срески комитет КПЈ у источној Херцеговини, који је био у саставу — Трипо Шаренац, Радован Папић, Урош Вукоје, Коста Грубачић и Владо Радовановић.

десно|мини|300п|Спомен кућа у Робајама

16. септембар Генерални секретар КПЈ и командант Главног штаба НОП одреда Југославије Јосип Броз Тито напустио окупирани Београд, у коме је боравио од почетка маја. У пратњи Јаше Рајтера, Даворјанке Пауновић, Веселинке Малинске и свештеника Драгољуба Милутиновића путује возом преко Сталаћа, Краљева, Чачка и Ужичке Пожеге, где стиже увече 17. септембра. Сутрадан 18. новембра Тито и пратња крећу ка Косјерићу, а одатле у село Робаје, где се у кући Секуле Бојанића повезује са Колубарском партизанском четом Ваљевског одреда. Убрзо потом у Робаје стиже и Милош Минић, инструктор ПК КПЈ за Србију у ваљевском округу.