thumb|Подручја под влашћу Династије Ђин 280. год.

Династија Ђин () је династија кинеских царева која је владала целом или деловима Кине од 265. до 420. Владавина династије се дели на два периода - Западни Ђин (西晉, 265–316) и Источни Ђин (東晉 317–420). Западни Ђин је основао цар ВуWarwick Ball (2016), Rome in the East: Transformation of an Empire, 2nd edition, London & New York: Routledge, , p. 152. са седиштем у Луојангу, док је Источни Ђин започео цар Јуен, са седиштем у Ђианкангу. Периоди су међу историчарима такође познати као Лијанг Ђин (两晋 дословно два Ђина) и Сима Ђин и то зато да их се разликује од других кинеских династија чији називи користе исла слова, као што је случај са Каснија династија Ђин (кин: 后晋).Golden, Peter Benjamin (1992). "An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis Ans State Formation in the Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East". Turcologica. 9. Wiesbaden: Harrassowitz. p. 165

Династија потиче од клана Сима чији су чланови захваљујући даровитом политичару и војсковођи Сима Јију дошли на водећа места у управи северне кинеске државе Цао Веј, једног од Три краљевства. Године 249. Сима Ји је као царски регент захваљујући дворском пучу познатом као Инцидент код Гаопиншких гробница постао де факто владар државе,(嘉平元年春正月甲午，天子謁高平陵，爽兄弟皆從。是日，太白襲月。帝於是奏永寧太后廢爽兄弟。時景帝為中護軍，將兵屯司馬門。帝列陣闕下，經爽門。爽帳下督嚴世上樓，引弩將射帝，孫謙止之曰：「事未可知。」三注三止，皆引其肘不得發。) Jin Shu vol. 1. а 265. је његов унук Сима Јан наследио престо од абдицираног Цао Хуана, последњег цара династије Веј. Себе је прогласио царем и прогласио је нову династију којој је има дао према Ђин, једној од држава из доба Прољећа и Јесени, са чијег подручја је потицао клан Сима. Под влашћу Сима Јана, који је себе прогласио царем Вуом, покорена је држава Источни Ву, чиме је Кина коначно уједињена под влашћу једног цара. Међутим, период мира није дуго трајао, јер су након Вуове смрти започели сукоби међу његовим наследницима и родбином познати као Рат Осам принчева. Они су толико ослабили царску власт, да су то искористили северни Ву Ху номади и до 316. заузели највећи дио северне Кине, укључујући престоницу Луојанг.

Под вођством Сима Руија династија је 317. успоставила нову престоницу у јужном делу Кине. Тамо се она одржала до 420. када је последњег цара, цара Гунга свргнуо Лију Јуен, оснивач династије Џао Хан.

Сисак владара династије Ђин Кинески: 晋朝 (-{Jìn cháo}-)

На власти од 265. године до 420. године.

Династија Ђин се дели на два раздобља: Династија Западни Ђин (265—316), кинески: 西晋 (-{Xī Jìn}-) Династија Источни Ђин (317—420), кинески: 东晋 (-{Dōng Jìn}-)

Одреднице Западни и Источни додате су од стране каснијих историчара.

Династија Западни Ђин Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине Конвенција за навођење: (скраћено) постхумно име.1 Ву-ди武帝 (-{Wǔdì}-) Ш’-цу世祖 (-{Shìzǔ}-) С’-ма Јен司马炎 (-{Sīmǎ Yán}-) Таи-ш’ (泰始)Сјен-нинг (咸宁)Таи-канг (太康)Таи-сји (太熙) 265-274275-280280-289290 Цар Сјао-хуи孝惠皇帝 (-{Xiàohuì huángdì}-) нема С’-ма Џунг司马衷 (-[Sīmǎ Zhōng}-) Јунг-сји (永熙)Јунг-пинг (永平)Јуен-канг (元康)Јунг-канг (永康)Јунг-нинг (永宁)Таи-ан (太安)Јунг-ан (永安)Ђијен-ву (建武)Јунг-ан (永安)Јунг-сјинг (永兴)Гуанг-сји (光熙) 290291291-299300-301301-302302-303304304304304-306306 Цар Сјао-хуаи孝怀皇帝 (-{Xiàohuái huángdì}-) нема С’-ма Ч’司马炽 (-{Sīmǎ Chì}-) Јунг-ђија (永嘉) 307-313 Цар Сјао-мин孝愍皇帝 (-{Xiàomǐn huángdì}-) нема С’-ма Је司马邺 (-{Sīmǎ Yè}-) Ђијен-сјинг (建兴) 313-317 1. Постхумна имена свих владара ове династије, осим цара Вуа, садрже карактер сјао (孝, -{xiào}-) који значи синовља оданост. У навођењу имена владара овај се карактер обично изоставља.

