Парк природе Бељанска бара налази се у централној Бачкој, и заједно са реком Кривајом се улива у Велики бачки канал код места Турија. Својим вијугавим током, ова плитка бара усекла је бачку лесну терасу у дужини од 39 -{km}-.
На овом простору, живи свет је у великој мери задржао карактеристике из прошлости. Овде се налази преко 80 таксона флоре, 10 биљних заједница, многобројне врсте инсеката, 23 врсте риба, 7 врста водоземаца, пет врста гмизаваца, 136 врста птица и велики број сисара, а многе врсте су заштићене.
Бељанска бара представља значајно очувано влажно подручје, које се може похвалити бројним ретким врстама биљака и животиња у воденим, влажним и мочварним заслањеним стаништима. На њој се гнезде и заустављају многе врсте птица, а такође је мрестилиште аутохтоних врста риба: златног караша, лињака, чикова и балавца.
Географске одлике Парк природе Бељанска бара налази се на северу Србије, у Бачкој (тачније у Јужнобачком округу) Он се простире од плитких долова, тече на југозапад и улива се у Велики бачки канал код места Турија.Томић, П. (1990): Географска монографија Турије. Природно-математички факултет, Институт за Географију Нови Сад-Турија
Бара се простире на територији општина Србобран и Бечеј. Удаљена је од Србобрана 8 -{km}-, од Бечеја 31 -{km}-, од Новог Сада 50 -{km}-, а од Београда 130 -{km}-. Надморска висина Бељанске баре износи 77, 5 -{m}-, док висина околног терена не прелази 82 -{m}-. Под други степен заштите потпада 89,38 -{ha}-, а под трећи степен потпада 83,73 -{ha}-, што заједно чини 173, 12 -{ha}- укупне површине парка природе. Највећи део баре је под власништвом ЈВП „Воде Војводине“. Подручје Бељанске баре до сада није уживало статус заштите.Букуров, Б. (1975): Физичко-географски проблеми Бачке. Посебна издања САНУ, књ. 43, Београд
Геоморфолошке одлике Заштићено подручје Бељанска бара налази се на простору централне Бачке и представља усек у лесној тераси на којој се могу уочити морфолошки облици: лучна удубљења, брежуљци, долови и долине.
Долови су морфолошки облици карактеристични за лесну терасу. Разликују се по површинама, у односу на географски изглед околине. Простиру се од југозапада ка североистоку, и нагнути су ка Великом бачком каналу. Сливањем воде настајали су ерозивно-флувијални процеси, што је довело до настанка долова.
Долазећи из правца североистока, Бељанска бара се приближава Криваји на удаљености од 400 -{m}-, затим тече паралелно са њом, а на крају се обе уливају у Велики бачки канал.
У оквиру еолских акумулација, издвајају се барски лес, копнени лес и лесоидни седименти. Од минералних сировина, могу се наћи лигнитски угаљ и гасовити угљоводоници, а од грађевинског материјала заступљени су цигларска иловача и песак.Анђелковић, М. (1975): Геологија Србије, стратиграфија. Кенозоик. II-3. Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, Београд
Хидролошке одлике Током геолошке еволуције Панонског басена у јужној Бачкој у оквирима неогених и квартарних седимената формирани су обилни порозни водоносни слојеви. Најближе површини налази се фреатска издан, на дубини од 20 - 60 -{m}-. Извори у Бачкој су малобројни и и њихов квалитет није задовољавајућ. Бељанска бара као драгоцено станиште живог света, спада у малобројне хидрографске објекте који су током времена остали углавном неизмењени на простору Војводине.Томић, П. (1978): Хидросистем Дунав - Тиса - Дунав. Глобус, Српско географско друштво, бр. 10, стр: 216-225, БеоградЗеремски, М. (2002): Неотектонски процеси нафтног поља у средишњем делу источне Бачке. Гласник Српског географског друштва, свеска 82-број 2, Београд
Удео фреатских вода у је најзначајнији за водни режим Бељанске баре. Велика количина воде губи се испаравањем, нарочито током летњег периода када су високе температуре воде и ваздуха.
