мини|десно|250п|Униформа војника Црвене армије у Другом светском рату наоружаног совјетским аутоматом Шпагин ППш-41

Црвена армија () скраћено је име за Црвену армију радника и сељака (), оружану снагу коју су створили бољшевици током Руског грађанског рата 1918. Ова организација је постала војска Совјетског Савеза након његовог оснивања 1922. Црвена боја у имену се односи на боју крви коју је пролила радничка класа у својој борби против капитализма. Иако је Црвена армија 1946. променила име у Совјетска армија (), људи са Запада су и даље користили термин Црвена армија и касније, на пример, током Хладног рата.

Историја Рана историја мини|d|230п|Лав Троцки, народни комесар рата од 1918. до 1924. год. и творац Црвене армије Совјет народних комесара је успоставио Црвену армију декретом 28. јануара 1918, заснивајући је на већ постојећој Црвеној гарди. Званичан Дан Црвене армије 23. фебруар 1918. означава дан првог масовног регрутовања у Црвену армију у Петрограду и Москви и прву борбену акцију против окупационе армије Немачког царства.S.S. Lototskiy, The Soviet Army. . стр. 25, cited in Scott and Scott, The Armed Forces of the Soviet Union, Eastview Press. Boulder, Co. (1979). стр. 3. February 23 became an important national holiday in the Soviet Union, later celebrated as "Soviet Army Day". Дан 23. фебруар постао је важан национални празник у Совјетском Савезу, касније слављен као Дан Совјетске армије и наставља да се слави и у данашњој Русији као Дан бранилаца домовине. Оснивачем Црвене армије обично се сматра Лав Троцки,Scott & Scott, The Armed Forces of the Soviet Union, Eastview Press, Boulder, Co., 1979 народни комесар рата од 1918. до 1924.

На почетку свог постојања, Црвена армија је функционисала као добровољна формација, без чинова или ознака. Демократским изборима су бирани официри. Ипак, одлуком Петог Сверуског конгреса Совјета, донетом 10. јула 1918. уведена је обавезна војна служба за мушкарце од 18 до 40 година. Захваљујући овој одлуци број војника Црвене армије је до краја јесени 1918. нарастао на 800.000. Током 1919. која је била пресудна година грађанског рата број војника је достигао цифру од 3.000.000 да би при крају 1920. године нарастао на 5.000.000.Војна енциклопедија, Војноиздавачки завод Београд, 1985, књ.8. стр. 455. Да би олакшали регрутовање, бољшевици су створили регионалне војне комесаријате, који и сада постоје у Русији под овим именомНапомена: не треба мешати војне комесаријате са институцијом војних политичких комесара.

Проблем недостатка школованог официрског кадра Троцки је решио тако што је допустио бившим официрима војске царске Русије да се придруже Црвеној армијиJohn Erickson, The Soviet High Command - A Military-Political History 1918–41, MacMillan, London, 1962. Након што је генерал Алексеј Брусилов понудио бољшевицима своје професионалне услуге 1920, велики број царских официра одлучио је да следи његов пример. Бољшевичке власти су формирале специјалну комисију на челу са Лавом Лезаровим и августа 1920. је регрутовано 315.000 бивших официраN. Efimov, Grazhdanskaya Voina 1918–21 (The Civil War 1918–21), Second Volume, Moscow, c. (1928). стр. 95, цитирано у -{Erickson,}- 1962. Веома често су они држали позиције војних саветника. Штавише, велики број бивших војника Царске Русије се и раније придружио бољшевицима.

Бољшевичке власти су у сваку јединицу Црвене армије поставиле политичке комесаре, који су имали овлашћење да преиначе одлуке команданата јединица ако су се оне сукобљавале са принципима Комунистичке партије. Иако је ово понекад резултовало пометњом у командовању, партијско вођство је сматрало потребним политичку контролу над војском, док се Црвена армија све више и више ослањала на искусне официре из пререволуционарног, царистичког периода.

Од грађанског рата до тридесетих година 20. века

мини|десно|250п|Униформе војника Црвене армије из времена Руског грађанског рата. (Таманска армија, 1919) Прва фаза Руског грађанског рата трајала је од револуције 1917. до примирја у новембру 1918. Прво је, пред крај новембра 1917. нова бољшевичка влада прогласила да територија која је традиционално припадала Козацима, прелази под управу државе. Ова одлука владе довела је до народног устанка у области око реке Дон, који је предводио генерал Каледин и до снажне подршке добровољачкој армији. Потписивање споразума у Брест-Литовску, такође је довело до директне интервенције сила Антанте у Русији и до наоружавања војних снага супротстављених бољшевичкој влади. Своје услуге у борби против бољшевика понудили су и многи немачки официри. Борбе у првој фази рата су углавном биле спорадичне и у њима су учествовале мање војне формације (укључујући и Чешку легију, пољску 5. стрељачку дивизију и пробољшевичке Црвене литванске пешаке) на бојишту које се стално мењало.

мини|250п|Ознака Црвене армијеДруга, кључна фаза грађанског рата, трајала је од јануара до новембра 1919. Сукоби су започели успешним наступањем белогардејским армија са југа (под Дењикином), са истока (под Колчаком) и са северозапада (под Јуденичем), које су потисле Црвену армију на сва три правца. Међутим, Лав Троцки је извршио убрзану реформу Црвене армије и успео је да током јуна потисне Колчакове снаге, а да затим до краја октобра потисне и контрареволуционарне снаге под командом Дењикина и Јуденича. Борбена моћ белогардејских армија уништена је готово истовремено, до средине новембра и у јануару 1920. коњица под командом Буђонија је ушла у Ростов на Дону.

