Средњовековна арапска и персијска географија била је базирана на хеленистичкој географији и достигла свој врхунац за време Мухамеда ал-Идрисија у 12. веку.
Историја Након својих почетака у 8. веку заснованим на хеленистичкој географији, исламска географија је била штићена од стране абасидских калифа Багдада. Многи исламски ученици допринели су њеном развићу, а најистакнутији су: Мухамед ел Хорезми, Абу Зејд ел Балхи (оснивач "Балхи школе") и Абу Рајхан ел Бируни.
Исламски картографи наследили су Птолемејев Алмагест и географију у 9. веку. Ова дела стимулисала су интересовање за географију (посебно за речнике географских имена) али нису била слепо праћена. Уместо тога, арабијска и персијска картографија пратила је Ел Хорезмија у усвајању правоугаоничне пројекције, пребацивајући Птолемејев Први меридијан неколико степени источно, и модификујући многе Птолемејеве географске координате.
Прихватајући грчке списе директно, без превођења на латински, арапски и персијски, географима нису биле корисне Е и О мапе у европском стилу.
Муслимански научници допринели су много географији и "земљаним" наукама. У 11. веку ујгурски ученик Махмуд ел Касгари био је први који је нацртао етнографску мапу туркијских народа у средњој Азији.
Утицај Ови средњовековни доприноси утицали су на кинеску географију под монголском владавином.(Miya 2006; Miya 2007) Они су такође били темељ картографског рада отоманског картографа Пирија Рајса.
Галерија
Види још Листа муслиманских географа Историја географије Историја картографије
Референце
Литература
Alavi, S. M. Ziauddin (1965), Arab geography in the ninth and tenth centuries, Aligarh: Aligarh University Press
Mott, Lawrence V. (May 1991), The Development of the Rudder, A.D. 100-1337: A Technological Tale, Thesis , Texas A&M University
Спољашње везе "Како је грчка наука утицала на арапску", Де Лејси О’Лери Исламска географија у средњем веку
Категорија:Исламска географија Категорија:Исламско златно доба