Годишње колебање нивоа воде достиже и 40 -{cm}-. Провидност воде је мала, у доњим деловима тока је сивозелена, а у неким деловима чак и сивомрка. Током јаких зима, бара мрзне, а може се формирати ледени слој дебљине и до 30 -{cm}-.Симић, П. Бајић, М. (1982): Водопривредни значај река Бачке. Зборник радова ВЕКШ-а, бр. 1. pp. 39-44, Нови Сад
Сваке две, три године подземни гасови избијају на површину, те долази до масовног угинућа рибе. Но, ипак је рибљи фонд на задовољавајућем нивоу. Отпадних вода из индустријских постројења нема, али сељаци практикују топљење кудеље у води, што може да уништи поприличан број јединки штуке.Марковић, Т. (1962): Риболовне воде (водич). Туристичка штампа, Београд
Од 1964. године, Бељанска бара је регулисана на дужини од 16 -{km}-, што омогућава боље сливање воде из околних долова и депресија.
Природни значај Бељанска бара се због свогиј вредности, реткости и значаја налази на Прелиминарној листи Објеката хидролошког наслеђа Србије, у оквиру четврте групе - баре, ритови, мртваје и тресаве: „Баре, мртваје и ритови су специфичне хидролошке појаве и њихов највећи значај је у томе што представљају све усамљенија и малобројнија, а самим тим драгоцена станишта разноврсног и ретког биљног и животињског света, што је и један од најзначајнијих критеријума за њихово издвајање. Очуваност, амбијентални изглед и настанак су још неке од особина које их издвајају, као и квалитет воде, који је веома често на забрињавајућем ниском нивоу.“Гавриловић, Љ.; Белиј, С.; Симић, С. (2008): Хидролошко наслеђе Србије - Прелиминарна листа. I Симпозијум „Заштита природе у Србији“. Зборник извода:107-108. Нови Сад
Климатске одлике Средња годишња температура ваздуха износи 11,5 °C. Најтоплији месец је јул са средњом месечном температуром 22,1 °C, а најхладнији јануар са -0,3 °C. Средња месечна температура у вегетационом периоду износи 16,6 °C што изузетно погодује биљном и животињском свету на овој територији.
Годишње количине падавина износе 611 -{mm}-. У појединим годинама, попут 1999, количина падавина износила је 925 -{mm}-, док је 2000. било свега 269 -{mm}-. Због високих температура, велика количина падавина брзо испари, те оне не задовољавају потребе биљног станишта у вегетационом периоду.
Флора 250px|мини|десно|Мочварна коприва, неоендемска врста у Панонској низији 250px|мини|десно|Барска папрат, строго заштићена врста На подручју Бељанске баре заступљена је релативно богата рецентна флора од преко 80 врста. Једна врста припада разделу -{Chlarophyta}-, две разделу -{Pteridophyta}- (-{Thelypteris palustris Schott}- и -{Salvinia natans (L.)}- All.), а 79 разделу -{Magnoliophyta}-. Од овог броја, 26 биљних врста граде акватичну и семиакватичну вегетацију која је доминантна у водотоку и његовом приобаљу.Перић, Р.; Станковић, М. (2007): Нови подаци за флору „СРП Засавица“. Научно стручни скуп „Засавица 2007“, Покрет горана Сремска Митровица. pp. 23-32, Сремска Митровица
Од водених биљака, најзаступљеније врсте су: кроцањ (-{Myriophyllum spicatum, M.verticillatum}-), дрезга (-{Ceratophyllum submersum, C. demersum}-), подводница (-{Najas marina}-), жабљак (-{Zannichellia palustris}-), мешинка (-{Utricularia australis}-) и друге.
Од семиакватичних врста, реч је о представницима реликтне фамилије шиљева (-{Cyperaceae}-), Табернемонтанова зука (-{Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani}-) и мочварна коприва (-{Urtica kioviensis}-) која је на основу нових података о распрострањености постала неоендемска врста у Панонској низији.Славнић, Ж. (1956): Водена и барска вегетација Војводине. Зборник Матице српске, Серија природних наука, бр. 10. pp. 5-73, Нови Сад
Из групе панонских ендема, забележен је панонски звездан (-{Aster tripolium subsp. pannonicus}-) на заслањеном станишту, између њива и корита Бељанске баре. Треба напоменути да се строго заштићена врста барске папрати (-{Thelypteris palustris}-) јавља само на једном микростаништу, док је друго уништено 2008. године приликом ископавања корита на почетку другог окна.Стојшић, В. Пањковић, Е. (2005): Угроженост барске папрати (Thelypteris palustris Schott.) на влажним стаништима у Србији. 8. симпозијум о флори југоисточне Србије и суседних региона, Апстракти, ст. 64, Ниш
Значајне биљне врсте Од национално и интернационално значајних таксона, забележено је 9 врста и 2 подврсте. Од тога су у „Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста“„Службени гласник РС“, број 5/10 у категорији строго заштићених наведене 3 врсте и једна подврста (-{Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani}-, -{Thelypteris palustris}- и -{Urtica kioviensis}-), а 5 врста је у категорији заштићених. Једна врста -{Salvinia natans}- наведена је у Додатку I Бернске конвенције као строго заштићена.App.I, strictly protected plant species, 1992 and 1999 rev., Appendix 1/ Annexe 1 Врсте васкуларне флоре значајне за очување биодиверзитета утврђене на подручју „Парка природе Бељанска бара“: Таксон Црвена листа Флоре Србије Строго заштићене Заштићене врсте IUCN степен угрожености IPA критеријум Бернска конвенција Acorus calamus L.