Династија Источни Ђин Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине Конвенција за навођење: постхумно име. Цар Јуен元帝 (-{Yuándì}-) Џунг-цунг中宗 (-{Jìn Zhōngzōng}-) С’-ма Жуи司马睿 (-{Sīmǎ Ruì}-) Ђијен-ву (建武)Да-сјинг (大兴)Јунг-чанг (永昌) 317-318318-321321-322 Цар Минг明帝 (-{Míngdì}-) Су-цунг肃宗 (-{Sùzōng}-) С’-ма Шао司马绍 (-{Sīmǎ Shào}-) Јунг-чанг (永昌)Таи-нинг (太宁) 322-323323-325 Цар Ченг成帝 (-{Chéngdì}-) Сјен-цунг显宗 (-[Xiǎnzōng}-) С’-ма Јен司马衍 (-{Sīmǎ Yǎn}-) Таи-нинг (太宁)Сјен-х’ (咸和)Сјен-канг (咸康) 325326-334335-342 Цар Канг康帝 (-{Kāngdì}-) нема С’-ма Јуе司马岳 (-{Sīmǎ Yuè}-) Ђијен-јуан (建元) 343-344 Цар Му穆帝 (-{Mùdì}-) Сјао-цунг孝宗 (-{Jìn Xiàozōng}-) С’-ма Дан司马聃 (-{Sīmǎ Dān}-) Јунг-х’ (永和)Шенг-пинг (升平) 345-356357-361 Цар Аи哀帝 (-{Āidì}-) нема С’-ма Пи司马丕 (-{Sīmǎ Pī}-) Лунг-х’ (隆和)Сјинг-нинг (兴宁) 362-363363-365 Цар Феи废帝 (-{Fèidì}-) нема С’-ма Ји司马奕 (-{Sīmǎ Yì}-) Таи-х’ (太和) 365-371 Цар Ђијен-вен简文皇帝 (-{Jiǎnwén huángdì}-) Таи-цунг太宗 (-{Tàizōng}-) С’-ма Ји司马昱 (-{Sīmǎ Yù}-) Сјен-ан (咸安) 371-372 Цар Сјао-ву孝武皇帝 (-{Xiàowǔ huángdì}-) Лије-цунг晋烈宗 (-{Lièzōng}-) С’-ма Јао司马曜 (-{Sīmǎ Yào}-) Нинг-канг (宁康)Таи-јуен (太元) 373-375376-396 Цар Ан安帝 (-{Āndì}-) нема С’-ма Д’-цунг司马德宗 (-{Sīmǎ Dézōng}-) Лунг-ан (隆安)Јуен-сјинг (元兴)Ји-сји (义熙) 397-401402-404405-418 Цар Гунг恭帝 (-{Gōngdì}-) нема С’-ма Д’-вен司马德文 (-{Sīmǎ Déwén}-) Јуен-сји (元熙) 419-420

Види још Списак кинеских владара Историја Кине Кинески владари Кинеска митологија

Референце

Литература

Li, Bo; Zheng Yin (Chinese) (2001) 5000 years of Chinese history, Inner Mongolian People's publishing corp,

Ge Jianxiong, 中国人口史 (History of the Population of China) vol 1. Shanghai: Fudan University Press, 2002.

Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilue 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265. University of Washington, Draft annotated English translation.

Спољашње везе

Chinese History, the Jin Dynasty 晉 Largest Jin Dynasty Tomb Discovered in NW China Early Imperial China: A Working Collection of Resources History of China: A good catalogue of info

Категорија:Династија Ђин Категорија:Период шеснаест држава