Бузуки (, множина: ) је грчки музички инструмент, који су у Грчку донели досељеници из Мале Азије, а убрзо је постао централни инструмент ребетико жанра и његових грана. Ослонац је модерне грчке музике, предњи део тела му је раван и често јако украшен седефима. Инструмент се свира са трзалицом и има оштар металан звук, сличан мандолини, али ниже.
Постоје два основна типа базукија. Трихордо има три пара жица, а тетрахордо има четири пара жица.
Име
Назив "бузуки" потиче од турске речи -{bozuk}- што значи "сломљено" или "измењено" , 1984, , и потиче из посебног начина подешавања ("штимовања") под називом , која је најчешће коришћена на турској верзији, . Он је у истој породици инструмента као и мандолина и лаута. Првобитно је тело било исклесано из једног комада дрвета, сличано као саз, али по доласку у Грчку у раним 1910. је модификован додавањем тежишта, изглед позајмљен од Неаполитанске мандоле, а врх под углом по узору на Неаполитанске мандолине како би се повећала снага тела, да би могло да издржи дебље, челичне, жице. У Ребетика музици се дуго користи трожични тип, али је 1950. Манолис Хотис увео четворо-жични тип. Референце
Категорија:Жичани инструменти