Дугоигличава јела или америчка бела јела ( (Gord.) Engelm. – по четинама које су и с лица и с наличја исте боје) је високо четинарско дрво из рода јела са ареалом у северној Америци.
Распрострањеност Распрострањена је западним пределима Сједињених америчких држава (највише у Калифорнији и Аризони), на надморској висини од 1.000-2.700 м. Понекад се може срести и испод 1.000 м.Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија (2. изд.). стр. 57—58.
Опис врсте Дугоигличава јела може порасти до 50 м. Крошња је широко купаста, код старијих јединки густа, код млађих ређа. Кора дебла је светлосива, у старости дубоко љуспасто испуцала. Гранчице су жуто до мрко зелене. Пупољци су смоласти, жућкасти, дуги око 6 мм. Четине веома дуге у односу на четине већине других јела – до 7 цм, пљоснате, често повијене, распоређене на грани у два реда. Боја им је сребрнасто-плава или сребрнасто-зелена. Мушке цвасти распоређене дуж гранчица. Шишарице су усправне, седеће, маслинастозелене до пурпурне боје, дуге 7-13 цм.
Услови станишта 250px|мини|десно|Типичан хабитус дугоигличаве јеле Отпорна је на мраз, сушу и ветар. Добро успева на свим земљиштима, чак и на заслањеним и сувим. Расте релативно брзо и може достићи старост од 350 година. Штетне гасове и прашину у ваздуху градских средина одлично подноси. Бочне гране могу у потпуности да замене терминалне, што је чини отпорном и на различита оштећења.
Значај у озелењавању Дугоигличава јела веома је цењена у озелењавању. Због велике отпорности на услове станишта, посебно у градским срединама, ово је једна од врста у роду јела која се најчешче може срести у на зеленим површинама насељених места. Поред тога, њене изузетно дуге четине необичне боје чине да је многи вртлари убрајају и у најлепше. Сади се као солитерно стабло или у групама, када је њена декоративност још израженија. Такође је незамењива и у комбинацији са другим врстама, где долази до изражаја управо боја.Буха, Милица (2005). Четинари, живе ограде и „Зелене скулптуре“. 96.
Варијетети и форме Од бројних култивара на зеленим површинама најчешће се могу срести: Abies concolor ‘Argentea’ – четине готово сасвим сребрне. Abies concolor ‘Aurea’ – младе четине златножуте, касније сребрнастосиве. Abies concolor ‘Fastigiata’ – гране кратке, што крошњи даје ваљкасту форму. Abies concolor ‘Globosa’ – жбунаста форма округласте крошње, пречника око 70 цм. Abies concolor ‘Pendula’ – крошња ваљкаста, са гранама повијеним надоле. Abies concolor ‘Violacea’ – Крошња густа и збијена, четине сивоплаве.
Галерија
Види још Друге врсте јела Четинари
Референце
Литература
Спољашње везе
Abies concolor
Категорија:Јеле Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура Категорија:Шумарство