У периоду од 1919—1921 Црвена армија била је ангажована у Пољско-совјетском рату. У почетној фази рата Црвена армија продрла је у централну Пољску, али је 1920. претрпела катастрофални пораз у бици за Варшаву што је довело до окончања непријатељстава. Пораз последњих контрареволуционарних снага под командом Пјотра Врангела на југу означио је коначну победу комуниста након четири године жестоких борби и успостављање Совјетског Савеза 1922.

Касније, током двадесетих и тридесетих година 20. века, совјетски војни теоретичари су увели концепт дубоке операције. Ово је била директна последица искуства са широким покретима коњичких формација током грађанског рата и Пољско-совјетског рата. Дубоке операције су укључивале вишеструке истовремене маневре више формација величине корпуса или армије. Ово није требало да донесе победу у једној операцији, већ више операција спровођених паралелно или сукцесивно је требало да гарантују победу. У овоме се дубоке операције разликују од уобичајеног тумачења доктрине блицкрига. Циљ дубоких операција је био да се непријатељ нападне истовремено кроз дубину његових снага да би се изазвао слом његовог одбрамбеног система. Совјетска теорија дубоке операције је вођена технолошким напретком и надом да ће маневарски рат пружити прилике за брзу, ефикасну и одлучну победу. Истовремени развој авијације и оклопних јединица је обезбедио физички подстицај за ову еволуцију доктрине у Црвеној армији. Маршал Михаил Тухачевски је тврдио да ваздушна сила треба да се „искористи против мета изван домета пешадије, артиљерије и другог оружја. За максимални тактички ефекат авиони би требало да се користе у групама, сконцентрисаним у времену и простору, против мета од највишег тактичког значаја."

Дубоке операције су први пут званично изражене као концепт у „Пољским регулативама“ Црвене армије 1929, али армија их је коначно кодификовала у „Привременим пољским регулативама“ из 1936. Међутим, у Великој чистки од 1937—1939. уклоњени су многи водећи официри Црвене армије, укључујућиТухачевског, па је концепт напуштен, све Другог светског рата.

Други светски рат

Пољска кампања мини|десно|250п|Сусрет немачких и совјетских снага током напада на Пољску 1939. године Дана 17. септембра 1939, војници Црвене армије су умарширали у западне белоруске и украјинске територије које је контролисала Пољска у међуратном периоду, користећи као званичан изговор долазак у помоћ Украјинцима и Белорусима које је угрожавала нацистичка Немачка, Телеграм немачког амбасадора у СССР, Шуленберга, немачком Министарству спољних послова, 10. септембар 1939, на -{R|Yale Law School's Avalon Project: Nazi-Soviet Relations 1939-1941.}- која је напала Пољску 1. септембра 1939. Совјетска инвазија је отворила други фронт за Пољаке и приморала их да напусте планове за одбрану у зони Румунског мостобрана, што је убрзало пораз Пољака. Совјетско и немачко напредовање се завршило приближно на Карсоновој линији.

Споразум Рибентроп-Молотов, који је садржао тајни протокол о ограничавању сфера интереса сваке стране, припремио је лаку поделу Пољске између Немачке и Совјетског Савеза.Други светски рат, Народна књига, Београд, 1982, књ.1. стр. 43. Дефинисана совјетска интересна сфера се поклапала са територијом која је касније заузета током кампање. Ова територија је постала део Украјинске и Белоруске Социјалистичке Републике.

Упркос чињеници да су водене препреке одвајале већину интересних сфера, совјетски и немачки војници су се срели у неколико случајева. Најпознатији овакав догађај се десио у Брест-Литовску 22. септембра 1939. Немачки 19. тенковски корпус под командом генерала Хајнца Гудеријана је заузео Брест-Литовск, који је лежао унутар совјетске интересне сфере. Када се совјетска 29. тенковска бригада генерал-пуковника Кривошива приближила Брест-Литовску, команданти су преговарали да се немачке трупе повуку и да совјетске трупе уђу у град салутирајући једни другима.Кривошеин С. М. Междубурье. Воспоминания. Воронеж, 1964.Guderian H. Erinnerungen eines Soldaten Heidelberg, 1951

Према књизи „Совјетске жртве и губици у борби у 20. веку“, коју је написао генерал-пуковник Кривошив, снаге Црвене армије у Пољској су бројале 466.516 војника. Црвена армија је наилазила на слаб отпор, највише због заузетости главнине пољских снага које су се бориле са Немцима на западној граници, делом због званичног наређења пољске Врховне команде да се не улази у сукоб са совјетским војницима, а делом зато што су многи становници Пољске у области Креси — углавном Украјинци и Белоруси — видели совјетске војнике као ослободиоце, те су их дочекивали са цвећем, хлебом и сољу. И поред свега тога, Црвена армија је претрпела губитке од 737 мртвих и несталих и 1.859 рањених. -{Invasion of Poland (Fall Weiss) by George Parada}- Губици противничких пољских трупа остају непознати. Црвена армија је известила да је разоружала 452.536 људи, али ова бројка вероватно укључује и велики број оних који нису регистровани као регуларни војници пољске армије. Пољски подаци дају број од приближно 242.000 заробљеника које је узела Црвена армија.

Зимски рат

Стаљин и совјетска Врховна команда су ушле у овај рат са пуно ароганције и вере у победу. Ипак, Стаљин је у чисткама уклонио многе искусне кадрове, а на њихова места дошли су лојалнији, али мање способни људи. Многи совјетски војници су погинули јер њихови команданти просто нису хтели или им није било дозвољено да се повуку. Финци су користили герилску тактику, нападајући кухиње и совјетске војнике који су били око логорских ватри.

мини|лево|150п|Снајперска књижица Црвене армије