иђирот || || || ✓ || нијепроцењиван || || Aster tripolium L. subsp. pannonicus (Jasq.) Sooпанонски звездан ✓ ✓ VU Salvinia natans (L.) All.водена папрат нијепроцењиван ✓ ✓ Scirpus lacustris L. subsp.tabernaemontani Syme in SowerbyТабернемонтанова зука ✓ ✓ CR-VU (DD) Thelypteris palustris Schottбарска папрат ✓ ✓ VU Urtica kioviensis Rogow.барска коприва ✓ ✓ EN Utricularia australis R. Br.мешинка ✓ ✓ EN-VU (DD) Utricularia vulgaris L.мешинка ✓ нијепроцењиван Zannichellia palustris L.жабокречина ✓ ✓ VU-LC (DD)
Фауна Бељанска бара и њена околина представљају важно станиште најразличитијих врста животиња.
Рибе 250px|мини|десно|Златни караш, строго заштићена врсте рибе Први доступни подаци о саставу ихтиофауне у Бељанској бари потичу из 60. година 20. века и у њима су забележени: шаран, гргеч, караш, лињак, црвенперка, белоперка, деверика, штука, смуђ, манић и ретки примерци сома.
Током истраживања спроведених 2007. и 2008. године, евидентирано је 23 врсте риба, од тога: из породице шарана (-{Cyprinidae}-) - 14 врста, гргечки (-{Percidae}-) - 3 врсте, и -{Esocidae}-, -{Ictaluridae}-, -{Gobiidae}-, -{Cobitidae}-, -{Siluridae}- и -{Centrarchidae}- са по једном врстом.
У складу са Законом о заштити природе, донет је Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива које имају посебан значај. Са овог списка, забележено је 11 врста. Међу строго заштићеним врстама налазе се златни караш (-{Carassius carassius}-), лињак (-{Tinca tinca}-) и чиков (-{Misgurnus fossilis}-), док су са списка заштићених врста присутне штука (-{Esox lucius}-), деверика (-{Abramis brama}-), црноока деверика (-{Abramis sapa}-), буцов (-{Aspius aspius}-), шаран (-{Cyprinus carpio}-), сом (-{Silurus glanis}-), гргеч (-{Perca fluviatilis}-) и смуђ (-{Sander lucioperca}-).„Службени гласник РС“ бр. 36/09 88/2010 и 91/2010
Водоземци и гмизавци Површина око Бељанске баре је, због свог плодног земљишта и пољопривредне производње, под све јачим утицајем човека, па преостала станишта чине последње место за велики број врста водоземаца и гмизаваца. На овом подручју је забележено 7 врста водоземаца, што је 41% од укупно 17 врста које су заступљене у Војводини.Радовановић, М. (1951): Водоземци и гмизавци наше земље. Научна књига, БеоградArnold, E. N.; Burton, J. A. (1985): A field guide to the reptiles and amphibians of Britain and Europe. Collins, London
Најзаступљеније су три фамилије -{Ranidae}-: зелена жаба (-{Pelophylax kl. esculenta}-), мала зелена жаба (-{Pelophylax lessonae}-) и велика зелена жаба (-{Pelophylax ridibundus}-), које су и најзначајније у ланцу исхране ових станишта.Џукић, Г. (1995): „Диверзитет водоземаца и гмизаваца Југославије“. Ин. Стевановић, В.; Васић, В. (едс.): Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја. Биол. фак. и Еколибри, Београд 250px|мини|десно|Зелена жаба, најзаступљенији водоземац у Бељанској бари