мини|Дијецезе Римског царства око 300. године
Римске дијецезе (; ) су биле управне јединице позног Римског царства. У административној хијерархији, дијецеза је била испод нивоа преторијанске префектуре, а изнад нивоа провинције, тако да се свака префектура делила на дијецезе, а ове су се даље делиле на посебне провинције. На челу дијецезе се налазио викар (), који се у источним областима царства називао и егзарх (). По титули управитеља, дијецезе су понекад називане и викаријатима, односно егзархатима.
Историја мини|Дијецезе Римског царства око 400. године Дијецезе су први пут установљене у време цара Диоклецијана (284-305), који је у склопу административне реформе царства извршио поделу многих провинције на нове, по просторном опсегу мање провинције, које су потом по регионалном критеријуму груписане у дванаест дијецеза. За време владавине цара Константина Великог (306-337) дијецезе су груписане у четири велике преторијанске префектуре. Касније је број дијецеза повећан на четрнаест. Током 5. и 6. века, у време опадања Римског царства, многе дијецезе су реорганизоване, или су пропале под налетима варвара.
Види још
Римско царство Подела Римског царства Римске провинције Префектура Илирик Дијецеза Египат Дијецеза Исток Дијецеза Панонија
Референце
Литература
Дијецеза